Činjenica je da berza u Srbiji nije zaživela kao u nekim drugim državama u bližem ili nešto daljem okruženju. Međutim, i pored toga akcije pojedinih preduzeća, a reč je najčešće o državnim firmama, interesuju veliki broj građana.
Drugim rečima – čak i bez razvijene berzanske aktivnosti, akcije imaju svoj život u Srbiji, a neka od najčešćih pitanja koja postavljaju čitaoci Kamatice odnose se na akcije i nasleđivanje istih.
Ko bi bolje mogao da odgovori na pitanja vezana za trgovinu akcijama od Nenada Gujaničića, glavnog brokera investicionog društva Momentum, koji je rešio glavne nedoumice o nasleđivanju akcija javnih preduzeća.
Da li se akcije mogu tretirati kao i svaki drugi oblik vlasništva i kako ih državna regulativa prepoznaje u tom, vlasničkom, smislu?
– Na domaćem finansijskom tržištu evidentiranje vlasništva nad finansijskim instrumentima obavlja državni Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV), koji takođe obavlja poslove kliringa i saldiranja finansijskih instrumenata i novca po osnovu trgovanja finansijskim instrumentima. Dakle, ova institucija čuva podatke o vlasnicima finansijskih instrumenata i osigurava proces promene vlasništva u kojem kupac dobija hartije a prodavac novac. Dakle, promena vlasništva se može registrovati kupoprodajom finansijskih instrumenata, ali i postupcima koje ne prati novčani tok (plaćanje) kao što su nasledstvo i poklon.
Da li roditelji za života mogu da prebace vlasništvo nad akcijama na svoju decu ili da li je moguć bilo kakav vid ovakog prenosa sa vlasnika na naslednika, čak iako nisu u srodstvu?
– Osim prenosa akcija putem nasledstva, akcije se mogu prenositi na drugog vlasnika putem ugovora o poklonu. Pritom, poklonoprimac ne mora biti u srodstvu sa poklonodavcem odnosno u pitanju je ugovorni odnos dve zainteresovane strane.
Kakva je procedura za ovakav prenos vlasništva?
– Za prenos akcija po osnovu nasleđivanja neophodan je pravosnažan dokument o ostavinskoj raspravi iz kojeg je moguće steći uvid ko su naslednici finansijskih instrumenata. Kada je poklon finansijskih instrumenata u pitanju, osnovi dokument je ugovor o poklonu koji je overen kod javnog beležnika i u kojem su navedeni osnovni elementi neophodni za prenos akcija.
Da li i oni na koje su prenesene akcije mogu ponovo preneti te akcije na nekog trećeg?
– Da, i takva vrsta promene vlasništva je moguća.
Da li postoji neki novčani trošak pri ovakvoj vrsti prenosa?
– Prilikom prenosa finansijskih instrumenata sa jedne na drugu stranu bez plaćanja, Centralni registar hartija od vrednosti tarifira pojedine radnje u ovom postupku: otvaranje vlasničkog računa hartija od vrednosti, prenos hartija… Takođe, berzanski posrednik (broker) koji sprovodi ovaj postupak naplaćuje svoju uslugu pa se može reći da ovi postupci koštaju u ukupnom izonsu nekoliko hiljada dinara po transakciji – zaključio je Nenad Gujaničić.
Izvor: Kamatica.com
