Lazarević: U 2023. strane kompanije biće obazrivije prilikom ulaganja

Strane kompanije realizovaće u Srbiji investicije koje su planirane, ali će dogodine biti znatno obazrivije u pogledu ulaganja i novih zapošljavanja. Najbolji lek za izlazak iz krize je sprovođenje reformi, jer će to sa jedne strane da ublaži efekte krize, a sa druge da napravi što bolju startnu poziciju za državu i društvo nakon završetka krize, kaže Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore.

Šta privreda očekuje od nove vlade Srbije i na kojim konkretno reformama insistira Američka komora?

Predlažemo nastavak digitalne transformacije, realizaciju zelene agende, koja podrazumeva ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, reformu i unapređenje zdravstvenog sistema i nastavak regionalnih integracija kroz projekte kao što je „Otvoreni Balkan”, ali sa krajnjim ciljem daljeg pridruživanja Srbije EU. Ovi prioriteti osim što uvode inovacije i podstiču nove investicije, modernizuju društvo i pomažu da Srbija postane stabilnije mesto za razvoj biznisa.

Digitalizacija je bila u središtu prethodne vlade. U kom pravcu taj proces treba dalje da se razvija?

Premijerka Ana Brnabić dosta je uradila na polju digitalne transformacije i mislim da je prva faza uspešno završena, ali sada treba preći na drugu. To podrazumeva rešenja za privredu i državu koja će učiniti sistem državne uprave efikasnijim, olakšati poslovanje privrede i podršku inicijativama koje bi od Srbije mogle da naprave regionalni centar za inovacije usredsređen na blokčejn tehnologiju, veštačku inteligenciju i bioinženjering. Suština digitalne transformacije treba da bude da se ona sprovodi na pouzdan i bezbedan način, što znači da se koriste najsavremeniji principi informacione bezbednosti.

Premijerka je u ekspozeu rekla da je prioritet nove vlade energetika. Kako obezbediti sigurno snabdevanje energentima?

Kada pričamo o energetskoj efikasnosti, imajući u vidu trenutnu krizu, prioritet je obezbediti dovoljnu količinu energenata za funkcionisanje privrede, ali i društva u celini. Treba nastaviti sa ulaganjem u energetsku infrastrukturu i diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom, kako ne bismo zavisili samo od jednog energenta. Da bi se postigla nezavisnost u energetskom smislu treba nastaviti sa uređivanjem regulatornog okvira, donošenjem podzakonskih akata, strateških i planskih dokumenata, čime bi se podstakao razvoj projekata obnovljivih izvora energije.

Šta je alternativa za ruski gas?

Diverzifikacija izvora električne energije. Ja na to gledam ovako: imamo i gas i ugalj i obnovljive izvore energije. Jednostavno treba uspostaviti balans, raditi na investicijama i napraviti što efikasniji i nezavisniji sistem za funkcionisanje, odnosno obogatiti energetski miks. Situacija nije laka i bitno je da to bude tema za razmišljanje i pronalaženje pravog puta.

Koje reforme u zdravstvu predlažete?

Hitno treba da se menja Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima. Potrebno je uspostaviti bolju sinergiju između javnog i privatnog zdravstvenog sistema jer bi to najviše koristilo građanima. Takođe, treba nastaviti sa modernizacijom zdravstvenog sistema kroz digitalizaciju.

Svetska banka je za Srbiju zadržala projekciju privrednog rasta od 3,2 odsto u ovoj godine. Pre rata u Ukrajini očekivan je rast od 4,5 procenata. Kako će privreda prebroditi ovu godinu i sa kojim izazovima će se suočiti 2023?

Sledeća godina biće izazovna i te izazove već sada uočavamo. Imamo rat u Ukrajini, inflaciju, problem u lancima snabdevanja i energetsku krizu. Pandemija je još prisutna i te kako utiče na organizaciju poslovanja u određenim sektorima. Jedini način da se ti izazovi prebrode je nastavak reformi.

