NIS bi nacionalizacijom mogao da izbegne sankcije EU

Nemačka država objavila je pre dva dana da nacionalizuje nemačku filijalu ruskog „Gasproma” da bi spasila prezaduženu kompaniju kojom upravlja od aprila. „Gasprom” će takođe izgubiti deo kontrole u drugoj strateškoj infrastrukturi za snabdevanje gasom u Evropi, u gasovodu „Jamal – Evropa” čiji veliki deo prolazi preko Poljske, prenosi Rojters. Da li slična sudbina čeka rusko-srpsku Naftnu industriju Srbije?

„Gasprom” je imao 48 odsto vlasništva kompanije „Jamal – Evropa”, a poljska država 52. U oba slučaja cilj ovih državnih intervencija je da se garantuje bezbednost snabdevanja gasom u kontekstu energetskog natezanja između Moskve i Zapada od početka ruske invazije u Ukrajini, prenosi Tanjug. Nemačka filijala „Gasproma”, preimenovana u SEFE, ključna je kompanija za snabdevanje ove zemlje energijom. „Gasprom”, jedini akcionar „Gasproma Germanija”, objavio je 1. aprila da je povukao svoju aktivu iz te filijale.

Imajući u vidu prenos vlasništva na Poljsku i Nemačku očekuje se da ruska strana, u kontekstu poštovanja srpske neutralnosti, pristane na isti prenos vlasništva i u Srbiji. Jer, ako Rusija sve vreme hvali odluku našeg državnog vrha, ne ide da upravo ona radi protiv iste te neutralnosti. Naime, naša zemlja bi mogla da potpadne pod sankcije zarad skromnog suvlasničkog udela u NIS-u, koji je Ruska Federacija u slučaju Poljske i Nemačke prepustila tim državama. Zašto za Srbiju važe drugačiji aršini?

Naša zemlja je 2008. godine prodaju NIS-a ruskom „Gaspromnjeftu” predstavila kao posao veka. Prema ugovoru o prodaji, NIS je sa 51 odsto vlasništva otišao u ruske ruke za 400 miliona evra, a zajedno s njim i sva naftna i gasna polja i geotermalne bušotine koje su pripadale ovom nekada državnom preduzeću. Sporazumom je predviđeno i da ruska strana uloži 490 miliona evra u proizvodnju i još 60 miliona u zaštitu okoline. Prema trenutnoj tržišnoj kapitalizaciji, vrednost NIS-a iznosi na jučerašnji dan 915 miliona evra, što znači da je za 10 godina vrednost kompanije porasla za oko 15 procenata, navodi Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuritis”. Veruje se da bi eventualna spremnost „Gaspromnjefta” da proda kontrolni paket NIS-a podrazumevala mnogo veću cenu od ovih 915 miliona evra. Na eventualnom javnom tenderu za kontrolni paket akcija nema sumnje da bi cena bila barem 2,5 do tri puta veća od aktuelne. Da posluje u Hrvatskoj NIS bi sigurno morao da plati porez na ekstradobit od 33 odsto, jer Hrvati upravo ovih dana planiraju da uvedu novi namet kompanijama koje imaju odlične poslovne rezultate u poslednjih nekoliko godina, jer je prihod NIS-a u prvih devet meseci 2022. skočio 90 procenata na 380,8 milijardi dinara najviše zbog porasta prosečne cene sirove nafte. Ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA skočio je skoro tri puta na 104,8 milijardi dinara dok je neto dobit dostigla 69,4 milijardi u odnosu na prošlogodišnjih 13,3. Da nije bio ograničenih cena goriva ovaj rezultat bi za oko osam milijardi bio veći.

Šta je Srbija dala a šta dobila međudržavnim ugovorom o preuzimanju NIS-a 2008. godine? Između ostalog i to da umesto da dobijamo najjeftiniju rusku naftu, što je bio glavni argument kojim je tadašnji ministar Velimir Ilić pravdao prodaju NIS-a ispod cene, sve vreme u stvari kupujemo naftu na berzi. Osim toga, imali smo i svoje rezerve nafte, ali i to je završavalo kao berzanska roba. Zar nismo očekivali da će posle prve faze gradnje „Banatskog dvora” koje je završena 2010. godine, ubrzo biti nastavljena i druga koja  predviđa da umesto 450 miliona kubika gasa imamo skladište od 900 ili milijardu kubika? Ali, nije. A sve je trebalo da bude pod plaštom međudržavnog ugovora. Ruku na srce uspeli smo da zajedno s ruskom stranom sagradimo gasovod „Turski tok” i modernizujemo „Rafineriju Pančevo”.

