Šta stoji iza ekonomskog haosa u Velikoj Britaniji? – Bankar.rs
MAKROEKONOMIJASLIDERSVE VESTI

Šta stoji iza ekonomskog haosa u Velikoj Britaniji?

Velika Britanija je prestala da bude članica Evropske unija što je u početku izgledalo kao velika prednost i ushićeno prihvaćeno kao izvaredan potez vlade. Sada se vide posledice Bregzita o kojima se javno ne govori, već se posledice pripisuju ukrajinskoj krizi ili pandemiji koronavirusa, ali ekonomski stručnjaci ukazuju na njihovu pogubnost.

Najviše je ugroženo tržište uvoza i izvoza o čemu svedoče brojna negativna iskustva vlasnika kompanija u Velikoj Britaniji.

Kris Gils, urednik “Fajnenšl Tajmsa” o odluci referenduma 23. juna 2016. kaže:

– Napuštanje EU za Veliku Britaniju je znak samopovređivanja u oblasti, investicija i trgovine. Efekti Bregzita su veći od posledica pandemije ili krize. Nismo deo evropskog tržišta, nismo deo carinske unije, zato imamo veoma lošu trgovinu.

– Kada je Velika Britanija glasala za izlazak iz EU 2016. izgledalo je kao jednostavna odluka odlaska ili ostajanja. Naravno, tu je i pandemija koronavirusa koja je uticala na ekonomiju širom sveta, a potom i kriza u Ukrajini koja je uzdrmala globalno energetsko tržište – kaže Piter Foster, “public policy” urednik “Fajnenšl Tajmsa”.

Džordž Parker, politički urednik “Fajnenšl Tajmsa” naglašava:

– Sada tek vidimo posledice Bregzita i one nisu naročito dobre.

– Prve svega u originalnom glasanju da se izađe iz EU je funta pala oko 10 odsto naspram naših trgovinskih partnera i to dovodi do poskupljenja uvoza. Zatim, izvoz nije povećan, naposletku cene uvoza rastu i to podiže inflaciju za oko 2 do 3 odsto. Jednostavno, to čini ljude siromašnijim, kaže on.

Direktorka kompanije “Aston chemicals”, Dani Loughran,kaže da je njihov trošak transporta porastao i da sve što se ceni u dolarima širom sveta postaje skuplje kada plaćate funtama.

– Postalo je gotovo nemoguće izvoziti u Evropu. Zato smo premestili naš ceo evropski biznis u Poljsku. Sada koristimo naše partnere u Velikoj Britaniji, ali više u Nemačkoj i Poljskoj i plaćamo usluge carine evropskim zemljama, zapošljavamo više ljudi u Poljskoj nego u Velikoj Britaniji.

Bregzit je bio tema mnogih rasprava tokom godina. Oni koji su bili na strani Bregzita su preovladali jer nije bilo panike na tržištu. U nedavnom “mini-budžetu” Kvasi Kvarteng je uplašio tržište. Mnogo ozbiljnije je ono što se desilo sa zaduživanjem vlade Velike Britanije jer finansijsko tržište je zauzelo stav da je budžet bezobziran. “Mini-budzet” je bio kulminacija ekonomske politike koja je uspostavljena nakona glasanja o Bregzit. Zagovornici Bregzita su odbili da diskutuju da je to faktor u delovanju VB, dok protivnici žele sve da prikače Bregzitu.

– Istina je negde između jer je smešno reći da to nije faktor, naravno da jeste – kaže Helen Tomas, biznis kolumnistkinja “Fajnenšl Tajms-a.

– Pojavljuje se zanimljiv obrazac upoređivanja Britanije sa drugim naprednim ekonomijama. Nakon pandemije došlo je do oporavka trgovine svih zemalja G17 i trgovina Velike Britanije je bila manje-više ravna. Tako da je Britanija zaostala u intezitetu trgovine. Druge stvari koje se mogu pratiti je pad broja trgovinskih veza između manjih kompanija u Velikoj Britaniji i njihovih stranih partnera. To je važno jer se tako može mnogo zaključiti o uslovima trgovine, a takođe govori o tome kako su male kompanije rasle i širile svoj biznis prodajući robu na evropskom tržištu i to se jednostavno više ne dešava – kaže Parker.

LSE je izračunao da je broj trgovinskih veza sa Evropom pala za trećinu u prvih 6 meseci nakon što je stupio na snagu dogovor o trgovina i kooperacijama.

