Sledi nam odliv investicija iz EU zbog slabljenja evra prema dolaru

Nakon što su u sredu uveče iz centralne banke SAD podigli kamatne stope za 75 baznih poena treći put zaredom i nagovestili da dolazi još povećanja, tržišta su u crvenom, a cena nafte beleži blagi rast.

Prethodno je krajem jula Fed odlučio da kamatne stope podigne za 0,75 procentnih poena u opseg 2,25 – 2,5 odsto.

Prema podacima Uprave za javni dug, učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju jula 2022. godine iznosi 75,1 odsto. Učešće javnog duga u EUR iznosi 57,7 odsto, u USD 12,2 odsto, u SDR (specijalna prava vučenja) 4,2 odsto, u CHF 0,2 odsto i u ostalim stranim valutama 0,8 odsto (GBP, JPY, DKK, SEK, NOK, AED, KWD, CNY), dok učešće u RSD iznosi 24,9 odsto.

“S obzirom ne to da je svega 12 odsto našeg duga u dolarima, neće nas puno pogoditi. Dobro je restruktuiran dug Srbije. Pošto je dinar defakto fiksiran za evro, sve će zavisiti od cene nafte. ECB će slediti Fed sa zakašnjenjem, a kad i mi dignemo kamate, poskupeće krediti, ali će se inflacija smirivati. I očekujem u periodu od dva do tri meseca da počne da se smiruje inflatorni pritisak. Može da se desi da zbog rasta dolara ne osetimo rast cena nafte”, kaže Aleksandar Stevanović, ekonomista.

“Dobro je zadužiti se u dolarima sada, jer kada nam poraste kamata makar i jedan odsto, na ime dugovanja svake godine morate iz budžeta da se odreknete 300 miliona evra. Investicije će stradati u sledećoj godini, te očekujem rebalans budžeta. Dodatno, kreditni rejting neće biti bolji u narednom periodu”, navodi Stevanović.

S obzirom na takvu strukturu javnog duga, a sa povećanim očekivanim pritiskom na evro i dodatnim padom evropske valute koji se očekuje, situacija neće biti dobra ni za Srbiju. Odliv je već sada vidljiv. MSCI Em (Emerging Markets) indeks je ponderisani indeks kapitala u slobodnom prometu koji obuhvata zastupljenost velikih i srednjih kapitalnih ulaganja širom zemalja sa tržištima u razvoju (EM), u koje se svrstava i Srbija. Taj indeks je stalno pada poslednjih meseci i od početka godine beleži 24,34 odsto gubitka.

Dolar preko evra na dinar

Nemilosrdni rast američkog dolara otvara rupu u finansijama zemalja u razvoju. I što se više povećavaju američke kamatne stope da bi se smanjila inflacija, to je veći rizik da više zemalja u razvoju potone u potpunu valutnu krizu koja bi zauzvrat mogla da podstakne dužničku krizu. S obzirom na strukturu javnog duga Srbije, to će manje uticati na dinar i državu na Balkanu. Ostaje da se vidi koliko će se država još zadužiti na tržištu, pod kojim uslovima i u kojoj valuti da bi ove godine platila energente u visini od šest milijardi evra.

Naravno, nacije u usponu nisu jedine koje su pogođene jakim dolarom – samo pitajte Evropljane i Japance. Ali dok ti padovi znače pravi bol za kompanije i potrošače koji više plaćaju za robu iz inostranstva, zemlje u razvoju koje zavise od dolara za finansiranje svojih vlada suočavaju se sa gotovo egzistencijalnom pretnjom iz iste dinamike. Za Srbiju će ta zavisnost doći preko evra, jer je dinar u potpunosti vezan za evropsku valutu, a većina investicija je takođe iz evropskog bloka.

Dileri se klade da će ECB povećati stope na tri odsto

Berzanski trgovci se klade da će Evropska centralna banka (ECB) podići svoju ključnu kamatnu stopu na tri odsto do juna, dva puta više od nivoa koji se očekivao početkom meseca.
Na tržištu novca u četvrtak podignute su opklade na povećanje ECB-a za šest baznih poena do juna. To podrazumeva iznos kumulativnog pooštravanja na 225 baznih poena, što bi povećalo depozitnu stopu na tri odsto.

Nemilosrdni porast opklada na veće troškove zaduživanja pogoršan je odlukom Federalnih rezervi u sredu da podigne kamatne stope za tri četvrtine poena i ponovnim povećanjem cena energenata nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin zapretio da će zaoštriti rat u Ukrajini.

Zvaničnici ECB su već podigli depozitnu stopu za kumulativnih 125 baznih poena od jula. Oni su podigli troškove pozajmljivanja za tri četvrtine poena na 0,75 odsto ranije ovog meseca da bi se suzbila inflacija, koja je na rekordnoj godišnjoj stopi od 9,1 odsto.

Izvor: Bloomberg Adria