Kada je kurs miran, onda je i sa ukupnom ekonomijom sve u redu. Iako je režim rukovođenog fluktuirajućeg kursa dinara aktivan gotovo deceniju, poslednjih pet godina odnos dinara prema evru apsolutno je stabilan i odražava ponudu i tražnju.
To je i bio uslov da se lakše uravnoteži spoljnoekonomska razmena, budžet i kreditna politika.
Direktor Sektora NBS za monetarne i devizne operacije rekao je da je od 2017. do danas kupljeno više od 3,4 milijarede evra u neto iznosu, odnosno Narodna banka je u većoj meri reagovala kako kurs ne bi bio niži, odnosno kako kurs ne bi bio previše jak u tom periodu.
“Iako smo u prva četiri meseca bili neto prodavci deviza u značajnom iznosu, mi smo dve trećine tog iznosa najveći deo već kompenzovali, odnosno vratili u devizne rezerve s obzirom da smo od maja neto kupci ponovo na deviznom tržištu i to u neto iznosu od preko 1,4 milijarde evra”, kaže Dragašević.
Ciljana inflacija, pored povećanja ekonomskog rasta i i devizne likvdinosti – jedan je od zadataka monetarne politike. Tako je u poslednjih godinu dana vrednost podignutih kredita realno veća za 13 odsto. U odnosu na prvi kvartal godine, od aprila do juna građani su kredite uzimali po 0,6 procenata višoj kamati. Ali to nije umanjilo tražnju.
“Ja mislim da su i dalje krediti prihvatljivi relativno. Naravno, zaoštravanje monetarne politike i kod nas i u svetu je prisutno. To znači da ne možete imati istu cenu kredita kao pre godinu dana ili pre dve godine, ali ne tkao drastično. Cilj svih tih mera je da se agregatna tražnja uspori kako bi se inflatorna očekivanja smanjila. Očekivana inflacija je bila oko tri odsto plus minus 1,5 i mislim da će to da se ostvari kako je planirano”, ocenjuje Vladimir Vasić, sekretar Udruženja banaka Srbije.
Inflacija je stanje ekonomije kada za istu zaradu možete da kupite manju količinu robe ili da više radite da kupite istu količinu robe. U takvim situacijama centralne banke obično podižu referntne kamate, poskupljuju novac, tako da smo imali situaciju i da raste kurs u prošlosti i da poskupljuju krediti.
To je bila i noćna mora bankama, jer je stopa nenaplativih kredita pre nekoliko godina bila više od četvrtine ukupnih pozajmica. Sada tek oko 3,4 odsto. Stabilan kurs dinara omogućio je i veću dinarizaciju finansijskog sistema.
“Ono što očekujem u narednom periodu jeste da se nastavi blagi rast kamatnih stopa i u evrima i na dinare, pri čemu morate da vodite računa da to nije samo rast kamatnih stopa na kredite, već i na depozite tako da štediše mogu očekivati povoljnije ponude kada je reč o kamatnim stopama od strane banaka”, ističe Dragašević.
Ono što je ključno pitanje u budućnosti je konkurentska sposobnost dinara da se takmiči sa evrom i bude atraktivniji za ulaganje, štednju ili zaduživanje.
Izvor: RTS
