Sledi pad profitabilnosti banaka u Adria regionu

Banke u Adria regionu u prvoj polovini godine poslovale su sa dobicima, ali projekcije za predstojeći period im ostavljaju malo prostora za radovanje. Da je tako, pokazuju podaci do kojih je došao Bloomberg Adrija analitički tim.

Neto dobit bankarskog sektora u Adria regionu je iznosila 1,125 milijardi evra u prvoj polovini godine, što je za 156 miliona evra ili 16 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Rastu je najviše doprinelo povećanje prihoda od naknada i provizija, a rast je vuklo i povećanje prihoda na osnovu kamata.

Privredni rast je glavni krivac

Kako navodi naš analitički tim, za veću neto dobit banaka zaslužan je privredni rast regiona. “Neto prihodi od naknada i provizija su u prvoj polovini godine rasli jer su banke želele da profitiraju od povećanja privredne aktivnosti, koja po pravilu dovodi do više transakcija, pa i do većih prihoda od naknada i provizija”, objašnjavaju naši analitičari.

Rastu prihoda nisu smetale ni relativno niske kamatne stope, koje inače po pravilu umanjuju prihode banaka po osnovu kamata. U tom slučaju, privredni rast je bio dovoljan da negira uticaj niskih kamatnih stopa, najviše zbog povećanog obima samih kredita u opticaju. Kraće rečeno, iako su kamate bile niže, bilo je više kredita.

Stanje kredita se na međugodišnjem nivou u Severnoj Makedoniji povećalo za 9,5 odsto, u Sloveniji za 8,6 odsto, u Srbiji za osam odsto, a u Bosni i Hercegovini za četiri odsto.

Jedini izuzetak  po pitanju prihod od kamata je Hrvatska, gde su prihodi od kamata na godišnjem nivou smanjeni za 3,3 odsto.

“Za razliku od ostatka regiona, u Hrvatskoj su niže kamatne stope više uticale na kretanja od kredita u opticaju. Naše stanovište podržava i kretanje neto kamatnih marži”, navodi se u izveštaju analitičara Bloomberg Adrije.

Kamatna marža potvrđuje stav

Neto kamatna marža, koja predstavlja odnos između neto prihoda od kamata i instrumenata koji nose kamatu (kao što su krediti), beleži najveći pad upravo u Hrvatskoj.

Što se ostatka regiona tiče, manje gubitke beleže Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, dok su slovenačke i srpske banke uspele da zabeleže rast od po četiri bazna poena, najviše zbog rasta kredita u opticaju.

Sledi promena

Dok je privredni rast pogurao profite banaka u prethodnom periodu, zbog promene okolnosti, sada nas čeka obrt. Usporavanje privrede smanjiće potražnju za kreditima, a rast kredita će se smanjiti na nivo ispod 10 odsto, predviđaju analitičari Bloomberg Adrije.

Kamatne stope će nastaviti da rastu, ali se može očekivati blaži rast prihoda po osnovu kamata, odnosno njegova stabilizacija, jer će doći do smanjenja kamatnih marži. U isto vreme, promeniće se i kvalitet kredita. Udeo takozvanih problematičnih kredita, koji se odnose na nenaplativa potraživanja kreditora, koji se na engleskom nazivaju i non-performing loans (NPL), zbog slabijeg privrednog rasta će se povećati.

Srpske banke pod većim rizikom zbog Rusije i NBS

Dodatne poteškoće za banke u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini stvara povezanost za Rusijom. Tako se za banke koje posluju u te tri države očekuju relativno veći negativni efekti dosadašnjih poslovnih veza sa Rusijom, navode analitičari.

Da bi izbegla negativne posledice isključenja bankarske grupe Sberbanke Evrope, sa sedištem u Beču, iz sistema plaćanja SWIFT, filijala Sberbanke u Srbiji je u celosti prodata AIK banci.

Smanjeni prihodi od naknada i provizija se u Srbiji očekuju i zbog ograničenja visine naknada koju je Narodna banka Srbije usvojila u prvoj polovini avgusta.

“Zbog ovoga se može očekivati smanjenje prihoda na osnovu naknada i provizija. U svim drugim državama ne predviđa se zadržavanje dosadašnjeg tempa rasta prihoda od provizija i naknada zbog sporijeg privrednog rasta”, dodaje se u izveštaju.

U Hrvatskoj manji prihodi zbog evra

Iako je u povoljnijoj situaciji od navedenih država po pitanju Rusije, bankarski sektor u Hrvatskoj očekuju izazovi druge vrste.

