Advokati savetuju građane da ne povlače tužbe protiv banaka

Postoje primeri da su građani bez konsultovanja sa advokatom prihvatili poziv banke, povukli tužbu koju su vodili zbog naplate troškove obrade kredita, nakon čega su banke odbile da odustanu od sudskih troškova. Banke su to činile pod izgovorom nije bila ponuda dužnika da povuče tužbu, već ponuda banke.

„Klijent je to uradio i sada mora da plati sve sudske troškove“, tvrdi Dejan Gavrilović iz udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, na konferenciji u Medija centra.

Advokat Miroslav Živković objašnjava da uprkos stavu Vrhovnog kasacionog suda (VKS) koji je na snazi godinu dana korisnici kredita dobijaju sporove protiv banaka u 90 odsto slučajeva na sudu, ali da su banke počele agresivno da zovu klijente da se odreknu svojih tužbenih zahteva.

„Dosta građana naseda na obmanu banaka i masovno povlače tužbene zahreve na svoju ruku, a zanemaruju činjenicu da moraju svojim punomoćnicima da isplate troškove, a ako banke zaista žele da oproste troškove nek sačekaju da izgube da sud to odluči pa onda nek opraštaju“, dodaje Živković.

On napominje da je ovo jedna od poslednjih prevara u nizu koje se dešavaju i na koje NBS ne reaguje.

Advokat Dragan Petrić kaže kako su zbog postojanja sudskog postupka klijenti dospeli na crne liste banaka i nisu kasnije bili u mogućnosti da podignu kredite.

„Suštinski moj predlog je da svaki od tih poziva pažljivo razmotrite, to je poruka građanima, ja vam ne mogu reći da li je vaš interes taj da izađete iz tog postupka, ali nemojte ništa da radite na svoju ruku. Imate advokate, konsultujte se. Neka vam se predoči šta su benefiti i šta mogu biti vaše potencijalne loše posledice“, savetovao je Petrić grđane koji se spore s bankama.

Dejan Gavrilović iz udruženja za zaštitu potrošača Efektiva kaže da kako bi se sve ovo raspetljalo potrebno je da NBS reaguje konkretno i zaštiti interes dužnika, jer postoji sudska praksu od 2000. godine pa na ovamo, ali postoji i presuda Evropskog suda pravde prema kojoj da banka može da naplati samo realan trošak koji ima i da ga dokumentuje.

„A ne kao sada ako neko od vas uzima 1.000 evra kredita, a ja uzimam 100.000, da od vas banka uzme 10 evra , a od mene 100 evra za posao koji obavi identično sa svima nama“, dodaje on.

Gavrilović objašnjava da sva dosadašnja sudska praksa govori da banke nisu smele da naplaćuju trošak obrade kredita, a nebitno da li su o tome obavestile dužnika, da li će ga opljačkati ili ne i da se zbog promene stava VKS od prošle godine, mi se sada bavimo time iako nema potrebe.

Izvor: Nova ekonomija