Bruto domaći proizvod raste a pomaže mu i kurs evra
Sledeće godine bruto domaći proizvod (BDP) vredeće 65 milijardi evra, izjavio je pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Za samo 11 godina smo za 100 odsto podigli BDP. To sve govori o uspehu ovog perioda u odnosu na sve ono prethodno”, rekao je onPrivredni rast je za ekonomiste nesporan, ali ukazuju da u objašnjenju za to što je BDP u pomenutom periodu dupliran ima mnogo obračunske metodologije. Tačnije, vrednost BDP-a zavisi od toga prema kojim parametrima se računa. Pošto se bruto domaći proizvod iskazuje nominalno u dinarima, a izražava u evrima, nije svejedno koji kurs se koristi za obračun. Sada za evro treba nešto više od 117 dinara, a pre desetak godina 123-124 dinara, na primer.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su rezultati postignuti, napravili smo znatan pomak, ljudi bolje žive, ali da podatke treba „razgrnuti”. Ne možemo da zanemarimo da je kurs dinara drugačiji, odnosno da je dinar ojačao i to je politika države. Dobili bi se drugačiji rezultati BDP-a kada bi se sve ono što je stvoreno za godinu dana podelilo s drugim kursom.
„Nažalost standard nam nije duplo bolji. Efekat tolikog privrednog rasta nije se prelio na život građana. Prema statističkim podacima zaposlenost je veća, zarade su isto povećane i prosečna i minimalna. Dugo je i kurs dinara isti. Iz toga bi mogli da zaključimo da nam ide dobro. Ali mi ne živimo samo od kursa, već od realne plate i onoga šta za nju možemo da kupimo. Statistički nama stvari stoje bolje nego realni život. I dobar deo objašnjenja za rast BDP-a u evrima leži u činjenici da imamo dugo isti kurs. Država ima pravo da iz svojih razloga vodi politiku jakog dinara, ali to kvari našu sreću. Naš životni standard ne prati te dobre statističke podatke”, navodi Savić.
Podseća da se, osim BDP-a u međunarodnoj statistici koristi za obračun i bruto nacionalni proizvod (BNP). Kod bruto domaćeg proizvoda se računa sve stvoreno na ovoj teritoriji bez obzira na to da li su napravili stranci ili domaći. Kod bruto nacionalnog proizvoda računa se ono što su proizvela domaća pravna lica ovde, plus ono što su proizvela u svetu, minus ono što su stranci proizveli u Srbiji. Kod nas je znatan udeo stranih kompanija u stvaranju BDP-a. Za prvi kvartal kineske kompanije iz Smedereva i Bora imale su vrednost izvoza od 750 miliona evra. Na godišnjem nivou, ako tako nastave, to je tri milijarde evra. Ako računamo BDP sve je to naše, a ako računamo BNP nije. Šta ima Srbija od toga, najveći deo kolača imaju Kinezi, napominje naš sagovornik.
Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libeka), kaže da nominalni BDP jeste veći, ali da to koliko je zapravo porastao zavisi od politike deviznog kursa.
„Srbija u periodu 2008–2014. gotovo da nije imala privredni rast i tek od 2015. BDP raste, da bi od 2017–2018. te stope bile respektabilne. Država je ekonomski napredovala, ali ništa značajnije u odnosu na zemlje u okruženju. Mislim da je nama učinjena medveđa usluga, jer se u poslednjih desetak godina koristi izraz zapadni Balkan, a to su slabije zemlje bivše Jugoslavije. Srbija je u odnosu na njih mnogo bolja, ali da li treba da se poredimo sa najlošijim đacima u odeljenju, kad ima boljih kao što su Rumunija, Mađarska, Slovenija”, navodi Gajić.
Dodaje da je glavni razlog što mi pričamo o rastu BDP-a standard stanovnika u nekom periodu i to se prati preko pariteta kupovne moći koji sadrži razlike u cenama. Kupovna moć 200 dinara nije ista u centru Beogradu i u Pirotu. Tako i jedan evro u Beogradu nema istu kupovnu moć kao u Minhenu i zato nije isto kad kažemo plata u Nemačkoj je 2.000 evra, a u Srbiji 600 evra i šta se za taj novac može kupiti. Siromašnije zemlje imaju bolji paritet kupovne moći upravo zato što su neke usluge jeftinije. Gastarbajteri kada kod nas dolaze za praznike idu kod zubara ili kod frizera, jer su cene tih usluga niže nego u zemljama u kojima žive i rade. I po paritetu kupovne moći se u Srbiji živi bolje nego pre deset godina, ali ne postoji nijedna zemlja u Evropi u kojoj se sada ne živi bolje nego pre deset godina, napominje Gajić.
Izvor: Politika