Zar Srbija istom tom NIS-u i posle 13 godina ne čini veliki ustupak time što i dalje plaća najnižu rentu za eksploataciju nafte i gasa? Ali i to je odluka svih vlasti od privatizacije do danas. Iako je 2013. naknada za eksploataciju nafte povećana sa tri na sedam odsto, to se nije odrazilo na NIS jer, kako je propisano međudržavnim sporazumom, ona će ostati ista „do dostizanja isplativosti datih projekata”, da bude u skladu sa zakonodavstvom koje je bilo na snazi na dan potpisivanja sporazuma. Ovaj ugovor revidiran 2013. ističe naredne godine.

Miodrag Kapor, analitičar energetske politike, kaže za „Politiku” da ako govorimo striktno sa ekonomskog aspekta, Srbija ne bi imala znatnije probleme u uvozu sirove nafte i njenoj preradi u „Rafineriji Pančevo” i time bi zadovoljila domaće potrebe snabdevanjem naftnim derivatima. Ali kada je reč o „visokoj energetici” to uvek uključuje i političke odnose tako da je neophodno i taj segment uključiti u analizu potencijalne nacionalizacije NIS-a.

– Ne zaboravimo da je naša zemlja ostala jedini preostali evropski saveznik Rusije nakon njene izvršene agresije na Ukrajinu. To na primer pokazuje i prekjučerašnje glasanje Srbije kao jedine evropske države koja nije glasala za uvođenje ratnih reparacija zbog ruskog kršenja međunarodnog prava. To nije slučajno i svakako se ne može objasniti takozvanim istorijskim okolnostima, nego tu vrlo važnu ulogu imaju i rusko-srpski energetski odnosi u protekle tri decenije. Još od potpisivanja državnog ugovora između Rusije i Srbije 1992. i formiranja „Jugorosgas” kompanije, energetska saradnja između dve države je po definiciji bila ograničena netransparentnim i vantenderskim sklopljenim ugovorima. Osim kratkotrajnog perioda između 2000–2003, Srbija je svesno ulazila u povećanje veštačke zavisnosti od uvoza ruskog gasa, dok je istovremeno predala celokupne resurse nafte, prirodnog gasa kao i termalnih izvora opet vantenderski i daleko ispod tržišne cene „Gaspromnjeftu”. Skoro cela tadašnja a i sadašnja vlast i opozicija su glasali za takav sporazum (214 od 250 poslanika).

Sam ugovor bio je predmet njenog pravnog osporavanja zbog kršenja nekoliko članova Ustava kao što je nepoštovanje međunarodno preuzetih obaveza u vidu članstva Srbije u Energetskoj zajednici, kao i kršenje odredaba domaćeg zakonodavstva kao što su zakoni o zabrani diskriminacije, jednak položaj na tržištu i opšta obaveza plaćanja poreza. Pored najniže rente od tri odsto u Evropi koju „Gaspromnjeft” plaća Srbiji, kompanija je takođe pribegavala nedozvoljenoj metodi fakturisanja ili ubacivanja pumpi u bušotine kojima se naglo diže pritisak kako bi se izbacila veća količina nafte. Takva metoda pored ubrzanog pražnjenja domaćih resursa, dovodi i do nekontrolisanog zagađenja životne sredine. Apsurdno je da tokom opšte energetske krize u Evropi NIS ostvaruje rekordan profit, srpska državna kompanija „Srbijagas” rekordne gubitke dok potrošači u Srbiji istovremeno plaćaju jednu od najvećih cena dizela i benzina u regionu.

– Redovno i pouzdano snabdevanje građana energentima jedan je od preduslova njenog normalnog funkcionisanja. Iz tog razloga su države poput Nemačke i Poljske nacionalizovale energetske kompanije koje su bile u većinskom vlasništvu Ruske Federacije. Imajući to u vidu čak i da Ruska Federacija uradi sve što je do nje, da obezbedi stabilno snabdevanje naftom i prirodnim gasom krajnjim potrošačima u Srbiji, to dopremanje je ograničeno paketima sankcija Evropske unije. Pošto se ne vidi kraj tim merama, skoro je neminovno da je za našu zemlju optimalno da u narednom periodu privremeno nacionalizuje NIS – objašnjava Kapor.

Moguća još veća dobit

Ukoliko ne bude nekih velikih pomeranja na tržištu sirove nafte do kraja godine NIS bi mogao da ubeleži još 10 do 15 milijardi dinara dobiti, što bi donelo od 80 do 84 milijardi. To znači da bi akcionari mogli da dobiju rekordnu dividendu od 120 do 130 dinara po akciji što na poslednjoj ceni daje dividendi prinos od 20 odsto, kaže Nenad Gujaničić.

Izvor: Politika