Kako smanjiti inflaciju, a ne ugroziti privredu

Smiriti inflaciju, a ne ugroziti privredu, jednako je igranju po tankoj žici, tvrde domaći stručnjaci, i konstatuju da država u ovom trenutku mora da vodi veoma odgovornu i sofisticiranu politiku između te dve stvari.

Kako smanjiti inflaciju a ne zaustaviti privredu, pitanje je za Nobelovu nagradu, tvrdi Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu. On za “Blic Biznis” objašnjava kako je ovaj proces jednak igranju po tankoj žici, u smislu da ne poskupi previše novac, najčešće korišćena i najjefikasnija mera za obuzdavanje inflacije, zbog čega mogu da stradaju investiicije i da se u nekom srednjem roku smanji privreda.

“To je posebno teško zemljama koje nemaju svoju monetarnu politiku kao i zemljama koje imaju veliko prisustvo stranih kompanija kao što je Srbija. Imali smo najave da će se sve učiniti da strane kompanije ostanu kod nas i da će im se u svakom smislu pomoći. To znači da će država između ostalog ostaviti kurs na nivou na kome se sada nalazi iako postoji više mišljenja da to nanosi štetu srpskoj privredi na primer, ali NBS se opredelila za opciju stabilnog kursa jer to očigledno ima više dobrih nego loših stvari”, objašnjava profesor Savić.

On dalje objašnjava da Srbija dobrim delom zavisi od Evropske unije i po pitanju stranih investicija i po pitanju zapošljavanja i otvaranja fabrika, te šta god da uradimo u ovom trenutku bićemo u dilemi da li je to najbolje rešenje. Uprkos tome, profesor navodi ono što naša država mora da uradi u ovom trenutku:

“Država mora da vodi veoma odgovornu i sofisticiranu politiku između te dve stvari. Dakle, politiku skupog novca koja je najefikasniji instrument kod inflaciji koja preti ne samo Srbiji već i celoj Evropi, a sa druge strane da ne dozvoli da ta politika uguši privredu. I to nije jednostavno, ali ništa nije jednostavno u ovoj krizi”, zaključuje profesor Savić.

Težak zadatak iz više razloga

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da je ovo težak zadatak u ovom momenu iz razloga što su inflatorni pritisci dosta veliki zbog globalnih događaja ali i naših stalnih problema koje imamo na nivou domaće privrede i države.

“Treba se ponašati u skladu sa smernicama koje je dao Fiskalni savet, a to je da se ne ide na veštačko podizanje zarada. I troškovi koje privreda ima treba da se maksimalno drže pod kontrolom jer u slučaju da ponovo dođe do spirale inflacije to će se jako teško zaustaviti”, tvrdi Rajić.

Kao razlog tome on navodi zato što srpskoj privredi treba jedan stabilan okvir za poslovanje u kome neće biti stalnog povećanja i opterećenja poslovanja, jer kada se to dešava kompanije su prinuđene da podižu cene. On ističe da evropske države dosta rade na tome da mala i srednja preduzeća rasterete čitavog niza nameta i da im kroz neke fondove omoguće da dođu do novca za reinvestiranje i ulaganje za sopstveno poslovanje.

Vratiti kredite za poslovna sredstva

Dragoljub Rajić podseća da su 2013. godine ukinuti poreski krediti za ulaganja u osnovna sredstva, koje bi trebalo tvrdi vratiti.

“To je mera koju bi trebalo vratiti, da svako ko napravi dobit, ukoliko je reinvestira u dalje proširenje svojih proizvodnih kapaciteta, zapošljavanje novih kadroova, da on jednostavno ne plaća tu dobit već da ta dobit ie u dalji razvoj firme, jer će se to državi sve kroz nekoliko godina vratiti” – kaže on.

Imajući u vidu podizanje referentnih kamatnih stopa, naš sagovornik ističe da će se to odraziti na poskupljenje bankarskih kredita, pa će zbog toga mala i srednja preduzeća sve teže dolaziti do novca i njihovo zaduživanje će poskupeti, a automatski će doći do toga da će to morati da kompenzuju kroz povećanje svojih proizvoda i usluga.

“Na ovaj način država bi do nekle one koji dobro rade i koji su uspešni relaksirala, i tu bi se osetio taj relaksirajući efekat na inflaciju. Takođe, konkurentnost naših kompanija opada zbog niza nameta na poslovanje koji su znatno veći nego u firmama u Evropi – kaže Rajić.

Dragoljub Rajić ističe da sa druge strane privreda ima problem i sa radnom snagom koje poslednjih godina sve više nedostaje, a koju bi morali da zadržimo jer bez njih nema ni dovoljne proizvodnje za izvoz koji bi uticao na smanjenje inflacije.

“Privreda to pokušava da kompenzuje tako što je podigla zarade i te ljude pokušava tako da zadrži, međutim, ona nema tolikog prometa i zarade da ta povećanja budu veća. Zbog toga država bi trebalo da na neki način napravi ambijent kako bi privreda uspela da zadrži kadrove jer bez njih nema ni produkcije. I to je jedan način kako se inflacija smanjuje, time što izvozite više i što privlačite više deviznog priliva i imate izvore iz kojih možete da imate realnu emisiju novca – kaže Rajić.

Naš sagovornik zaključuje da je neophodno da kroz povećanu produktivnost i povećan protok robe i usluga sanjimo inflaciju a ne kroz veštačke mere koje je zapravo povećavaju. Kako kaže država mora da stabilizuje ulazne cene za privredu sa jedne strane a sa druge strane da izbegne “bacanje novca iz helihoptera” jer ono privremeno stimuliše potrošnju, a taj novac je jedino dobar ako se ulaže u kapitalne investicije i izgradnju infrastrukture, odnosno što će taj novac moći da se vrati kroz neki period.