U jeku energetske krize besni gasni rat između Rusije, s jedne strane, i Evropske unije i SAD, s druge.
Naime, EU razmatra mogućnost da ogranični veleprodajnu cenu gasa od svih dobavljača, a Evropska komisija pokušava da izdejstvuje da se to učini samo sa ruskim plavim gorivom, u nameri da Moskvi smanji prihode od tog energenta, pišu Novosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je početkom meseca rekao da će ta zemlja prestati da im isporučuje gas, ako EU donese takvu odluku.
Procenjuje sa da bi u toj situaciji izvoz ovog ruskog energenta bio u potpunosti zaustavljen, uključujući i gas koji stiže kroz Ukrajinu i „Turski tok“, kojim se preko Bugarske snabdeva i naša zemlja. Stručnjaci ocenjuju da Rusiji nije u interesu da se odriče tržišta na kojima prodaje svoje plavo gorivo.
Međutim, imajući u vidu da se Bugarska pokazala kao slaba karika u dosadašnjim kriznim situacijama i da je uvek podlegala pritiscima Brisela, iako je to bilo izuzetno štetno i za nju, realna je bojazan da bi to mogla da učini ponovo. Ta zemlja je platila skupu cenu odustajući od „Južnog toka“, čime je oštetila i Srbiju, jer je taj gasovod trebalo da prođe i kroz našu zemlju. Nakon sukoba u Ukrajini, odrekla se ruskog gasa ne prihvatajući da ga plaća u rubljama. Tada su pojedini bugarski stručnjaci pominjali i mogućnost da ta zemlja zaustavi tranzit plavog goriva ka Srbiji i Mađarskoj.
Kako sada stvari stoje, nastojanje SAD i EU da prekine sve energetske veze sa Rusijom privodi se kraju. Jedine dve rute kojima sada stiže ruski gas u Evropu su kroz Ukrajinu i „Turski tok“. Sagovornici „Novosti“ ipak smatraju da se Bugarskoj ne isplati da ponovi iste greške.
Cena gasa je rezultat dogovora između dve zemlje
– Ne očekujem da bi Bugarska opet podlegla pritiscima Brisela, jer je platila skupu cenu i zbog odustanka od „Južnog toka“ i od nuklearne elektrane „Belene“ – kaže stručnjak za energetiku Miloš Zdravković. – „Turski tok“ radi punim kapacitetom i iz Mađarske se tim gasom dalje snabdevaju i neke druge evropske zemlje, poput Slovačke i Austrije. To svakako nije u njihovom interesu da se obustavi.
Kako ukazuje, „Turski tok“ je magistralni gasovod i Bugarska bi mogla da očekuje tužbe od zemalja koje su zakupile kapacitete, u slučaju da pod pritiscima odluči da zaustavi dotok gasa. On, takođe, ne očekuje da će EU postići dogovor da se ograniči veleprodajna cena ruskog gasa, jer se deo članica oštro protivi. Sa ovom ocenom se slaže i Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas.
– Cena gasa je rezultat dogovora između dve zemlje i nije moguće da se sprovede ideja o ograničavanju veleprodajne cene tog energenta – ukazuje Vuletić. – Neće biti prekinut dotok gasa u Srbiju. On ne bi bio prekinut ni preko „Severnog toka“ da to Amerikanci nisu uradili. Što bi se Rusija odricala tržišta gde može da proda plavi energent.
I Zdravković iznosi primer koji ukazuje ko u ovoj situaciji profitira. On navodi da je sada cena gasa u SAD oko 300 dolara za 1.000 kubnih metara, dok je na evropskim berzama šest puta viša, oko 2.000 dolara. Cena gasa, kako dodaje, direktno utiče na cenu električne energije, zbog čega je i struja skupa u Evropi.
Bezbednost „Turskog toka“
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto skrenuo je pažnju i na bezbednost „Turskog toka“. Kako prenose mađarski mediji, Sijarto je istakao da se u ovoj situaciji mora posvetiti veća pažnja bezbednosti tog gasovoda kako bi se izbegli incidenti poput onih koji se odnose na „Severni tok“ 1 i 2. Nakon te sabotaže, on ocenjuje da rad cevovoda na dnu Baltika nije zagarantovan i da je zato značaj „Turskog toka“ povećan. On je u sredu, na sastanku ministara energetike Organizacije turskih država u Kazahstanu, pozvao čelnike zemalja kroz koje prolazi „Turski tok“ da obrate pažnju na njegovo funkcionisanje.
Komentarišući mogućnost diverzije na gasovodu kojim se plavo gorivo preko Turske doprema u Srbiju, sagovornici našeg lista smatraju da je to mnogo teže da se realizuje na ovom gasovodu. Vuletić ističe da je „Turski tok“ pod ruskom i turskom kontrolom u Crnom moru i ukazuje da ni Bugarskoj ne bi odgovaralo da se to desi na njenoj teritoriji.
– Ne znam ko je izveo teroristički napad na „Severnom toku“, ali je jasno da od toga profitira Amerika – ističe Zdravković. – Takođe, poznato je da su oni u prošlosti kočili izgradnju „Severnog toka“ 1 i 2, i da su zaustavili izgradnju „Južnog toka“. Što se tiče „Turskog toka“, pristup je u dubinama Crnog mora, pod ruskom i turskom kontrolom, i mnogo je teže da se izvede teroristički napad nego što je to u slučaju cevovoda u Baltiku, gde je to urađeno u najplićem delu kod ostrva Bronholm.
Obezbeđene rezerve
Srbija je do sada već uskladištila dovoljne količine gasa. Naša zemlja u Mađarskoj trenutno ima 380 miliona kubnih metara, a u planu je da bude 500 miliona kubika. U Banatskom Dvoru je ukupno 560 miliona kubnih metara našeg i ruskog plavog goriva. Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović nedavno je ocenio da ima dovoljno gasa i da prema ruskom aranžmanu Srbija ima izuzetno nisku cenu, trenutno 368 dolara, u naredna dva kvartala 420, a nakon toga 388 dolara za 1.000 kubnih metara.
Zalihe za sigurnost
Zalihe gasa koje je Srbija uskladištila u Mađarskoj i Banatskom Dvoru su značajne i daju sigurnost za određeni period ukoliko bi u nekoj vanrednoj situaciji došlo do potpunog prekida u snabdevanju – ističe Miloš Zdravković. – Kada se sve bude napunilo kao što je planirano, imaćemo oko milijardu kubika plavog goriva.
Srbija na godišnjem nivou troši 2,2 do tri milijarde kubnih metara gasa, a u zimskom periodu na dnevnom nivou, u zavisnosti od vremenskih prilika, od 11,5 do 16 miliona kubika.
Operator ostao bez izvozne dozvole
Operator „Turskog toka“, kompanija South Stream Transport B.V. saopštila je da joj je prevremeno oduzeta izvozna dozvola zbog novih sankcija EU. Istovremeno, kako ističu, nove sankcije ne ograničavaju isporuku plavog goriva gasovodom u Tursku i evropske zemlje, a kompanija je podnela zahtev za obnavljanje licence.
Izvor: Novosti
