Za prvih sedam meseci 2019. godine realizovan je 77.171 zahtev za podsticajima poljoprivredi u ukupnom iznosu od 18,1 milijardi dinara, kaže u intervjuu za Bankar.rs ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Govoreći o jeftinim kreditima poljoprivrednicima, ministar navodi da je mera kreditne podrške vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita, i to za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, kao i za investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavku hrane za životinje.
“Krediti, čiji je rok od jedne do pet godina sa grejs periodom do godinu dana, odobravaju se i isplaćuju u dinarima – bez valutne klauzule i predstaljaju jedne od najpovoljnijih kredita na tržištu, gde fiksna kamatna stopa iznosi od 1% do 3% na godišnjem nivou. U 2019. godini do danas odobreno je ukupno 2.317 kredita u ukupnom iznosu od 3,5 milijarde dinara”, rekao je Nedimović.
Koliko ta vrsta pomoći poljoprivrednicima utiče na rast poljoprivredne proizvodnje i koliki je to značaj za rast BDP-a?
Kroz podsticaje za investicionu podršku ostvaruje se modernizacija i opremanje gazdinstava što utiče na povećanje efikasnosti i produktivnosti gazdinstava, a samim tim i na povećanje proizvodnje. Ovaj uticaj je naročito značajan kod podsticaja za preradu na gazdinstvu, s obzirom da se preradom ostvaruje viši nivo dodate vrednosti, a samim tim i veći doprinos BDV poljoprivrede.
Drugu veliku grupu podsticaja za poljoprivrednike čine sredstva namenjena direktnim plaćanjima čiji je osnovni cilj održavanje stabilnosti dohotka poljoprivrednika, a kroz smanjenje varijabilnih troškova, odnosno smanjenje cene koštanja. Ono što je jako bitno je da se u poslednje četiri godine permanentno povećavaju iznosi podsticaja kako za direktna plaćanja, tako i za investicionu podršku.
Gledano sa makroekonomske strane, poljoprivreda je sektor koji ima dugogodišnje relativno stabilno učešće u BDV od 8,2% (prosek 2014-2018), te se i ove godine očekuje da će učešće poljoprivrede biti u okviru proseka.
Koji su planirani koraci u tom smeru do kraja godine, koliko će još novca biti prosleđeno poljoprivrednicima?
U narednom periodu se očekuje dalje sprovođenje aktuelnih pravilnika i objavljivanje konkursa, od kojih možda najviše pažnje zaokupljuju novi IPARD pozivi kao i konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima od 18 do 40 godina gde je moguće da mladi ostvare bespovratnu pomoć za pokretanje poljoprivredne proizvodnje od 75% od vrednosti investicije, odnosno maksimalno 1,5 miliona dinara po korisniku. Plan je da se kroz mere podrške do kraja godine poljoprivrednim proizvođačima isplati još 20,1 milijarda dinara.