Početkom jula, Hrvatska je dobila zeleno svetlo za uvođenje evra, koji će se u opticaju naći početkom sledeće godine. I dok neki smatraju da će prelazak na evro doprineti poboljšanju kreditnog rejtinga države i kompanija koje u njoj posluju, banke stvar moraju da sagledaju iz drugog ugla.

“U Hrvatskoj se očekuju manji prihodi od naknada za konverziju valuta nakon što zemlja usvoji evro početkom 2023”, upozorava analitički tim Bloomberg Adrije.

Na poslovanje banaka u Evropskoj uniji, što u slučaju Adria regiona podrazumeva slovenačke i hrvatske banke, takođe će uticati prestanak važenja mera kojima im je do tada bilo dozvoljeno da gubitke ne iskazuju u osnovnom pokazateljima adekvatnosti kapitala.

Postoje i razlozi za optimizam
Da stvari nisu jednoznačne, dokazuju i podaci o likvidnosti i adekvatnosti kapitala.

“Optimističnije posmatrano, povećanje kamatnih stopa na depozite će u zemljama Adria regiona (posebno Hrvatskoj i Sloveniji) biće ograničeno zbog neangažovane likvidnosti u sistemu koja će sprečiti srozavanje neto kamatnih marži. Takođe, usmeravanje pažnje na efikasnost trošenja u zemljama gde je odnos između troškova i prihoda iznad 50 odsto (kao u Hrvatskoj, gde je 53,3 odsto) moglo bi da doprinese povećanju profitabilnosti”, stoji u izveštaju.

Adekvatnost kapitala

Dodatni razlog za optimizam donose i procenti koji se tiču adekvatnosti sredstava koja bankama stoje na raspolaganju. Većina bankarskih sistema pokazuje zdravu kapitalizaciju, a procenti su daleko iznad regulatornih minimalnih vrednosti.

“Ovo je naročito slučaj sa Hrvatskom i Srbijom, gde se pokazatelji adekvatnosti kapitala nalaze na 25 odsto i 20 odsto, što govori da bankarski sektori ove dve zemlje mogu da uporedivo najlakše podnesu buduće rizike od poslovnih gubitaka”, dodaju analitičari.

Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Slovenija nalaze se ispod ovih nivoa, a Slovenija se po ovom pokazatelju, iako ispunjava zakonski minimum, nalazi pri začelju kolone zemalja evrozone sa adekvatnošću kapitala od 16,4 odsto na kraju prvog tromesečja 2022.

Stanje u Sloveniji nešto gore

Kako objašnjavaju analitičari, to znači da je bankarski sektor Slovenije nešto slabije pozicioniran po pitanju sposobnosti da se izbori sa smanjenjem kvaliteta kredita do kog može da dođe zbog recesije. Kako osnovni scenario iz izveštaja uključuje dolazak do makar tehničke recesije u sledećih 12 meseci, potencijal za rast kreditne aktivnosti u Sloveniji biće ograničen, što umanjuje projekcije za profitabilnost banaka.

Pokazatelji dobri, ali i dalje lošiji od konkurencije

Pokazatelji ROA i ROE, kojima se meri profitabilnost kompanija u odnosu na imovinu i isplativost za akcionare, nalaze se na zadovoljavajućim nivoima, ali se region i dalje nalazi iza evropskih zemalja u razvoju.

Skup od 21 istočnoevropske banke koje prati Bloomberg Analitika bolje je pozicioniran od Adria regiona uprkos činjenici da se pokazatelji ROA (eng. return on assets) i ROE (eng. return on equity) u Adria regionu nalaze na nivou od jedan odsto i 10 odsto.

“Razlog za ovo je direktno povezan sa većim kapacitetima tih banaka da brane neto kamatnu maržu (3,52 odsto) a da u isto vreme zadrže nivo rasta stanja kredita (10,5 odsto u prvoj polovini 2022. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine) iznad zemalja Adria regiona”, dodaje se u izveštaju.

Sudeći po tome, banke iz ostatka Evrope mogu da generišu veće profite jer im je odnos između kredita i depozita na nivou Adria regiona (86 odsto), što znači da isti procenat finansijskih sredstava otpadaju na kredite, navode analitičari.

“S druge strane, grupa koju sačinjava 21 velika banka u istočnoj Evropi ima nižu adekvatnost kapitala (17 odsto u proseku), što ih čini ranjivijim na smanjenje kvaliteta instrumenata do kog može da dođe usled recesije.”

Izvor: Bloomberg Adria