U poslednjih deset godina u Srbiji je izgrađeno blizu 400 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, čime stajemo rame uz rame sa razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Na našoj teritoriji ima blizu 16.000 kilometara državnih puteva prvog i drugog reda, sa 2.800 mostova, od čega je blizu 400 mostova na auto-putevima, navode iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) u izjavi za Biznis.rs.
„Strateškim planiranjem mreža auto-puteva širi se u svim delovima naše zemlje i omogućava ravnomeran razvoj cele Srbije, povezivanjem važnih privrednih centara najmodernijom putnom infrastrukturom. Ulaganje u putnu infrastrukturu reflektuje se kroz stvaranje boljeg poslovnog ambijenta u zemlji i privlačenje novih investitora, a samim tim i direktno utiče na sveukupni privredni rast“, ističu iz resornog ministarstva.
Takođe objašnjavaju i da izdvajanje novca za kapitalne infrastrukturne projekte ostaje stub razvoja srpske ekonomije i da je danas u Srbiji aktivno oko 100.000 gradilišta na infrastrukturnim projektima, čija se ukupna vrednost procenjuje na više od 20 milijardi evra.
„Srbija se nalazi na vrhuncu investicionog talasa u izgradnji putne saobraćajne infrastrukture. Trenutno se gradi 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, a pojedine saobraćajnice smo izdvojili kao infrastrukturne prioritete za budućnost Srbije, na primer Moravski koridor, odnosno auto-put E761 od Pojata do Preljine, u dužini od 112 km, kao prvi digitalni auto-put u Srbiji koji će spojiti više od pola miliona ljudi i najvažnije privredne centre centralne Srbije“, pojasnili su iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Početkom naredne godine biće završena deonica Moravskog koridora do Kruševca, nakon čega će ovaj važan privredni centar dobiti izlaz na auto-put. U toku su i radovi na izgradnji auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, a gradi se i auto-put Kuzmin-Sremska Rača, sa mostom preko reke Save, koji je deo budućeg auto-puta od Beograda do Sarajeva.
„Gradi se i Fruškogorski koridor, brza saobraćajnica Požarevac-Golubac, takozvani ‘Dunavski koridor’, koji će u dužini od skoro 70 km spojiti Požarevac, Golubac i Veliko Gradište sa Koridorom 10, kao i auto-put Niš-Prokuplje-Kuršumlija, kao deo budućeg auto-puta Niš-Priština. U saobraćaj je puštena prioritetna deonica auto-puta Miloš Veliki od petlje Preljina do petlje Pakovraće (Obilaznica oko Čačka), a radovi se sada odvijaju na deonici od Pakovraća do Požege, čime ćemo praktično celu Zapadnu Srbiju povezati sa auto-putem“, naglasili su naši sagovornici.
Dodaju i da je u aprilu prošle godine u saobraćaj pušten Sektor 4 obilaznice oko Beograda u dužini od osam kilometara, od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo Brdo, dok je Sektor 5 sa tunelom Straževica otvoren za saobraćaj u junu ove godine.
„U martu 2023. godine biće kompletiran i pušten u saobraćaj 21 km obilaznice oko Beograda. Završеtkom radova do Bubanj Potoka bićе komplеtirano oko 47 km auto-puta od Batajnicе do Bubanj Potoka“, najavili su iz resornog ministarstva.
Na Moravskom koridoru svakog dana više od 3.800 radnika
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ističu da, ukoliko se pogleda nekoliko najznačajnijih gradilišta na kojima se grade auto-putevi od presudnog značaja, kako za povezivanje najznačajnijih privrednih centara u Srbiji, tako i čitavog regiona, vidi se izuzetna uposlenost radne snage.
Prema poslednjim podacima, na Moravskom koridoru je svakog dana uposleno više od 3.800 radnika i preko 1.500 jedinica mehanizacije.
„Svakodnevno na gradilištu ‘Fruškogorskog koridora’ radi između 350 i 400 radnika, sa oko 150 mašina. Na deonici Sremska Rača-Kuzmin svakodnevno radi oko 300 radnika, dok je na izgradnji auto-puta od Rume do Šapca i brzoj saobraćajnici od Šapca do Loznice angažovano blizu 500 radnika“, navode iz ministarstva.Uposlen je veliki broj domaćih građevinskih kompanija i radnika iz Srbije, a usled nedostatka radne snage na nekim od najvećih projekata angažovani su i radnici iz Turske, Kine, Indije, ali i okolnih zemalja.
Interesovanje investitora veliko uprkos globalnoj krizi
Naši sagovornici iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglasili su da nije registrovano povlačenje investitora usled krize na svetskom nivou. Navode da je interesovanje za nove projekte i dalje visoko, što je prema njihovim rečima najbolji pokazatelj da je tržište i dalje aktivno i da ceo sektor građevinarstva funkcioniše bez većih poteškoća.
