Spoljnotrgovinska robna razmene veća za 34,2 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za perio januar-avgust 2022. godine iznosi 42,3818 mlrd EUR, što je porast od 34,2% u odnosu na isti period prethodne godine, naveo je Republički zavod za statistiku.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 17,5135 milijardi, što je čini rast od 28,2% u poređenju sa sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 24,8683 milijardi, što predstavlja povećanje od 38,8% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 7,3548 mlrd EUR, što je povećanje od 72,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 70,4% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 76,3%.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,3%); sledi Beogradski region (23,1%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,5%), Region Južne i Istočne Srbije (21,0%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,9%); slede Region Vojvodine (35,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,9%), Region Južne i Istočne Srbije (8,2%), a oko 0,6% uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 64,4% (12,1359 mlrd USD), slede roba za široku potrošnju, 25,9% (4,8808 mlrd USD) i oprema, 9,7% (1,8332 mlrd USD). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,9% (15,7791 mlrd USD), slede roba za široku potrošnju, 17,2% (4,6167 mlrd USD), i oprema, 12,1% (3,2527 mlrd USD).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,6% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Rumunija. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA.

Avgust

U avgustu 2022. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2,1404 mlrd EUR, što čini povećanje od 23,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,0221 mlrd EUR, što je povećanje od 29,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata (133 mil USD); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (107 mil USD); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 54 mil USD; sledi izvoz preparata (pranje i čišćenje), za maloprodaju, sa 47 mil USD; poslednje mesto pripada izvozu smrznute maline, sa 32 mil USD.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (199 mil USD) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (76 mil USD); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (66 mil USD); sledi uvoz električne energije (34 mil USD); poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V, sa 29 mil USD.

Izvor: BiF.rs