Banke u Srbiji ne mogu samovoljno da raskinu ugovor o dozvoljenom minusu
Ono što brine većinu korisnika dozvoljenog minusa je da li banka pre isteka ugovora isti može i da raskine, tako da klijent dođe u situaciju da mora sva sredstva da vrati odjednom.
Iz NBS kažu da korisnici koji uredno izvršavaju svoje obaveze, u skladu sa zaključenim ugovorom, neće doći u situaciju da im banka otkaže, odnosno raskine ugovor o dozvoljenom prekoračenju.
Trenutno učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,4 odsto, što je kako kažu iz Narodna banka Srbije, i očekivano s obzirom na to da pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni.
“Najpre, ukazujemo da se ovaj kreditni proizvod zasniva na ugovoru koji se zaključuje između korisnika i banke, a kao što to važi u pogledu drugih ugovora, na raskid dozvoljenog prekoračenja po računu primenjuju se opšta pravila ugovornog prava. Međutim, propisi koji uređuju zaštitu korisnika finansijskih usluga dodatno preciziraju obavezu banaka da u predugovornoj fazi predoče korisnicima uslove i postupak raskida ugovora i obaveštenje u kojim se slučajevima od korisnika može zahtevati potpuna otplata dozvoljenog prekoračenja računa”, objašnjavaju naši sagovornici.
Takođe, obavezan element ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu jesu i upozorenje o posledicama u slučaju neizmirivanja obaveza, uslovi, postupak i posledice otkaza, odnosno raskida ugovora o kreditu, kao i obaveštenje o uslovima i načinu ustupanja potraživanja u slučaju neizmirenja obaveza.
“Uslovi za raskid ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu i razlozi iz kojih banka može da zahteva potpunu otplatu iznosa, unapred su jasno i precizno definisani ugovorom koji korisnici zaključuju s bankama, tako da banka ne može samovoljno i bez razloga da raskine ugovor o dozvoljenom prekoračenju, već je neophodno da nastupi neki od uslova predviđenih ugovorom”, ističu iz NBS.
Narodna banka Srbije je u 2021. godini primila dve pritužbe koje su se odnosile na raskid ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu (obe neosnovane), dok su do sada od početka godine takođe primljene dve pritužbe po tom osnovu (od kojih je jedna neosnovana a po drugoj je postupanje u toku).
Kreditiranje na osnovu dozvoljenog minusa je i dalje najskuplje, ali tu mogućnost koristi 1,3 miliona građana Srbije, prema podacima NBS iz jula 2022. godine.
Iz ove institucije kažu da konstantno upozoravaju građane da bi ove vrste pozajmica trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.
“To ne znači da građani ne treba da koriste ove pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim je sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu”, ističu iz NBS.
Takođe, dobro je to što se broj korisnika dozvoljenog minusa smanjuje pa je tako sa četiri odsto u ukupnom broju kredita 2014. godina, broj korisnika u 2022. došao do 1,4 procenta.
Kamatne stope na dozvoljena prekoračenja
Prema poslednjim podacima za jul 2022. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva na godišnjem nivou iznosila je 29 odsto.
Posmatrano po bankama, kamatne stope u julu su se kretale u rasponu od 9,8 do 34 procenta. Istovremeno, prosečna ponderisana kamatna stopa na nedozvoljena prekoračenja je bila viša i iznosila 29,9 odsto.
U periodu od januara 2014. godine (od kada Narodna banka Srbije objavljuje pojedinačne podatke po bankama) do jula 2022. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena je za 4,6 p.p. (sa 33,6 na 29 odsto).
Kada su u pitanju nedozvoljena prekoračenja stanovništvu po tekućem računu, u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa je smanjena za čak 14,3 p.p. (sa 44,2 na 29,9 procenata).
Izvor: Biznis.rs