Pod pritiskom centralnih bankara usredsređenih na rezanje inflacije, čak i po cenu recesije, globalno tržište obveznica je prvi put u tri decenije potonulo više od 20 odsto.
Bloombergov globalni indeks agregiranog ukupnog povrata na državne i korporativne obveznice (Global Aggregate Total Return Index) sa svog lane dostugnutog maksimuma pao je za više od 20 odsto, što predstavlja najveći pad još od pokretanja indeksa 1990. godine. Američki i evropski zvaničnici poslednjih dana su nastavili naglašavati važnost restriktivne monetarne politike nakon što je sličnu poruku pre nedelju dana poslao šef Federalnih rezervi Jerome Powell na konferenciji u Džekson Holu.
Nagli rast kamatnih stopa kao odgovor na visoku inflaciju, kojem su kumovali kreatori monetarne politike, prekinuo je četiri decenije opšteg pozitivnog trenda na tržištu obveznica. Takav razvoj događaja investitorima stvara probleme jer istovremeno tonu i akcije i obveznice.
“Mislim da se pozitivna tendencija na tržištu obveznica koja je započela sredinom osamdesetih završava”, rekao je Stephen Miller, koji još od tada pokriva tržišta vrednosnica s fiksnim prinosom, a sada radi u investiciono-konsultantskoj kompniji GSFM unutar kanadske korporacije CI Financial. “Prinosi se neće vraćati na istorijske minimume koje smo videli pre i tokom pandemije”, dodao je.
Povišena inflacija s kojom se svetska ekonomija sada muči znači da centralne banke neće biti spremne ponovo uvesti ekstremno labavu politiku i mere poput onih zbog kojih su prinosi na državne obveznice pali ispod jedan odsto, smatra Miller.
Istovremeni pad na tržištima obveznica i akcija potkopava osnovu investicionih strategija koje su važile poslednjih 40 godina, pa i duže. Bloombergov obveznički indeks ove je godine izgubio 16 odsto, a MSCI indeks globalnih akcija je potonuo 19 procenata.
To je ove godine američko merilo klasičnog odnosa 60:40 za portfeljna ulaganja – gde su u toj srazmeri podeljene investicije između akcija i obveznica – pomaklo za 15 odsto prema dole, što je na tragu najgoreg rezultata još od 2008. godine.
“Nalazimo se u novoj investicionoj klimi, i to će biti velika stvar za one koji su se nadali da će ulaganjima u obveznice diverzifikovati rizik iz akcija”, rekla je Kellie Wood, direktorka za ulaganja u hartije od vrednosti s fiksnim prinosom u sidnejskom predstavništvu britanske finansijske korporacije Schroders.
Evropske obveznice su ove godine najviše stradale jer je ruska invazija na Ukrajinu prouzrokovala enorman rast cene gasa. Azijska tržišta su stradala nešto manje, i to zbog kineskog duga, pošto tamošnja centralna banka pokušava olabaviti politiku kako bi podstakla ekonomiju. Razlike u prinosima kod dolarskih obveznica prošlog meseca suzile su se za najveći nivo još od 2020. godine, pa su se ti spreadovi sužavali brže nego kod američkih obveznica, a to se u poslednjih deset godina desilo samo nekoliko puta.
Preokret s vrlo labave monetarne politike na najoštrije dizanje kamatnih stopa još od osamdesetih je u većem delu sveta srezao likvidnost, kažu u banci JPMorgan Chase & Co.
Izvor: Bloomberg Adria
