Većina stručnjaka ubeđena da će biti recesije, evo koje su posledice za Srbiju

Prema poslednjim podacima sa finansijskog tržišta, privreda čitave evrozone će u narednih 12 meseci najverovantije ući u recesiju, prvenstveno zbog sve češćeg povećanja kamatnih stopa kako bi se suzbila visoka inflacija.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Đorđe Đukić za “Blic Biznis” objašnjava koji su rizici recesije u evrozoni i koje posledice bi mogla da trpi i Srbija.

– Kada govorimo o verovatnoći, očekivanja tržišnih aktera su merena time da praktično preko 80 odsto njih je jednostavno ubeđeno da će do toga doći, kaže profesor.

Ključni razlozi

Profesor Đukić objašnjava koji su to kjučni razlozi zbog kojih bi evrozona mogla uskoro da uđe u recesiju.

“Prvo do kontrakcije privredne aktivnosti dolazi intenzivno nakon jula meseca zato što pozitivni faktori, koji bi značili podršku industrijskom sektoru jenjavaju. Pre svega mislim na nemačku privredu koja je najmoćnija privreda evrozone i čiji rast najviše zavisi od izvoza”, kaže on.

Kao argument za svoju tvrdnju, profesor Đukić navodi i ključne dokaze, koje pokazuje poslednja revizija vezana za rast nemačke privrede.

“Poslednja revizija ili prognoze vezane za rast nemačke privrede kao ključne za evrozonu ide ka tome da rast bruto društvenog proizvoda u 2022. godini neće biti veći od 1,5 posto prema optimističkoj oceni. Međutim, kvartalni podaci ukazuju da dolazi do jenjavanja privredne aktivnosti. U drugom kvartalu 2022. godine, rast realnog BDP iznosio je svega 0,1 posto, u odnosu na predhodni kvartal, a u prvom kvartalu 2022. u odnosu na četvrti kvartal 2021. svega 0,8 posto”, kaže profesor.

Kao dalji dokaz on navodi ključni indeks koji odražava praktično poslovnu klimu, takozvani indeks menadžera kupovine, koji je pao na ispod 50 i poslovna klima je sada na najnižem nivou od juna 2020. godine.

Monetarna politika kočnica

U prilog visokoj verovatnoći ulaska privrede evrozone u recesiju ide činjenica da su ruke Evropskoj centralnoj banci praktično vezane, smatra profesor Đukić, zato što je kako kaže ona već povećala ključnu kamatnu stopu za 75 baznih poena na septembarskom sastanku Upravnog saveta.

“Uprkos njihovoj želji da monetarna poitika ne bude dalja kočnica i faktor recesionih tendencija, oni će očigledno na oktobarskom sastanku morati da povećaju kamatne stope za bar narednih 75 baznih poena, zato što je stopa inflacija meren indeksom potrošačkih cena, toliko narasla da je dostigla bukvalno vrh od 9,6 procenata na godišnjem nivou, a bazna stopa inflacija (bez cena hrane i energije) 5,2 posto, a to znači da je dva i po puta više nego što je ciljana stopa ECB-a”, kaže profesor.

Profesor upozorava da u narednom periodu kada se iscrpe zalihe gasa koje Nemačka ima doćiće do novog udara poskupljenja i rasta potrošačkih cena, pre svega na nemačku privredu a samim tim i na privredu evrozone u celini. Još jedan faktor trenute situacije evrozone je da se sada trpe efekti nemoći monetarne politike zbog konstrukcione greške u privredi evrozone, koja očigledno smatra profesor Đukić, funkcioniše kao monetarna unija ali bez fiskalne unije. Zbog toga Evropska centralna banka mora stalno da vaga kakve će to efekte ostaviti na prezadužene zemlje evrozone poput Italije, Grčke, Španije i Portugalije, a sa druge strane mora da ostvaruje ciljanu godišnju stopu inflacije do 2 posto.

Podizanje kamate neophodno

“Ukoliko ECB na sledećem sastanku poveća kamatnu stopu što tržišni akteri i očekuju, to će biti dodatni pritisak na pad privredne aktivnosti, i još veću verovatnoću ulaska privrede evrozone u recesiju a onda, automatski preko recesije nemačke privrede kako najmoćnije za koju je vezan najveći broj preduzeća u Srbiji. To će bitno uticati na reviziju prognoze rasta realnog bruto društvenog proizvoda za 2022. a ja bih rekao najviše za 2023. Ovo tim pre jer nema naznaka da će moćna kineska privreda koja ostavlja efekte na svetsku privredu pre svega privredu Evrope a samim tim i na nas izbeći dalje usporavanje privredne aktivnosti do kraja 2022. Prema poslednjim revidiranim konsenzus prognozama rast realnog BDP-a u Kini u 2022. će iznositi 3,8 posto, što je daleko ispod 5,5 posto koliko su ciljale vlasti u Kini”, kaže priofesor.

Prema njegovim rečima nema naznaka da će nastupiti brži kineski rast, jednostavno zbog potpunog zatvaranja pojedinih industrijskih kapaciteta zbog nulte tolerancije na Kovid a sa druge strane zbog krize na tržištu nekretnina.

Kako dalje objašnjava profesor, usporavanje kineske privrede, preko efekata na lance snabdevanja i uticaj pre svega na Nemačku a onda preko Nemačke i na nas je jako bitno.

“Veliki broj nemačkih kompanija lociran u Srbiji će apsolutno trpeti recesiju u koju će neminovno ući nemačka i privreda evrozone zbog smanjene tražnje a ono što je opet ključno sve kompanije koje rade u Srbiji za nemačke kompanije zavise od izvoza nemačke privrede, koji je u drugom u odnosu na prvi kvartal 2022. zabeležio rast od samo 0,3 posto”, zaključuje profesor.

Izvor: Blic