Jednaki krediti, kamate iste, a porast rata različit – zašto?

Dva dužnika koja su podigla kredite u istom iznosu, na jednak rok, po istoj kamatnoj stopi koja se po istoj “formuli” obračunava, neće nužno imati i isto uvećanje rate na ime porasta kamate. Suština je, naime – kada su se zadužila. Tako će onaj koji je “friško” zadužen za isti porast kamatne stope morati da plati veću ratu. Razlog je jednostavan – “stariji” dužnici već su otplatili dobar deo glavnice, a noviji, zbog velikog udela kamate u svakoj rati, nisu svoju glavnicu stigli značajnije da smanje.

“Efekat porasta kamatnih stopa najviše se oseća kod dužnika koji su se zadužili s početka godine – upravo zato što je glavnica velika na početku, pa nisu stigli kroz otplatu mesečnih rata da je ‘istope’ i smanje. Kod onih koju su kredit uzeli pre pet, šest godina, glavnica je dobrano smanjena i zato je porast rate manji”, objašnjava za portal N1 Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Rast kamatnih stopa za koje banke vezuju cenu kredita u Srbiji – belibor za dinara i euribor za evre – neminovno se odražava na cenu kredita. Rastu kamatne stope po kojima banke odobravaju nove zajmove, ali i one koje se primenjuju na kredite u otplati – naravno ukoliko su ugovori zaključeni sa promenljivim kamatnim stopama. Međutim, jedinstven odgovor za sve dinarske ili devizne dužnike koji otplaćuju kredite bankama, na pitanje koliko će im zbog rasta kamatnih stopa porasti rata – ne postoji.

Jedino univerzalno pravilo je da banke koje vežu kamatnu stopu za tromesečne stope (bilo da je belibor za dinare, ili euribor za evre), rate svojih klijenata usklađuju na svaka tri meseca, dakle četiri puta godišnje, a one koje su kamate vezale za šestomesečne stope, rate usklađuju dva puta godišnje.

Svaka banka ima svoju dinamiku, i svoj dan u mesecu kada radi ova usklađivanja kamatnih stopa. Dužnicima različitih banaka neće rate porasti istog dana u mesecu. Koja banka kada radi nove obračune – trebalo bi da je jasno precizirano u svakom pojedinačnom ugovoru.

Osim iznosa kredita, valute u kojoj ste se zadužili, roka otplate, zatim visine, vrste i strukture kamatne stope koja se zaračunava, važno je i kada ste podigli kredit.

Od toga koliko je vremena proteklo otkako dužnik otplaćuje kredit, zavisi koliko će mu se uvećati rata i koliko će ukupno više platiti na ime kamate kada vrati ceo kredit.

To, na našem primeru kredita od 50.000 evra i rastu kamatne stope sa 2,39 na 3,99 odsto u različitim periodima otplate izgleda ovako:

Dužnik iz našeg primera je podigao stambeni kredit u iznosu od 50.000 evra 15. decembra 2021. godine, na rok od 180 meseci, uz nominalnu promenljivu kamantnu stopu po formuli 2,99 odsto + tromesečni euribor, što je tada iznosilo 2,39 odsto.

Mesečna rata je 330,81 evro, a otplatu počinje od januara 2022.

Zbog porasta euribora, banka diže kamatnu stopu na 3,99 odsto i primenjivaće je od rate za oktobar 2022 – desetog meseca otplate. Pretpostavimo, zarad lakše računice,  da kurs evra ostaje isti.

Mesečna rata sada će mu biti 367,52 evra. Dakle, veća za 36,7 evra.

Pretpostavimo sada da je ovaj dužnik već otplatio 59 rata i da mu promena kamatne stope dolazi 60. meseca otplate.

Mesečna rata bi mu, u ovom slučaju, posle promene bila 357,01 evra. Dakle – 26,2 evra veća.

Tako će posle rasta kamate sveže zaduženi klijent platiti novu ratu 367,02  evra, a onaj što već pet godina otplaćuje kredit dobiće novi obračun od 357,01 evro, dakle imaće za 10,5 evra manju ratu u odnosu na nedavno zaduženog klijenta, bez obzira na identične uslove iz svojih ugovora.

Da je ova promena kamatne stope nastupila 20 meseci pred kraj otplate – od 160. rate – iznos rate bi bio veći za nepunih pet evra, tačnije – 4,61 evro.

Razlog je što je glavnica kredita već velikim delom otplaćena, ali i kamata čiji se udeo u rati na kraju otplate svodi na minimum.

Poredeći sva tri moguća porasta rata, za isti kredit, u uslovima nepromenljivog kursa evra, dolazimo do sledećeg: U prvom slučaju, kada je otplata kredita tek na početku, na ime kamaate do kraja otplate dužnik će morati da da ukupno 15.786 evra, u drugom – kada je već otplatio petogodišnji dug – na kamatu će dati ukupno 12.690 evra, a u trećem, kada je preostalo još 20 rata do kraja otplate, na kamatu će biti dato ukupno 9.638 evra.

Vasić: Prosečan stambeni kredit – 32.000 evra

Vladimir Vasić ističe da prosečan stambeni kredit u Srbiji iznosi 32.000 evra i da uvećanje rate na taj iznos nije veliko.

„Možda se nekom kreditnom dužniku rata povećala i 790 evra, ali to je pod uslovom da je uzeo kredit od 180.000 evra. Međutim, prosečan stambeni kredit u Srbiji je 32.000 evra. Imamo ukupno oko pet milijardi evra plasiranih kroz 154.000 stambenih kredita. Na tom prosečnom iznosu kredita rata ne raste u tolikoj meri“, navodi Vladimir Vasić.

Na pitanje kada bismo mogli da očekujemo zaustavljanje inflacije, što bi posledično dovelo i do pada kamatnih stopa, Vasić kaže da očekuje da rast inflacije stane do kraja godine.

„Očekujem da inflacija krene silaznom putanjom tokom cele 2023. godine i da se u trećem i četvrtom kvartalu sledeće i početkom 2024. vrati u granice od 3% +/- 1,5% što  je nivo za koji se sve centralne banke trude da dostignu“, ističe Vasić.

On dodaje da bi to posledično dovelo do pada kamatnih stopa, jer, kako navodi „dok god divlja inflacija – rast referentnih kamatnih stopa je – lek“.

Izvor: N1