Dok veleprodajne cene struje na evropskim berzama divljaju, domaćinstvima u skoro svim zemljama države na ovaj ili onaj način subvencinišu deo cene. Ipak, u nekim zemljama zabeležena su značajna poskupljenja ove godine i razlika između najskuplje i najjeftinije struje u Evropi iznosi skoro osam puta (ako izuzmemo Ukrajinu).
Prema indeksu cena energije za domaćinstva (HEPI) na osnovu podataka Energie Austria control – austrijske članice ERRA-e, udruženja regionalnih enetgetskih regulatora, u julu ove godine stanovnici Londona plaćali su čak 63,04 evrocenta za kilovatsat električne energije. S druge strane, najjeftiniji kilovatsat je u Kijevu, mada u situaciji u kakvoj je Ukrajina, te cene teško se mogu uzeti kao pokazatelj pravog stanja.
Ne računajući Ukrajinu, najjeftiniji kilovatsat od svih glavnih gradova u Evropi plaćaju Beograđani – 8,11 evrocenti za kilovatsat.
Posle Beograda, Budimpešta i Podgorica plaćaju najjeftiniju struju
Pri dnu liste, sa najjeftinijom strujom mogu se pohvaliti stanovnici Budimpešte sa 9,75 evrocenti za kilovat sat, dok stanovnici Podgorice plaćaju u proseku 10,25 evrocenti za kilovatsat.
Na drugoj strani, odmah iza Britanaca, najskuplji kilovat plaćaju u Kopenhagenu, 53 evrocenta za kilovatsat, a zatim Rimljani-45,95 evrocenti.
Holanđani plaćaju 41,9 evrocent za kilovatsat, ali pošto se odbiju poreske olakšice, a struja za stanovnike Praga košta u proseku 41 evrocent.
Prosečna cena u 27 članica EU iznosi 17,69 evrocenti za kilovatsat.
U račun za struju za domaćinstva ulazi cena same struje, mrežarina, takse i naknade i PDV.
Najveći udeo u konačnoj ceni sama struja ima u Italiji 81 odsto, dok je recimo u Srbiji svega 26 odsto računa ide proizvođaču struje. Kod nas trošak distribucije iznosi 46 odsto prosečne cene i po tome prednjačimo u Evropi ispred Mađarske gde mrežarina učestvuje sa 45 odsto u konačnoj ceni za domaćinstva.
Relativno najveće učešće raznih taksi i naknada u Evropi imaju Englezi pošto učestvuju 23 odsto u konačnom iznosu računa, dok je kod nas to 11 odsto. Zato je kod njih učešće PDV-a svega pet odsto, dok nekoliko zemalja ima maksimalnih 20 odsto. U Srbiji efektivna stopa PDV-a u proseku izađe na 17 odsto.
Izvor: Danas
