Da li je za privredu rast kamata manji problem od dugotrajno visoke inflacije?

Prošlu nedelju obeležilo je povećanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi, ali i centralnih banaka Engleske, Švajcarske, Norveške i Švedske. Dve nedelje ranije na isti potez se odlučila i Evropska centralna banka, kao i Narodna banka Srbije.

Bankari se podizanjem kamatnih stopa bore protiv rastuće inflacije koja u pojedinim zemljama obara višedecenijske rekorde, iako postoji realan rizik da će više kamate usporiti rast svetske ekonomije i najverovatnije izazvati recesiju. Kao posledica nastavka agresivnog zaoštravanja monetarne politike centralnih banaka širom sveta, cene akcija na svetskim berzama oštro su pale drugu sedmicu zaredom, jer se investitori povlače iz poslova koje su procenili kao rizične.

Na Wall Streetu je Dow Jones prošle nedelje pao četiri procenta, na 29.590 bodova, dok je S&P 500 potonuo 4,8 odsto, na 3.693 boda, a Nasdaq indeks pet odsto, na 10.867 bodova. Tako su S&P i Nasdaq indeks otišli u područje ‘medveda’, oko 20 odsto ispod svog rekordnog nivoa, dok je Dow to zamalo izbegao.

Ekonomski analitičari očekuju da će kamate rasti bar još neko vreme, dok bankari ne uspeju da se izbore sa inflacijom, a onda, po svemu sudeći, sledi nova borba, sa recesijom.

„Povećanje kamatnih stopa u Srbiji i svetu će uticati na usporavanje rasta, a potom i na pad inflacije, ali će na drugoj strani smanjiti investicije, kupovinu trajnih potrošnih dobara i povećati troškove privrede, zbog čega će se privredni rast usporiti. Povećanje kamatnih stopa je neophodno da bi se suzbila inflacija, a nepovoljan uticaj njihovog povećanja na privredu je manji od onog koji bi postojao u slučaju dugotrajno visoke inflacije“, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić i dodao da povećanje kamatnih stopa predstavlja neophodnu kompenzaciju za dugotrajnu monetarnu ekspanziju, koju su najintenzivnije primenjivale razvijene zemlje, ali i za rekordnu fiskalnu ekspanziju koju je primenjivala većina zemalja u periodu pandemije.

„Sa stanovišta privrede nepovoljno je što kamatne stope rastu u periodu kada se privreda i stanovništvo suočavaju sa poremećajima na strani ponude, ali bi odlaganje rasta kamatnih stopa bilo još štetnije“, smatra profesor Arsić.

Federalne rezerve SAD

Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) povećala je kamatne stope u sredu, 21. septembra, treći put zaredom, i to za novih 0,75 odsto. To znači da je ukupan rast kamata od juna iznosio 225 baznih poena, što je više od početka osamdesetih godina i najoštrije kampanje monetarnog zatezanja do sada. Fed je na ovaj način pokazao nameru da nastavi za zaoštravanjem monetarne politike u svojoj borbi da zauzda rekordnu inflaciju u SAD u poslednje četiri decenije.

Zvaničnici Feda proglasili su povećanje kamatne stope od 75 baznih poena, što je podiglo ukupnu referentnu stopu na federalne fondove na nivo između tri i 3,25 odsto.

Banka Engleske

Banka Engleske podigla je u četvrtak kamatne stope za 0,5 odsto na 2,25 procenata u pokušaju da se izbori sa rastućom inflacijom i krizom troškova života u Velikoj Britaniji. To je bilo sedmo uzastopno povećanje kamatne stope na Ostrvu, ali manje od očekivanog.

Drugo uzastopno povećanje kamatne stope za 50 baznih poena pokazuje da Banka Engleske pokušava da obuzda inflaciju uprkos zabrinutosti za ekonomiju. Kamate su sada dostigle najviši nivo od 2008. godine.

Centralna banka Velike Britanije snizila je prognozu inflacije, zahvaljujući planiranom zamrzavanju troškova energije, pa sada predviđa da će inflacija dostići oko 11 odsto u oktobru. Prema prethodnoj prognozi očekivana inflacija bila je 13 odsto.

Norveška centralna banka

Norveška centralna banka – Norges Banka povisila je u četvrtak kamatne stope za 50 baznih poena, na 2,25 procenata. Norveški bankari nagovestili su da će verovatno nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa u novembru, decembru i martu, kako bi do kraja zime dostigle tri odsto.

„Inflacija je značajno iznad našeg cilja od dva odsto i postoje izgledi da će ostati visoka duže nego što je ranije bilo projektovano. Podižemo referentnu kamatnu stopu u cilju smanjenja inflacije“, saopštila je centralna banka Norveške.

Švajcarska nacionalna banka

I Švajcarska nacionalna banka odlučila se za rast kamate od 75 baznih poena, pokušavajući da obuzda rast inflacije. Nakon podizanja za 0,75 odsto, referentna kamatna stopa u toj zemlji posle osam godina biće opet pozitivna – 0,5 odsto. Švajcarska je poslednja zemlja u Evropi koja je vratila pozitivnu kamatnu stopu.

Švajcarska nacionalna banka je od 2014. godine pratila politiku nulte kamatne stope, u cilju obuzdavanja rasta vrednosti nacionalne valute. Banka je godinama sprovodila velike intervencije na valutnim tržištima kako bi kontrolisala vrednost franka.

Švajcarska centralna banka držala je kamatne stope na -0,75 odsto do juna tekuće godine, kada je podigla kamatne stope za 0,5 procenata. Švajcarska je do sada imala relativno umeren nivo inflacije u poređenju sa drugim evropskim zemljama, pa je tako u avgustu rast cena dostigao 3,5 odsto.

Švedska centralna banka

Švedska centralna banka – Riksbanka odlučila je u utorak da povisi kamatne stope za jedan odsto na 1,75 procenata, što je najviše u proteklim decenijama. Šveđani su među poslednjim centralnim bankama koje podižu kamatne stope, koje su do aprila bile na nuli. Rast kamata usledio je kao odgovor na inflaciju koja je u avgustu dostigla devet odsto, najviše od 1991. godine.

Povećanje kamatne stope za jedan odsto najviše je od kada je devedesetih godina uveden režim ciljane inflacije do dva odsto, a ujedno je i najveće povećanje bilo koje velike zapadnoevropske centralne banke u ovoj godini.

Švedska centralna banka najavila je da će povećati kamatne stope za dodatnih 0,5 odsto u novembru i 0,25 procenata u februaru.

Banka Japana zadržala niske kamatne stope

Banka Japana je donela odluku da zadrži ultra-niske kamatne stope i obećala da će ih prolongirati kako bi podržala ekonomski rast, nasuprot globalnom talasu monetarnog pooštravanja od strane centralnih banaka koje se bore da obuzdaju rastuću inflaciju. Guverner Banke Japana Haruhiko Kuroda naglasio je potrebu da monetarna politika ostane “ultra labava” u doglednoj budućnosti, s obzirom na to da je ekonomski oporavak Japana i dalje krhak, a rast zarada ne ubrzava dovoljno da bi nedavna inflacija bila održiva.

Razlika u monetarnoj politici gurnula je jen na novi najniži nivo u poslednje 24 godine i prevazišao pažljivo posmatranu granicu od 145 jena za jedan dolar, naglašavajući dilemu s kojom se Tokio suočava u pokušaju da podrži klimavu ekonomiju ultra niskim stopama bez ubrzanja neželjenog pada jena koji naduvava troškove uvoza.

Izvor: Biznis.rs