Srpski budžet u plusu, ali tek stiže zima i povećanje plata

Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je da je u periodu januar – jul ostvaren suficit republičkog budžeta od 1,2 milijarde dinara. Ostvareni prihodi su iznosili 992,8 milijardi dinara, a rashodi iznose 991,7 milijardi dinara.

U julu je ostvaren suficit od 36,8 milijardi dinara, saopštilo je ministarstvo finansija. Prema mišljenju analitičara Bloomberg Adrija tima, takva kretanja u fiskalnoj politici su “čisto sezonskog efekta”, a tek nas čekaju izdaci za kupovinu struje.

Na nivou opšte države u periodu januar – jul ostvaren je fiskalni suficit od 19 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit od 102,6 milijardi dinara.

Javni dug je iznosio 53,5 odsto u julu prema podacima ministarstva, dok je u junu bio 53,2 odsto.

U novembru prošle godine Vlada je usvojila predlog zakona o budžetu za 2022. godinu koji predviđao deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), povećanje plata u javnom sektoru i penzija, kao i veća izdvajanja za kapitalne investcije. Rast BDP-a, prema prethodnim projekcijama, u 2022. umanjen je sa prethodno očekivanih 4,5 odsto na 3,5 odsto, a u srednjem roku sa pet odsto na oko četiri odsto godišnje.

Javni dug na centralnom nivou vlasti bi, kako je tada projektovano, na kraju ove godine trebalo da bude 55,5 odsto BDP-a.

“Rebalans je, naravno, moguć, pogotovo ako dalja eskalacija konflikta Rusije i EU dovede do novih potresa na tržištima, generiše dodatne inflatorne pritiske ili nestašice, ili u slučaju da već visoki troškovi uvoza struje dodatno porastu u naredim mesecima”, izjavio je istraživač Instituta ekonomskih nauka Aleksandar Zdravković za Bloomberg Adriju.

Prema procenama Ministarstva rudarstva i energetike, Srbiji će biti potrebno mnogo više novca od procenjenih 3,5 milijardi evra za uvoz gasa, uglja, struje do kraja godine. Prema podacima Bloomberga, cena struje kojom se trguje na nemačkoj berzi je 620 evra po megavat-času.

S obzirom na to da se eskalacija ne smiruje, naprotiv, Severni tok jedan je, nasuport obećanjima iz Moskve, potpuno zatvoren od subote, sve je izvesnije da će zemlje članice Evropske unije (EU) i same morati da revidiraju svoju fiskalnu politiku u narednom periodu. I Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je EU da rekonstruiše svoj fiskalni okvir usled visokog duga i rastućih kamatnih stopa, rekavši da su reforme ključne za izbegavanje dužničke krize koja bi “mogla da ugrozi i samu EU”. Srpska privreda se u najvećoj meri oslanja na ekonomsku saradnju sa evropskim blokom.

Najavljeno povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto i penzija od 20 odsto, prema rečima ekonomista, opravdano je i doneće olakšanje najviše penzionerima, koji su možda najugroženija grupa otkako je inflacija pogurana rastom cena energenata zbog rata u Ukrajini doslovno ugrozila egzsitenciju jednog dela najstarijih građana. Prema poslednjim podacima Fonda PIO (Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje), 11,5 odsto penzionera prima između 10.000 i 15.000 dinara mesečno, dok 15,8 odsto raspolaže sa 15.000 do 20.000 dinara na mesečnom nivou.

Po rečima Marka Vladisavljevića, asistenta na Ekonomskom fakultetu, iz perspektive socioekonomskog položaja, možemo da vidimo da je inflacija u prethodnom periodu imala negativan uticaj na položaj penzionera.

“Kad poredimo prvu polovinu 2022 i prvu polovinu 2021. godine, inflacija u tom periodu je iznosila 9,7 odsto, dok su u istom periodu penzije porasle nominalno za oko 5,5 odsto. Drugim rečima, penzije u ovom periodu su zabeležile realan pad od oko četiri odsto. Dodatno, treba uzeti u obzir da penzioneri imaju generalno niži životni standard i da veći deo svojih prihoda (više nego zaposleni) troše na osnovne potrebe, a rast cena hrane u ovom periodu bio je još izraženiji – 15,9 odsto”, objašnjava Vladisavljević.

U izveštaju Verisk Maplecrofta od prošle nedelje, bezbednosna agencija upozorila je na mogućnost socijalnih i građanskih nemira jer mnoge nacije koje su mogle da podrže svoje ekonomije kroz pandemiju, sada se bore da održe socijalnu potrošnju. Među njima su Srbija i Bosna i Hercegovina.

“Stopa inflacije će rasti u ovom i verovatno sledećem kvartalu, ali su postojeći inflatorni pritisci u velikoj meri iscrpljeni, kamatne stope su u porastu, što implicira da u sledećoj godini možemo očekivati značajno manje stope inflacije, kako u Srbiji tako i u EU. Povećanje plata i penzija će sigurno usporiti smanjenje inflacije, ali je to manja šteta od zadržavanja plata i penzija na istom nivou. Kupovna moć sadašnjih plata i penzija je već značajno obezvređena i biće dodatno obezvređena do kraja godine”, kaže Zdravković i objašnjava da je povećanje plata i penzija je neophodno kako bi se očuvao standard građana i domaća tražnja, i u krajnjoj instanci i privredni rast.

Priliv od PDV-a u budžetu Srbije je najveći generator prihoda u iznosu od 74,8 milijardi dinara, akciza u iznosu od 38,3 milijardi dinara i poreza na dobit u iznosu od 16,1 milijardu dinara.

“Treba imati u vidu da rast cena podiže i rast osnovica na koje se obračunavaju porezi. Primera radi, PDV kao najznačajnija kategorija javnih prihoda, koji faktički pokriva celokupni iznos rashoda za plate u javnom sektoru, u prvoj polovini godine je nominalno porastao oko 25 odsto, dok su rashodi za zaposlene porasli značajno manje, oko 10 odsto. Rashodi za penzije su još manje rasli, oko četiri odsto, tako da veći rast penzija od zarada ima ekonomsko opravdanje. Uz adekvatnu izbalansiranost budžeta, koja je podjednako bitna koliko i iznos u kom će rasti plate i penzije, moguće je čak i smanjiti budžetski deficit uz najavljena povećanja plata i penzija”, kaže Zdravković.

Prema mišljenju ekonomiste sa Instituta ekonomskih nauka, ključna stvar u samom balansiranju budžeta je, dakle, da povećanje rashoda za plate i penzije ne ugrozi rashode za kapitalne investicije i druge prioritetne reformske mere koje guraju privredu napred, niti da dovedu do značajnog zaduživanja države za pokriće fiskalnog deficita.

Izvor: Bloomberg Adria