– To pokazuje da bi dugotrajni udar na plate bio 470 funti po osobi – rekao je Fostner.

– Bregzit je povećao birokratiju. Mnogi mali biznisi su se borili da uhvate korak s tim – rekla je Helen Tomas.

Kiran Tawadey, osnivač kompanije “Hampstead” je iznela svoje nezadovoljstvo Bregzitom i koliko je to loše uticalo na njen posao:

– “Hampstead” je fabrika organskog čaja. Mi uvozimo čaj iz celog sveta i tako ga i prodajemo. Rečeno nam je da ćemo imati neverovatan dogovor, da ćemo dobiti suverenitet i da ćemo zadržati sve prednosti koje smo imali dok smo bili deo EU. Kao biznismeni smo bili toliko glupi da poverujemo u to. U januaru 2021. smo dobili porudžbinu iz Italije, poslali smo, misleći da će biti uobičajena papirologija, ali je ostalo 12 nedelja u različitim carinarnicama. Dakle, realnost je potpuno drugačija. Od januara do juna nismo mogli ništa da izvozimo u EU. To je 27 zemalja koje imaju različite granice i pravila, a mi smo tretirani kao treća zemlja. Kupci su im rekli da više neće da trguju sa Velikom Britanijom, da mogu da nađu proizvod unutar EU. Zato sam morala nešto da uradim. Osnovala sam svoj entitet u Evropi i da tako prodajemo robu. Umesto malih isporuka, slali smo velike povremeno.

Rob i Viki su osnivali juvelirnicu “Mala zvezda” 2017. i plan im je bio da se utvrdi brend prvo u Britaniji, a potom i u Irskoj, Francuskoj, Nemačkoj.

– Pitanje Bregzita nas nije mnogo interesovalo jer smo mislili da to neće uticati na naš posao – rekla je Viki. Poslovali su dobro u Holandiji i Španiji i sve je to nestalo. A nije moguće za biznis od dvoje ljudi da otvaraju kancelarije u Evropi. Onda su slali svoje radove u Tajland ili Hongkong na proizvodnju, a to onda nije mogao da prođe kao proizvod iz Velike Britanije.

Dakle, svi ovi proizvođači su se složili da je benefit od Bregzita za njih laž.

– Kada smo bili deo jedinstvenog tržišta mogli ste da ubacite robu u kombi i da je odvezete u Barselonu, Bern ili Brisel bez smetnji, što više nije slučaj. To znači manje biznisa u Velikoj Britaniji, a više u EU, kaže on i dodaje da 27 zemalja u kojima važe ista pravila dovodi Veliku Britaniju do zida.

Parker naglašava da je to dugročna opasnost za Britansku ekonomiju da male kompanije koje su navikle da se šire na evropsko tržište, što je bilo lako pre 2016., više to ne mogu. Dodaje da se mogao uočiti rast britanske ekonomije do te godine, a onda nakon glasanja o Bregzitu je došlo do stagnacije.

Gils naglašava da su investicije rasle svuda širom zemalja G17, sem Britanije:

– Država je pokušala to da reši trošeći mnogo novca. Vršili su superdedukciju gde dobijate olakšice ako investirate u kapital ili inovacije, ali to nije zapravo uspelo. Zato je porasla zabrinutost za ekonomiju jer su za nju važne investicije. To je efekat Bregzita, ljudi više ne znaju pravac ekonomije Velike Britanije. U svim oblastima cene, investicije i trgovina, imamo negativne efekte, što nije nije ni od energetske krize, ni od pandemije – naglašava on.

Velika Britanija se našla na poslednjem mestu po razvoju za 2023., a jedina zemlja koja je gora je sankcionisana Rusija.

– Upoređujući se sa razvojem drugih ekonomija, Britanija je doživela “bandži ” efekat, pala je, porasla, pa je ponovo pala – navodi Parker.

– Siromašniji smo jer nemamo taj ekonosmki rast koji bismo inače imali – naveo je Gils.

Fostner navodi primer da je hemijska industrija potrošila preko 500 milijardi funti tokom decenije registrujući svoja dostignuća u Evropi što im daje pristup britanskom tržištu i 27 zemalja unije. Sada njih treba preregistrovati u Velikoj Britaniji i to bi koštalo britansku ekonomiju 2 milijarde funti.

Dakle, ponovna gradnja sopstvenog tržišta van Evropske uniije će mnogo koštati Veliku Britaniju.

Izvor: Blic

Tags
Back to top button