Poznati ekonomista dr Pol Krejg Roberts je sa “Sputnjikom” razgovarao o svetu posle dolara, kako će on uticati na obične Amerikance i šta bi, ako ništa drugo, moglo da se pojavi na mestu dolara.
-Problem sa dolarom kuva se već duže vreme. Da bismo razumeli vrste problema sa kojima će se Sjedinjene Države najverovatnije suočiti u bliskoj budućnosti, moramo da razumemo šta nije u redu sa američkom ekonomijom i kako je dolar podešen za ozbiljan gubitak vrednosti, kaže dr Pol Krejg Roberts, iskusni ekonomista, pisac i bivši pomoćnik ministra finansija SAD. Prema njegovim rečima upravo ta slabost dolara je “relevantan problem” za Ameriku i ostatak sveta.
-Sve centralne banke su držale svoje rezerve u dolarima ili u imovini denominiranoj u dolarima, obveznicama američkog trezora, a danas i američkim akcijama. Dakle, postojala je ogromna potražnja za imovinom denominiranom u dolarima, finansijskom imovinom, akcijama i obveznicama, zapisima koje sve strane centralne banke drže kao rezerve. Tako rešavaju svoje trgovinske razlike. To znači da uvek postoji finansiranje za američke budžetske deficite i američke trgovinske deficite, jer su dolari rezerve i zemlje ih koriste da izmire svoje trgovinske razlike. I naravno, kako svetska ekonomija polako raste tokom vremena, iznosi postaju sve veći. Dakle, nikada nije bilo problema sa finansiranjem američkog duga – ni budžetskog ni trgovinskog deficita, objasnio je Roberts.
Uprkos tome što su deficiti od bilion plus dolara postali “deo američkog života”, a SAD se dodatno zaduživale tako što su svoju proizvodnu bazu premestile u Aziju, većini američkih ekonomista, osim nekolicine fiskalnih konzervativaca, izgleda da nije smetalo ovo stanje stvari, možda očekujući da će to trajati zauvek.
-Ali šta se menja? Pa, vidimo sa američkim sankcijama Rusiji i drugim zemljama i tendenciju da se te sankcije prošire i da se primenjuju bilo gde sada u bilo kojoj tački. Ovo je učinilo da druge zemlje shvate: ‘Hej, držanje naših rezervi u dolarima znači da smo i mi pod palcem Amerikanaca. Ako se ne pridržavamo njihove spoljne politike, njihove finansijske politike, oni mogu da konfiskuju naše rezerve kao što je Vašington učinio Rusiji, rekao je Roberts.
U kombinaciji sa naporima SAD da iskoriste dolar da utiču na sposobnost protivnika da se angažuju u međunarodnoj trgovini, ove zemlje i druge nacije počele su da se okreću alternativama američkom novcu.
-Dakle, sada vidimo pomak od upotrebe dolara kao rezervne valute. Vidimo da se zemlje sada fokusiraju na čuvanje svojih rezervi u zlatu i u valutama svojih trgovinskih partnera. I sada vidimo da se međunarodni bilansi između zemalja, da se trgovinske razlike izmiruju u drugim valutama, u njihovim sopstvenim valutama, u valutama njihovih trgovinskih partnera. Ova promena nije zaista dramatična, ali se događa, rekao je Roberts.
Unipolarna neoliberalna hegemonija kao pokretač spoljne politike SAD
Roberts smatra da je “principijelni cilj” neokonzervativnog establišmenta zaduženog za spoljnu politiku SAD jednostavan – “sprečiti uspon bilo koje zemlje koja bi mogla da posluži kao ograničenje američkom unilateralizmu”. Ali ironično, upotreba kaznenih fiskalnih instrumenata, bilo da se radi o sankcijama Rusiji ili trgovinskom ratu protiv Kine, samo je olakšala postepeno napuštanje dolara, što je rezultiralo time da američki dugo zamišljani hipotetički fiskalni problemi postanu “prvi put stvarni”.
-Šta će se desiti ako druge zemlje prestanu da akumuliraju dolare, prestanu da kupuju obveznice trezora koje drže kao rezerve, prestanu da kupuju američke akcije, da li će ove cene ovih finansijskih sredstava pasti? Ako cene obveznica padnu, kamatne stope će rasti, a takođe će pasti i vrednost dolara na deviznim tržištima. A kako dolar pada, uvozne cene rastu. Dakle, ono što je situacija za Sjedinjene Države je porast kamatnih stopa, pad vrednosti dolara, a samim tim i porast domaće inflacije, jer su ofšor i globalizam učinili uvoz Sjedinjenih Država zavisnim, rekao je Roberts.
