Srbiju zaduživanje sve više košta
Srbija je među zemljama Srednje i Istočne Evrope koje globalna ekonomska kriza teško pogađa i koje zaduživanje sve više košta, a Beogradu situaciju otežava i sve veća politička izolacija od Evrope zbog odbijanja da se pridruži sankcijama protiv Moskve.
Srbija se obratila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Ujedinjenim Arapskim Emiratima da joj pomognu da se izbori sa sve većim troškovima zaduživanja, što je samo jedan od primera uticaja sve većih kamatnih stopa i ekonomske krize na manje razvijene evropske privrede, prenosi Beta, pozivajući se na Financial Times.
Britanski list je od MMF dobio potvrdu da je Beograd tražio razgovor o novom stendbaj aranžmanu. Uz takav aranžman, Srbija bi mogla da računa na pomoć MMF ako ne uspe da svoje obveznice proda stranim ulagačima.
Vlasti u Beogradu računaju da bi takva garancija MMF sprečila da dalje rastu troškovi zaduživanja Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, koji su se od početka ove godine više nego utrostručili – s manje od dva odsto na više od šest odsto.
„Ako ste stabilna zemlja, ne želite stendbaj aranžman. Ali, možda je bolje sada pokazati malo poniznosti kako biste bili sigurni da kasnije nećete morati da refinansirate dug uz kamatu veću od šest odsto“, ocenila je viša ekonomistkinja s Oksforda Tamara Bašić Vasiljev.
Srbija je 2015. godine sa MMF sklopila trogodišnji stendbaj aranžman vrednosti 1,2 milijarde dolara, ali nije povlačila ta sredstva, podseća Financial Times.
Najnoviji zahtev MMF-u usledio je pošto je Abu Dabi ponudio Srbiji zajam od milijardu dolara uz kamatu od tri odsto.
Srbija je uz Mađarsku i Rumuniju, jedna od zemalja u Srednjoj i Istočnoj Evropi koje poslednjih meseci pogađa vrtoglavo poskupljenje zaduživanja, što je uglavnom posledica odluke američkog Feda i Evropske centralne banke da znatno povećaju referentnu kamatnu stopu.
I dok su troškovi zaduživanja porasli u celoj Evropi, za riskantnije zajmoprimce, među koje spada i Srbija, ti troškovi su rasli i znatno brže.
Agencija za kreditni rejting upozorila je Srbiju da su njen javni i bankarski sektor izloženi rizicima zbog velikog odliva strane valute. Istovremeno, Narodna banka Srbije veruje da na privredni rast utiču i ekonomski problemi u Evropskoj uniji, koja je glavni trgovinski partner Srbije, a rat u Ukrajini je uticao na porast inflacije koja je u avgustu u Srbiji dostigla 13,2 odsto na godišnjem nivou.
Srbija je od početka rusko-ukrajinskog sukoba postala i sve više politički izolovana od Evrope, pošto je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Moskve. Evropski parlament je u junskom izveštaju o Srbiji pozvao Beograd da „preispita svoju privrednu saradnju s Rusijom“.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistira na očuvanju diplomatskih kanala sa Rusijom, iako Srbija nastavlja da se kreće ka EU.
Iz MMF-a je na zahtev Beograda stigao odgovor da će dve strane proceniti ekonomsku i finansijsku situaciju i doneti odluku o ukupnim finansijskim potrebama zemlje, kao i o odgovarajućoj ekonomskoj politici.
