Ponovo rastu kamate na štednju, evo za koju valutu su duplirane

Podizanje referentnih kamatnih stopa nesumnjivo je loša vest za sve kreditno zadužene građane, jer svako ovo povećanje automatski podiže i kamate na kredite. Ali sa druge strane odlična za one koji u ovom momentu u banci imaju ušteđevinu, jer se istovremeno podižu i te kamate.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je kamata za dinarsku štednju sa 1,38 odsto skočila na 3,13 odsto krajem avgusta, što ukazuje da se danas najviše isplati štedeti u domaćoj valuti.

Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova koje sprovode i Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije, kao i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu, potvrdili su za “Blic Biznis” iz Narodne banke Srbije.

Posmatrano od aprila 2022. godine, kada je Narodna banka Srbije započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima povećana je za 1,38 odsto na 3,13 odsto krajem avgusta.

Prema podacima NBS, kamatne stope na štednju u evrima su niže, krajem avgusta su iznosile 1,62 odsto, ali ipak beleže povećanje i to za 0,73 odsto u odnosu na isti period lane. Činjenica je da je na ovaj rast uticalo povećanje osnovne kamatne stope Evropske centralne banke.

“Posmatrano sa stanovišta inflacije, rast kamatnih stopa, kroz usporavanje inflacije, doprinosi očuvanju makroekonomske stabilnosti, očuvanju realnih prinosa, kao i realnih dohodaka privrede i stanovništva, a samim tim i poslovnog i potrošačkog poverenja, što takođe ide u prilog rastu štednje” – kažu iz NBS.

Veće kamate na štednju u dinarima

Iako je među građanima popularnija štednja u devizama i stranoj valuti, podaci pokazuju da je danas, pri zatezanju monetarne politike i povećanju kamatnih stopa centralnih banaka, štednja u domaćoj valuti znatno isplativija. To potvrđuju i podaci NBS u poslednjoj sprovedenoj analizi.

– Kamatne stope na dinarsku štednju su više u poređenju sa deviznom štednjom, što doprinosi njenoj većoj atraktivnosti. U prilog tome svedoče i rezultati poslednje redovne polugodišnje analize Narodne banke Srbije o isplativosti dinarske štednje i štednje u evrima za period od juna 2012. do juna 2022. godine, koja je objavljena u avgustu 2022. godine i koja je potvrdila da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na vremenski okvir štednje, i u dugom, i u kratkom roku, kažu iz NBS.

Koliko će štednja biti isplativija u trenutku kada kredititna zaduženost baš i nije, to će se razlikovati od banke do banke smatraju stručnjaci, i tvrde da je neminovno da će se banke sada utrkivati kako privući kapital za depozit, a ovo će biti dobar način.

– Kamate na štednju će takođe rasti ali ne tako brzo kao što je to slučaj sa kamatama na kredite. Da bi privukle kapital za depozit, banke će morati sada da ponude malo veće kamatne stope na štednju. Tu će sada biti konkurencija između banaka, koliko će ko platiti, i ja očekujem da će one u narednom periodu već izaći sa ponudama, kaže za “Blic Biznis” dr Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.

Naš sagovornik objašnjava da ovo povećanje sigurno neće biti veliko ali ističe da će sigurno biti bolje od onoga što je bilo do sada.

– Ne mislim da će biti neko veliko povećanje ali bolje je i to nego što je bilo 0 ili 0,5 odsto i u zavisnosti od banke do banke to se kretalo do 1 odsto. Tu postoji i razlika u dinarskoj i deviznoj štednji, kaže profesor.

Ono to je sigurno jeste da se neće dogoditi scenario od pre deset godina kada su kamate na štednju u evrima u pojedinim bankama išle i preko 7 odsto godišnje.

U Švajcarskoj štednju plaćaju građani

Kada je u pitanju kamata na štednju, podaci pokazuju da Srbija u ovom pogledu ne prati u potpunosti evropske trendove. Podaci pokazuju da je kamata u Švajcarskoj već neko vreme u minusu, pa umesto da na štednji zarade, građani mraju da plate banci ako žele novac da daju na štednju.

– U Švajcarskoj je kamata na štednju i dalje u minusu jer je švajcarski franak kao zlato, čim je neka kriza, građani navale da ga kupuju i čuvaju. Zato zemlja sada mora da se brani od jačanja franka, i oni koji žele da ih čuvaju moraju za to da plate banci, kaže profesor Musabegović.

Ovakva situacija bila je u celoj Evropskoj uniji do jula, tvrdi profesor Musabegović, kada je promenjana referentna kamatna stopa ECB.

Izvor: Blic