Inflacija u Srbiji na vrhuncu do kraja godine, naredne pada na tri do pet odsto

Srbija je sada u piku inflacije ili će biti do Nove godine, ali će već na proleće početi da opada, te će do kraja 2023. godine biti od pet do sedam odsto, a 2024. oko ciljana tri procenta, rekao je danas generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Uvećanje kamatnih stopa individualno utiče na povećanje rate kredita, rekao je Vasić za Tanjug i ukazao da je njegova rata povećana za 22 evra, a kredit od 50.000 evra uzeo je pre pet godina.

„Sa porastom referentnih kamata očekuje se rast mesečnih rata, jer raste cena novca, i novac postaje vredniji. Štedite, imaćete više novca, a banke su spremne da plate veće kamate da bi dobile novac na depozit”, rekao je on.

Dodao je da je u Srbiji zabeležen rast dinarske štednje na koju se plaća porez na kamatu, i rast devizne štednje. On je ocenio da je lek koji se primenjuje protiv inflacije kroz rast kamata gorak za one koji imaju kredite, ali je bolje nego da je do toga došlo pre 10 godina jer su prosečne plate veće.

„Vrednost neporketnosti koje smo kupili raste, a kupili smo ih kreditom. Tu smo dobili na vrednosti. Digitalni nomadi dolaze u Srbiju i faktični dižu cenu zakupa nepokretnosti, pa su povećani prihodi od rentiranja nepokretnosti”, rekao je on.

Govoreći o izostanku fiksne kamatne stope iz ponuda banaka za kredite, kao i modelu nekih država u okruženju da savetuju banke da privremeno zamrznu kamate na kredite građana, Vasić je ocenio da bi trebalo fiksirati i rast kamata na depozite.

Vasić je ponovio da se nada da će inflacija stati posle Nove godine i početi da pada.

„Treba da štedimo, jer tako smanjenjem kupovine utičemo i na one koji prodaju. Ako mi ne kupimo oni ne prodaju, pa će spustiti cene”, rekao je on.

Vasić je rekao da je u Srbiji inflacija 14 odsto i da je umnogome uvezena zbog cene energenata i hrane.

Naveo je da je na nivou EU inflacija 9,9 posto, u više baltičkih zemalja 20 do 25 posto, u Poljskoj 20 posto, u Nemačkoj 9,9, a u Francuskoj oko sedam odsto.

Kaže da je na to uticao niz faktoa – prvo kovid kriza, pa rusko-ukrajinska kriza, pa globalna kriza, i onda sušna godina.

Izvor: Politika/Tanjug