Evro strmoglavo pada: Evo koji krediti u Srbiji će najviše skočiti i koliko

Istorijski minimum evra, koji je od danas najnjiži u odnosu na dolar u poslednjih 20 godina, nesumnjivo će dovesti do problema u evropskoj privredi, dok u našoj zemlji, najviše razloga za zabrinutost imaju građani koji su podigli kredit u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, kaže za Nova.rs profesor Ekonomskog fakulteta i ekonomski analitičar Ljubodrag Savić.

Objašnjava da će ovaj odnos evro-dolar, dovesti do lančane reakcija, kojom će, na prvom mestu, Centralna evropska banka povećati referentnu kamatnu stopu i visinu euribora, što će se automatski odraziti na visinu mesečne rate, pre svega, stambenih ali i svih drugih kredita građana Srbije indeksiranih u evrima i sa promenljivom kamatom.

Nesumnjivo je, kaže on, i da će jačanje dolara, dovesti do inflacije u celoj Evropi, pa samim tim i u Srbiji.

Odnos evropske i američke valute, odnosno jačanje dolara, nije trenutna situacija, smatra Ljubodrag Savić i procenjuje da ‘‘će dalje slabljenje evra potrajati‘‘.

Prema njegovim rečima, evropska privreda je trenutno ‘‘u velikim problemima sa tendencijom da budu još veći‘‘, pa ističe da će se mehanizmi za stabiliziaciju trenutne situacije u Evropi odraziti na povećanje referentne kamatne stope, što će u Srbiji, napominje on, osetiti građani koji imaju kredite vezane za kretanje euribora.

“Ovo neće biti prolazna kategorija, u smislu da je danas jedna vrednost, sutra druga. Možda se u međuvremenu evro malo oporavi, ali generalno, zbog ovih stvari vezanih za evropsku prvredu i stanje u Evropi, moja procena je da će evro i dalje slabiti. U borbi protiv inflacije, Evropska centralna banka moraće da koriguje referentnu kamatnu stopu, što će uticati na euribor. Za građane koji imaju kredite u evrima, to znači da će njihove rate samo da rastu”, upozorio je profesor Savić.

Najnoviji odnos evra i dolara, koji je prvenstveno pogodio evropsku privredu, naš sagovornik objašnjava političkim i civilizacijskim relacijama, u kojima je, kako ocenjuje ‘‘Evropa pogubila trku sa ostatkom sveta‘‘.

‘‘Evropa još uvek živi negde u prošlosti, misleći da ona određuje pravila, a nažalost po Evropu, pa i nas kao deo Evrope, to više nije tako. Sve ovo što se sada dešava između evra i dolara su logične posledice, pa ovo govorim, kako bi ljudi razumeli da ovo nije trenutna situacija‘‘, podvukao je Savić.

Dodaje i da je za pojedine evropske zemlje ‘‘najgori scenario‘‘ da će se, kako kaže, ove zime smrzavati, da neće imati dovoljno hrane i posla, a da će cene rasti.

“Mi nemamo mnogo veze s tim, ali negde se nešto preliva i na nas. Mi smo indeksirali kredite u evrima i na žalost, građani koji imaju takve kredite moraju da budu spremni kako da se u narednom periodu nose sa povećanjem mesečnih rata”, rekao je on.

‘‘Nema dileme da će inflacija porasti‘‘

Slabljenje evra u odnosu na dolar, nesumnjivo će povećati inflaciju u evropskim zemljama, što će se kroz takozvanu ‘‘uvoznu inflaciju‘‘, odraziti i na povećanje inflacije u Srbiji, predviđa profesor Savić.

Navodi i da se osim uvozne inflacije, vide naznake za povećanje i na “domaćem terenu”.

Objašnjava da će se najavljeno povećanje plata i penzija odraziti na troškove proizvodnje i cenu finalnog proizvoda, što, kako kaže, vodi u ‘‘psihološku inflaciju, koja je pogubnija od realne‘‘, jer tada, ističe on, ljudi počinju da stvaraju zalihe.

“Kada to uzme maha i kad uđe u glave ljudi, onda nam sledi inflacija, koja i ne mora da bude realna. Dolazi do pritiska na proizvode i cene i tada se klizi u dvocifrenu, neretko i trocifrenu inflaciju. Nadam se da u Srbiji toga neće biti i očekujem, da i ako bude inflacije, da će ona biti u nekoj skromnoj dvocifrenoj vrednosti. Dobar deo ovoga što kažem zavisi od nas, ali, na žalost, mnogo je više toga što ne zavisi od nas, jer dolazi iz sveta i čovek ne može da se bori protiv toga. Ako kupujemo gas ili električnu energiju, moramo da ih platimo koliko trenutno vrede”, zaključio je ekonomista Ljubodrag Savić.

Efektiva: Preko 90 odsto kredita vezano za evro

Dejan Gavrilović iz udruženja ‘‘Efektiva‘‘ za Nova.rs kaže da najnoviji međuvalutni odnos između evra i dolara, u Srbiji trenutno utiče samo na građane koji imaju kredit u dolarima, a kojih je, napominje on, veoma malo.

Navodi da krediti u dolarima, uglavnom nisu stambeni, niti da masovnije učestvuju u procentu kreditne zaduženosti, ali ističe, da će za građane koji ih imaju, zbog jačanja dolara, sada, mesečna rata biti nešto veća.

Dodaje i da će zbog novonastale situacije, u dobitku biti ljudi koji imaju štednju u dolarima, jer dolar više vredi.

Ipak, glavno je pitanje da li će se sadašnji odnos evro-dolar, odraziti na stambene kredite koji su vezani za evropsku valutu.

Gavrilović podvlači da se u tom međuvalutnom odnosu, trenutno ništa ne menja.

‘‘Jačanje dolara prema evru, neće imati nikakav uticaj na ljude koji imaju kredite vezane za evro. Evro slabi u odnosu na dolar i na švajcarski franak, koji je takođe ojačao. Vlasnici kredita svoje rate plaćaju u dinarima, a pošto su u Srbiji stabilni i dinar i evro, tu se ništa ne menja, rata ostaje ista. Generalno, u Srbiji je sve vezano za evro, tako da sada nema nekog suštinskog uticaja koji će građani da osete na svom džepu‘‘, kaže Gavrilović i odmah dodaje da je to situacija ‘‘u ovom trenutku‘‘.

Prema njegovim rečima, to je pojašnjenje za trenutni odnos valuta, dok je druga strana medalje rast kamatne stope koja je vezana za euribor, a koji je poslednjih meseci u porastu.

‘‘Pošto euribor raste, onda raste ukupna kamata i povećava se mesečna obaveza korisnicima kredita, čija je rata vezana za kretanje euribora. Tamo gde je kamata fiksna, ti korisnici ne osećaju ništa, niti rast euribora, niti slabljenje evra u odnosu na dolar. Euribor je pre nekoliko dana prvi put prešao indeks jedan, a sada je 1,2 i sve je to dovelo do povećanja rate kredita indeksiranih u evrima‘‘, zaključio je Gavrilović.

Udruženje potrošača Efektiva, redovno prati kretanje euribora, a prema njihovoj analizi prosečnog stambenog kredita od 50.000 evra, podignutog na period od 20 godina, rata kredita je od početka 2022. godine porasla za oko 40 evra, dok je na većim iznosima kretita i mesečna rata znatno veća.

Izvor: Nova.rs