Redakciji N1 javila se putnica koja je kupila kartu putem sajta Er Srbije, ali nije uspela da uđe na planirani jutrošnji let nacionalnog avioprevoznika jer “nije bilo mesta”. Nekadašnji stjuard s kojim je razgovarao portal N1 kaže da se to dešava često, čak i kad su u pitanju velike avio-kompanije. Er Srbija objašnjava u kojim slučajevima se to dešava, kad je u pitanju ova kompanija.
Put u Pariz Dunje Marčete i svi njeni planovi jutros su pali u vodu. Na „gejtu“ su joj rekli da ne može dalje. Razlog – avion je već pun. S pravom, svako od nas bi bio ljut. Ljuta je i ona.
Kako priča za portal N1, kartu je kupila početkom septembra putem sajta Er Srbije.
„Putujem sedam godina, ovo mi se nije desilo ni sa low cost (niskobudžetnim) kompanijama. Oni me ubeđuju da imaju pravo na „oversale“ i da nemam razloga za izražavanje nezadovoljstva“, kaže Marčeta.
Navodi da joj sumnju probudio onlajn „check in“ još sinoć. Kada se prijavila, unela podatke, „skinula“ bording kartu pisalo je „no seat define“. Ipak, mislila je da je posredi neka greška, došla na aerodrom ujutro, kako kaže, dva sata pre leta, prošla pasošku kontrolu i stigla do „gejta“, ne i dalje. „Pet osoba, pet žena je ostalo bez leta uz skandalozna pojašnjenja kako Er Srbija ima pravo na „oversale“ kao i sve avio kompanije. Verovatno nisam uspela da uđem jer sam imala najjeftiniju kartu, samo sa ručnim prtljagom. Pitale smo ljude šta ovo znači, rekli su nam – morate da čekate da se svi ukrcaju. Išle smo drugarica i ja, pitale smo – šta ako ostane jedno mesto. Rekli su nam – onda vi odlučujete, ali ako obe odustanete nemate pravo na refundaciju“, navodi.
Iz Er Srbije na pitanja portala N1 navode da usled različitih razloga, u prevozu putnika u vazdušnom saobraćaju na pojedinačnim letovima ponekada može doći do situacije da ima više putnika od broja raspoloživih mesta u avionu.
„Na primer, do tih situacija dolazi kada se iz operativnih razloga promeni tip aviona koji će obaviti let, kada je na nekom od prethodnih letova došlo do izmena, pa su se promene na tim letovima prenele i na naredne letove itd. Er Srbija u takvim slučajevima vodi računa da svaki putnik kod kojeg je došlo do promene u planu putovanja bude zbrinut i prevezen do svog konačnog odredišta prvom sledećom dostupnom opcijom, bilo direktnim ili letom sa presedanjem“, navedeno je u odgovoru kompanije.
Istina, našoj sagovornici je ponuđen let kasnije danas, ali kako kaže preko Istanbula, Londona… Odlučila je da ne prihvati ponudu i zbog toga, kako navodi, jer joj nisu dali nikakve garancije da će letom koji je platila i da se vrati iz Pariza.
„Na moje pitanje da li mogu da mi daju neke garancije za povratak, odgovorili su uopšteno, „politički korektno“ – pa Vi imate kartu“, priča nam. Na pitanje upućeno Er Srbiji o tome kakva je procedura, odnosno šta se dešava u ovakvim slučajevima sa povratkom, da li daju nekakve garancije ili je i on neizvestan – nismo dobili konkretan odgovor. Kao i na pitanje koji su kriterijumi da neko bude odabran da uđe na let, a neko ne.
Marčeta kaže da je isto pitanje postavila zaposlenima na „gejtu“ i da joj je rečeno da prioritet imaju putnici sa kartom za biznis klasu, pa sa čekiranim prtljagom…
Naša sagovornica strahuje i da neće dobiti povrat novca i celokupnu refundaciju, jer, kako kaže, reklamacija se vrši preko kol centra, a ona na mejl koji im je ostavila nije dobila potvrdu reklamacije.
„A novac vraćaju u periodu od sedam do 30 dana“, dodaje. Iz Er Srbije uveravaju da će uvek, u ovakvim slučajevima, kompanija „pružiti neophodnu podršku u međuvremenu i obezbediti kompenzaciju u skladu sa važećim propisima“.
Nekadašnji stjuard s kojim smo pričali kaže da se ovakve stvari često dešavaju, pa i kad su u pitanju veliki avio-prevoznici, da je čak i sam bio „skinut“ s leta kompanije u kojoj je radio. Vodeće svetske kompanije nastoje da kompenzuju to tako što upriliče nešto tim putnicima, na primer pošalju im vozača i automobil za obilazak grada ukoliko se odluče za let kasnije u toku dana ili ih smeste u VIP deo laundža, naruče im šampanjac i slično, navodi.
Šta kažu pravna akta?
Prema pravu EU, u slučaju uskraćivanja ukrcavanja protiv volje putnika, otkazivanja leta ili kašnjenja leta, obaveza je avio-prevoznika da putnicima naknadi štetu i da im pruži pomoć.
Odšteta se isplaćuje u gotovini, elektronskim bankovnim transferom, bankovnim nalogom ili bankovnim čekovima ili, uz pisanu saglasnost putnika, u putnim vaučerima i/ili drugim uslugama. U određenim situacijama avio-kompanija može smanjiti visinu štete za 50%.
Pružanje pomoći putnicima podrazumeva pravo putnika da mu avio-kompanija ponudi izbor između nadoknade celokupnog iznosa vrednosti avionske karte ili preusmeravanje leta do konačnog odredišta prvom mogućom prilikom ili nekog kasnijeg datuma kako je putniku prihvatljivo, u zavisnosti od dostupnosti slobodnih mesta. Pružanje pomoći putnicima uključuje i zbrinjavanje putnika (obroci, napici, hotelski smeštaj kada je potrebno ostati jednu ili više noći, dva telefonska poziva ili poruke i sl.).
Srpski državljani koji lete domaćom avio-kompanijom iz Srbije u EU prava ostvaruju na osnovu domaćih propisa koji su usklađeni sa pravom EU, navodi portal paragraf.rs.
Izvor: N1