Nažalost, kaže iskusni ekonomista, čini se da kreatori politike malo mogu da urade da zaustave krizu, za koju je uveren da je već počela. I još gore, čini se da neoliberalni ekonomisti zaduženi za politiku zapravo ne žele da načine bilo kakve promene.
-To se već dešava. Ovo je postepena stvar i dobijaće zamah kako ide, a rezultati će postati očigledniji. Ljudi će žuriti da se izvuku iz dolara, a kada to počne, onda se proces kreće brže…Neoliberalni ekonomisti se pretvaraju da se ništa nije promenilo, ali ono što ne shvataju je da vam nije potrebna rezervna valuta, rekao je Roberts.
-Uzmite rusku ekonomiju, ona je veoma moćna zbog ogromnih energetskih rezervi, zbog ogromnog poljoprivrednog potencijala. A ako pogledate kinesku ekonomiju, to je velika proizvodna ekonomija daleko veća od Sjedinjenih Država. To su zemlje sa valutama koje imaju realnu osnovu i nisu ranjive na način na koji je dolar.
Roberts ističe da je danas “potpuno moguće da zemlje trguju u sopstvenim valutama, da se namire njihovi trgovinski bilansi u sopstvenim valutama” i odbacuje neoliberalni ekonomski argument da jednostavno nema alternative za dolar, njegovu pogodnost ili držanje SAD kao prostora u kojem je osigurana ekonomska vladavina prava.
-Vidite, pre svega, ne postoji vladavina prava. Šta se desilo sa rezervama ruske centralne banke? One su ukradeni. Ako imate vladavinu prava, ne možete ukrasti bankovne rezerve zemlje. Šta se desilo sa zlatom Venecuele? Ukradeno je… Ako postoji vladavina prava, kako isključiti ljude iz SVIFT sistema? Kako im uvodite sankcije jer ne odobravate neku njihovu politiku koja nema veze sa vama? Dakle, vladavina prava, mislim da tako nešto ne postoji, svakako ne u Sjedinjenim Državama, rekao je on.
Rezervne valute kao domen imperija
Roberts smatra da savremeni svet nema potrebu za rezervnom valutom, bilo dolarom ili alternativom, jer za razliku od posle Drugog svetskog rata, velike zemlje su sad dovoljno jake ekonomski da mogu da izdrže bez nje.
-Rezervna valuta je nastala pod Britanskom imperijom. Ali oni su dominirali svetom. Ne samo to, oni su kontrolisali trgovinu, imali su ove trgovinske sporazume koje ih je predsednik Ruzvelt naterao da napuste zbog njegove podrške u Drugom svetskom ratu. Dakle, poreklo rezervne valute bila je britanska moć, njena svetska dominacija u trgovini. A sa završetkom Drugog svetskog rata, predsednik Ruzvelt, Amerikanci su demontirali Britansku imperiju i preuzeli ulogu rezervne valute. I to su namerno uradili jer to toj zemlji sa rezervnom valutom daje ogromnu moć. Mogli bi sami da plaćaju svoje račune stvaranjem novca… Ne morate da pravite stvari koje prodajete drugima za novac da biste naplatili svoje račune ljudima od kojih kupujete. Vi samo stvarate novac. To je prednost rezervne valute. To je prednost koju je Vašington spreman da izgubi. I naravno, to znači da gubi snagu, naglasio je on.
I umesto da učine bilo šta da pokušaju da podrže status dolara, američki kreatori politike samo su uplašili zemlje pretnjom da će konfiskovati stranu imovinu, ili deindustrijalizacijom sopstvene proizvodne baze, osiromašivši američku klasu i ostavivši je zavisnom, a ne samozavisnom dovoljna nacija.
-Vrste grešaka koje prave Sjedinjene Države su katastrofalne. Ne možete praviti ovakve greške i opstati kao održiva ekonomija. I to je problem koji imaju Sjedinjene Države, rekao je Roberts.
Umesto rezervne valute, Roberts vidi potencijal u zlatu, u zdravim valutama zemalja sa zdravom ekonomskom politikom i u mogućnosti da zemlje drže deo svojih rezervi u valutama država sa kojima trguju.
-Naravno, ovo podiže transakcione troškove poravnanja međunarodnih plaćanja, jer postoje naknade za razmenu jedne valute u drugu. Ali to je mnogo manji problem nego imati rezervnu valutu koja omogućava da se rezervna valuta finansira o trošku svih ostalih, naglasio je Roberts.
-Svet toga nije svestan, ali oni su finansirali sve američke ratove na Bliskom istoku. Oni finansiraju američki rat u Ukrajini protiv Rusa. To je ono što znači imati rezervnu valutu. Rezervnu valutu finansiraju svi ostali, sumirao je američki ekonomista.
Izvor: Novosti