I kada je reč o nafti, situacija se na globalnom planu menja iz dana u dan, te iz ministarstva dodaju da sa Vladom Srbije prate kretanja globalnih i evropskih lanaca snabdevanja, jer dinamika radova direktno zavisi od toga. Zato je, kako ističu, nezahvalno prognozirati u kom smeru će se stvari odvijati.
„Za sada ne primećujemo ozbiljnija pomeranja rokova, a resorno ministarstvo će uraditi sve da i u uslovima nezapamćene energetske krize i sukoba na istoku Evrope obezbedi sve uslove da se radovi neometano odvijaju, kako bismo završili projekte koji su od velike važnosti za budućnost Srbije. Plovnost rеka i dovoz uglja za еnеrgеtski sеktor, kao i potrеbnih sirovina za industriju, postalo jе pitanjе od prvorazrеdnog značaja. Sa tim u vezi, ministarstvo je aktiviralo svu raspoloživu mehanizaciju na rekama kako bi omogućili plovnost Dunave i Save, naša dva najznačajnija rečna koridora, a u tom smislu pomažemo i našim komšijama u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini“, ističu naši sagovornici.
Kvalitet puteva u Srbiji prilično dobar
Prema rečima profesora Saobraćajnog fakulteta u Beogradu dr Borisa Antića, svi putevi koji se rade u Srbiji, a posebno oni višeg ranga kao što su auto-putevi, podležu alatima koji su definisani međunarodnim direktivama vezanim za unapređenje tog sektora.
„Jedan od najvažnijih alata je revizija bezbednosti saobraćaja, gde jedan nezavisni tim pre svega analizira projekat u svim fazama izgradnje, od idejne do izvođačke. Zatim se radi analiza, čak i kada se izgradi i kada se pusti u eksploataciju auto-put, da se vidi da ima li nekih nedostataka. Taj tim ukazuje projektantima na eventualne nedostatke i oni pronalaze alternativna rešenja za prevazilaženje tih problema. Putevi kod nas se projektuju na visokom nivou“, smatra naš sagovornik.
Dodaje da ima slučajeva kada dođe do nekih grešaka ili nedostataka u smislu da nije dobro postavljena saobraćajna signalizacija ili zaštitna ograda, kao i prepreke koje se pojave, a nisu bile tu u vreme izgradnje.
„Poprilično sam zadovoljan kvalitetom puteva kod nas. Postoji nešto što je vezano za statičke i dinamičke varijante. Naime, ako određeni deo puta postane preopterećen većim brojem kamiona od očekivanog, brže će propasti taj habajući sloj auto-puta i brže će doći na red za neku rehabilitaciju, što se dešava i u nekim drugim zemljama. Bitno je da nadležni za održavanje putne infrastrukutre sprovode redovne kontrole i da te nedostatke koriguju“, naglasio je Antić u razgovoru za Biznis.rs.
Više od 900 km auto-puteva u Srbiji
U Republici Srbiji je, prema podacima JP „Putevi Srbije“, izgrađeno 937 kilometara auto-puteva koji obuhvataju sledeće putne pravce:
• Državni put IA reda broj 1 (A1) – državna granica sa Mađarskom (granični prelaz Horgoš) – Novi Sad – Beograd – Niš – Vranje – državna granica sa Makedonijom (granični prelaz Preševo) – 605,109 km
• Državni put IA reda broj 2 (A2) – Beograd – Obrenovac – Lajkovac – Ljig – Gornji Milanovac – Preljina – Čačak – Požega – 131,322 km
• Državni put IA reda broj 3 (A3) – državna granica sa Hrvatskom (granični prelaz Batrovci) – Beograd – 95,444 km.
• Državni put IA reda broj 4 (A4) – Niš – Pirot – Dimitrovgrad – državna granica sa Bugarskom (granični prelaz Gradina) – 105,434 km.
Izgradnja auto-puteva i brzih saobraćajnica
U nadležnosti JP “Putevi Srbije“ je izgradnja sledećih auto-puteva i brzih saobraćajnica:
1. Izgradnja Obilaznice oko Beograda, deonica Most na Savi kod Ostružnice – Bubanj Potok dužine 20,4 km. Sektor B4 u dužini od 7,7 km, i sektor B5 u dužini od 3,1 km, pušteni su u saobraćaj 2021. i 2022. godine. Trenutno se izvode radovi na Sektoru B6 u dužini od 9,6 km. Sektor 6, tunel Straževica – petlja Bubanj Potok (pun profil auto-puta) u dužini 9,6 km.
