Preokret u kome je dolar nadjačao panevropsku valutu istorijski je značajan, a trenutno i veoma važan za velike privrede ali pitanje je da li će Srbiji doneti više dobrog ili lošeg
Jedan evro ovih dana u svetu cene manje od jednog dolara i to je najniža vrednost koju je zajednička valuta evrozone imala u poslednjih 20 godina. Sa decembarskih 1,23 dolara za jedan evro ovih dana se panevropska valuta jedva održava na paritetu jedan prema jedan.
U svetu ovaj tektonski poremećaj, jer odnos 1:1 svi analitičari ističu kao psihološki značajnu barijeru koja je probijena, procenjuju na svim stranama i iz svih uglova, pa se i u Srbiji postavlja pitanje kako će se to odraziti na standard građana kroz inflaciju, na privredu kroz uvozne i izvozne cene, kao i na državu preko „cene“ javnog duga.
Nema direktne veze
I pored nesumnjivog značaja ovog događaja, Srbija nema tu mnogo šta da brine i razmišlja, kaže za 24sedam ekonomski analitičar Saša Đogović, jer direktnih posledica nema.
“U svemu smo vezani za evro ali kako imamo praktično fiksni kurs pad evra ne bi trebalo da se oseti na cenama koje plaćaju građani. Cene uvoznih roba neće zbog toga uticati na inflaciju osim što se tiče nafte, koja se obračunava i plaća u dolarima. Neće zbog pariteta evra i dolara trpeti ni privreda, jer izvozna konkurentnost nama koji izvozimo mahom u region i Evropu takođe neće biti narušena”, ističe Đogović.
Neće trpeti ni država, odnosno svi poreski obveznici, jer jačanje dolara ne utiče mnogo ni na naš javni dug.
“Pokazalo se kao odlično to što smo poslednjih godina značajno smanjili našu izloženost spoljnih dugova prema dolaru. Sada su ti dugovi uglavnom u evrima, tako da i tu nema velike promene”, zaključuje Đogović.
Kurs kao termometar
Posledice po srpsku privredu cele situacije sa evrom i generalno u EU, doduše, neće biti direktne ali to ne znači i da ih neće biti. Iako bi pad evra prema dolaru teorijski trebalo da poboljša performanse evropske ekonomije generalno, i da zbog nižih cena (u dolarima) pospeši izvoz, to se po svemu sudeći neće dogoditi.
“Evropski automobili za koje mi pravimo delove, na primer, biće jeftiniji u SAD ali je problem što energetska i politička kriza oko Ukrajine usporava ekonomiju EU. Automobilska industrija će tu posebno trpeti, ali i ostale grane jer zbog visoke inflacije značajno pada potrošnja i privrede i građana. A to znači da će Evropljanima trebati i manje naše robe”, zaključuje Đogović.
Sa time se slažu i analitičari u svetu. Ponovo se pokazalo da je odnos dve velike svetske valute termometar njihovih ekonomija, a ne (samo) razlog njihove „bolesti“.
„Ako mislite da je evro na paritetu (s dolarom) jeftin, razmislite ponovo. Nemačka industrija je izgubila jeftinu rusku energiju koja je bila njena kompetitivna prednost i sada mora da se preoblikuje“, tvitovao je u ponedeljak Robin Bruks, glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije i nekadašnji viši ekonomista u „Goldman Saksu“ i MMF-u. Njegova prognoza je da će evro padati i dalje.
A eskalacija „Ukrajinske krize“ u oružani sukob krajem februaru i strahovi šta to znači u energetskom smislu, samo je za mesec dana oborila evro gotovo pet odsto – sa 1,14 na 1,085 dolara.
Rat, inflacija, energija
Pored rusko-ukrajinskog pitanja, odnosno snabdevanja i cene energije, drugi veliki razlog pada evra je s time u velikoj meri povezana inflacija. Evrozona ja u junu imala rekordnu inflaciju od 8,9 odsto. A upravo inflacija i „otpornost“ na rusku naftu i gas različito kroje danas politike američkih Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke (ECB).
Pošto Amerikance ekonomski baš briga za rusku naftu i njenu cenu, osim što žele da je izbace sa svetskog tržišta iz političkih razloga, Federalne rezerve sa visokom inflacijom mogu da se bore oštrijim zatezanjem monetarne politike.
Kada Fed podigne kamatnu stopu, podignu se interesne stope svih hartija koje nose prinose. A kako Fed može da podigne stopu više nego ECB, koja se boji da time ne uguši traljav oporavak evropske privrede, investicije u dolarima su mnogo privlačnije nego one u evrima. A onda investitori prodaju evre da bi kupili dolare i investirali. Sa poplavom ponude evra, on samo dodatno tone.
Evropska roba onda zbog kursa postaje jeftinija Amerikancima, pa to obara inflaciju. Ono što obara inflaciju u SAD, podiže u Evropi, jer skuplji energenti u dolarima podižu sve cene i dodatno otežavaju posao ECB.
“U Evropi je evidentno slabljenje dinamike proizvodnje i ECB nema lak zadatak da pronađe pravu meru između borbe sa visokom inflacijom i davanja podrške oporavku privrede”, konstatuje Saša Đogović za portal 24sedam.
Izvor: 24sedam.rs