Da li vaše članice najavljuju odustajanje od novih investicija ili proširenja postojećeg poslovanja i da li planiraju da smanjuju broj zaposlenih?

U poslednjih nekoliko nedelja jedna američka visokotehnološka kompanija započela je rad u Srbiji, a pre nekoliko dana druga američka firma proširila je svoje poslovanje ovde. To su pozitivni primeri da se privredna aktivnost i dalje dešava i da investitori Srbiju vide kao dobro mesto za ulaganje. Upravo smo završili istraživanje među našim članicama, koje tek treba da objavimo. Kompanije su se izjasnile da će u 2023. biti obazrivije kada je reč o novim projektima. Ono što ohrabruje jeste to da će investicije u redovno poslovanje biti nastavljene što govori u prilog činjenici da će firme i dalje ulagati kako bi bile spremne da, kada se stabilizuju globalne prilike, nastave tamo gde su stale. To je ujedno naznaka da se ne predviđa smanjivanje broja zaposlenih.

Evropski i vanevropski kapital uglavnom dolazi u Srbiju jer smo viđeni kao predvorje EU. Da li očekujete da će se strani kapital povući ako ne uvedemo sankcije Rusiji?

Kompanije dolaze u Srbiju zbog talentovanih ljudi, koji govore više stranih jezika, imaju dobru radnu etiku i spremni su da uče. Drugi razlog je dobra IT i telekomunikaciona infrastruktura. Treći stabilna poreska politika. U anketi među našim članstvom uverili smo se da je sve veće zadovoljstvo poreskom politikom, koja se sprovodi, što je veliki plus za Vladu Srbije i nadam se da će nastaviti sa tim trendom. Četvrti razlog je politička stabilnost. To je važno stranim investitorima kada dolaze i ulažu na bilo koje tržište, pa i u Srbiji. Politička stabilnost ogleda se u činjenici da je naša zemlja kandidat za članstvo u EU i da svoju regulativu i politiku prilagođava i usklađuje sa EU kroz proces pridruživanja. Na vladi je da u narednom periodu definiše način kako će tu političku stabilnost, kao jedan bitan parametar za privlačenje investitora, da održi, a ona se ogleda u nastavku evropskog puta za koji sam prilično ubeđen da će i ova vlada forsirati.

Američke kompanije su ove godine investirale 56,7 miliona evra, što je višestruko manje u poređenju sa investicijama iz EU i Kine. Šta je prepreka da se više investira u Srbiji?

U poslednjih 20 godina američke kompanije su uložile više od četiri milijarde dolara u Srbiji i ovde zapošljavaju oko 20.000 radnika. Posebno nas raduje da u poslednje vreme postoji sve veće interesovanje iz IT sektora, visokih tehnologija i energetike za investicije u Srbiji. Ponekad se našalim i kažem da to nije čudo jer najbolja veza između Srbije i Amerike su Pupin i Tesla, koji simbolizuju oblasti visoke tehnologije i energetike. Potrebno je da se više radi na informisanosti kompanija koje dolaze iz Amerike. Pokušavamo da raznim akcijama doprinesemo poboljšanju te slike i bolje obaveštenosti oko načina poslovanja u Srbiji. Već sledeće nedelje ćemo imati u Beogradu regionalni sastanak američkih privrednih komora, gde ćemo razgovarati sa potencijalnim ulagačima iz SAD oko uslova poslovanja u regionu. Prirodno je da zemlje iz Evrope imaju dosta investitora prisutnih ovde, ali u današnje vreme blizina nije glavni razlog, već bitnu ulogu igra informisanost ulagača o uslovima poslovanja i na tome treba dosta da radimo.

Šta kažete investitorima kada vas pitaju kakvo je poslovno okruženje u Srbiji?

U prošlosti je Duing biznis lista Svetske banke bila bitan parametar u ocenjivanju uslova rada na nekom tržištu. Danas je glavni podstrek za investitore napredak na polju evropskih integracija. To ih ohrabruje da ulažu u Srbiji, koju vide kao najbolje mesto za investiranje u regionu.

Izvor: Politika