„Izgradnjom Obilaznice oko Beograda, povezaće se krak Koridora 10b, E-75 (granica sa Mađarskom, Horgoš-Novi Sad-Beograd) sa Koridorom 10, E-70 (granica sa Hrvatskom, Batrovci-Beograd), državni put Ib reda broj 26 i Rutom 4, E-763 (Beograd-Požega-granica sa Crnom Gorom, Boljare) i ponovo delom Koridora 10, E-75 (Beograd-Niš-Preševo-granica sa Makedonijom). Po završetku Obilaznice, osnovna mreža gradskih saobraćajnica će se značajno rasteretiti“, obrazložili su iz JP „Putevi Srbije“.
Vrednost radova je 227 miliona dinara, a izvođač Power Construction Corporation of China Ltd. U ovom trenutku je angažovano oko 225 radnika i tehničkog osoblja, dok je broj jedinica mehanizacije 87.
2. Izgradnja deonice Novi Beograd – Surčin, deo autoputa E-763, deonica Novi Beograd – Surčin dužine 7,9 km.
„Deonica od Novog Beograda do Surčina predstavlja vezu između grada Beograda i autoputa E-763 („Miloš Veliki“), čime se stvara funkcionalna celina gradskih saobraćajnica i autoputa E-763 koji predstavlja najkraću vezu Beograda sa Jadranskim morem“, navode iz JP „Putevi Srbije“.
Investiciona vrednost iznosi 70,5 miliona dolara, a izvođač radova je China communications construction company Ltd. Na projektu izgradnje deonice Novi Beograd – Surčin tokom septembra je na gradilištu bilo aktivno 125 radnika i 61 mašina.
3. Projektovanje i izgradnja autoputa E-763 „Miloš Veliki“, deonica Preljina – Požega, ukupne dužine 30,9 km.
„U januaru je u saobraćaj pušteno 11,5 km od Preljine do Pakovraće, a u izgradnji je 19,4 km od Pakovraća do Preljine. Nadovezuje se na već izgrađeni autoput E-763 „Miloš Veliki”, koji je u saobraćaju od Surčina do Preljine“, navode iz JP „Putevi Srbije“.
Vrednost radova iznosi 500 miliona dolara, a izvođač radova je China Communications Construction Company Ltd. U ovom trenutku je angažovano oko 607 radnika i tehničkog osoblja, dok je broj jedinica mehanizacije 252.
4. Autoput E-763 „Miloš Veliki“, deonica Požega – Duga Poljana dužine 74,73 km deo je auto-puta Požega – Boljare dužine oko 106,5 km.
Deonica E-763 Požega – Duga Poljana je najjužnija deonica Koridora Beograd – Južni Jadran u Srbiji. Smešten u južno-centralnoj Srbiji, projekat se nadovezuje na deonicu E-763 Preljina – Požega na severu i autoput Sever – Jug Crne Gore i luku Bar na jugu.
„Putni pravac Beograd-Južni Jadran predstavlja krak Trans-evropske magistrale (TEM), koji na području Srbije i Crne Gore povezuje osnovni pravac TEM-a od Gdanjska do Atine i Istanbula sa Jadranskim morem“, objašnjavaju iz JP „Putevi Srbije“.
Radove izvodi kompanija China Road and Bridge Corporation Ltd, a trenutno se, kako kažu, vrše geotehnička istraživanja.
5. Komercijalni ugovor za izradu plana detaljne regulacije, projekata i izvođenje radova na auto-putu Sremska Rača – Kuzmin i mosta preko reke Save i projekta za deonicu Požega – Kotroman.
„Auto-put Beograd-Sarajevo prvi je auto-put koji će direktno povezati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, a od velikog je značaja i za povezivanje u regionu. Vrednost radova iznosi 345,5 miliona evra. Izvođač radova je TASYAPI Insaat Taahhut Sanayi ve Ticaret A.S. iz Turske, a u ovom trenutku angažovano je oko 220 radnika i tehničkog osoblja, dok je broj jedinica mehanizacije 260“, navode za Biznis.rs iz JP „Putevi Srbije“.
6. Projektovanje i izgradnja državnog puta IB reda broj 27, Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac (veza sa auto-putem E-763, Beograd – Požega) dužine 18,3 km.
„Brza saobraćajnica je veza Valjeva sa auto-putem E-763 Beograd – Južni Jadran, i predstavlja poprečnu vezu u putnoj mreži Srbije, i povezivaće delove BiH sa autoputem E-763, i dalje Koridorom 10, sa Bugarskom i Grčkom“, ističu naši sagovornici.
Vrednost ovih radova iznosi, kako navode, 158 miliona evra, a izvođač radova je Shandong Foreign Economic & Technical Cooperation Co. LTD Beograd. U ovom trenutku je, kako dodaju, angažovano oko 150 radnika i tehničkog osoblja, a ima 154 jedinica mehanizacije.
Izvor: Biznis.rs
