EBRD želi 50% zelenih projekata u Srbiji, a šta kažu domaći bankari

EBRD želi da ima 50% zelenih projekata u Srbiji, a domaće banke nastaviće da finansiraju OIE projekte.
Niska cena energenata je prošlost, energije za rasipanje nema, a štednja je neophodna, zaključci su panela koji je na konferenciji OIE Srbija 2022 okupio predstavnike banaka.

Da li će rast kamatnih stopa uticati na finansiranje OIE projekata, kako banke odlučuju koji projekat će kreditirati, da li će cene električne energije rasti – pitanja su o kojima su razgovarali učesnici panela “Finansiranje OIE projekata iz ugla vodećih banaka i bankara”.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli podsetio je da se cela Evropa priprema za zimu, a da je prvi korak štednja energije.

– To znači da molimo ljude da prihvate smanjenje komfora. Drugi korak je energetska efikasnost, svi želimo da smanjimo potrošnju energije. Oblast u kojoj možemo napraviti veliku uštedu je smanjenje troškova za električnu energiju kod velikih proizvođača – istakao je Kolanđeli.

Prema njegovim rečima, Srbija je veoma važna za EBRD koji planira da nastavi ulaganje u našu zemlju.

– Naš cilj je da imamo 50% zelenih projekata u Srbiji. U zemlji poput Srbije mogućnosti za povećanje kapaciteta OIE projekata su ogromne. Nama jeste fokus na privatnom sektoru, ali uloga javnog sektora je veoma važna zbog obezbeđivanja jasnih uslova investitorima, ubrzavanja procesa izdavanja dozvola i izgradnje novih kapaciteta koje privatni sektor ne može da gradi – rekao je Kolanđeli.

Srbija je mogla da uradi mnogo više

Suosnivač i izvršni direktor za Evropu CWP Global Dimitar Enčev primetio je da je Srbija mogla da uradi mnogo više u razvoju kapaciteta za obnovljive izvore energije.

– Srbija je dobro počela, nije izgradila previše preskupih solarnih parkova u čemu su neke zemlje pogrešile. Nažalost, taj dobar start nije se nastavio. Srbija je mogla da uradi mnogo više. Treba raditi na poboljšanju mreže i izgradnji novih kapaciteta – istakao je Enčev.

On je objasnio da se globalni odnos prema OIE dramatično promenio jer su ranije ovi projekti posmatrani kao dobri, a skupi, a sada su jedini jeftini izvor novih kapaciteta.

– Kad smo počeli, poslovni svet je bio naš neprijatelj jer smo bili skupi, ali privreda je sada naš saveznik. Živimo u vremenima bez presedana, kapitalni troškovi su porasli, kamatne stope takođe, ali svi imamo misiju da razvijemo OIE projekte – poručio je Enčev.

Niska cena energenata je iza nas

Član Izvršnog odbora Erste Bank Srbija Nikola Stamenković otkrio je da ova banka trenutno pregovara sa investitorima koji razvijaju ukupno 300 MW projekata.

– Znamo da su trenutne okolnosti nepovoljne, struju uvozimo, a onu koju proizvodimo, proizvodimo iz najmanje ekoloških izvora. Uz to, trošimo neracionalno. S druge strane, potencijal OIE se meri u 4,5 mlrd EUR u narednih pet godina – istakao je Stamenković.

Kako je rekao, niska cena energenata je iza nas, a velika promena u ceni struje je u suprotnosti sa potrebom banke za sigurnim investiranjem.

– Cena struje je 2019. godine bila 40 EUR po MW, sada je 400 do 500 EUR. Ta nestabilnost cena svakako nije bankabilna. Sada tražimo model koji će pomiriti ambicije investitora za visokim profitima i banke za sigurnim investicijama – zaključio je Stamenković.

Neophodna je štednja

Predsednik IO ProCredit Banke Srbija Igor Anić ne očekuje da će rast kamatnih stopa stvoriti problem u finansiranju OIE projekata, a kako je istakao, prilikom odluke o finansiranju, svaki projekat se razmatra pojedinačno.

– Otkako smo ušli u finansiranje OIE projekata pre 12 godina, tehnologija je pojeftinila. Imaćemo dosta investicija u ovoj oblasti, pratićemo i privredu i stanovništvo, a potencijal je ogroman kad je reč o stanovništvu. Takođe, veoma su važne investicije u obuku ljudi koji mogu da procene potrebe klijenata – kaže Anić.

Predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija Nikola Vuletić ocenjuje da smo navikli na niske kamatne stope, ali da sada treba da prihvatimo novu realnost, a to je da će se trend rasta kamatnih stopa nastaviti.

– Trebalo je hrabrosti pre 12 godina kada smo počeli da ulažemo u OIE projekte. Danas, nemamo dovoljno energije za rasipanje, štednja je neophodna. Potencijal u stanovništvu za razvoj OIE projekata je značajan, a naša uloga i obaveza je da budemo podrška društvu u korišćenju zelene energije, tako da su banke u ovom poslu partneri, a ne konkurenti – naglasio je Vuletić.

Konferenciju OIE Srbija 2022 organizovalo je udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i organizacije WindEurope.

Izvor: eKapija