Racio analiza predstavlja instrument za procenu finansijske pozicije i potencijala preduzeća. Na osnovu sveobuhvatne analize mogu se sastaviti finansijski izveštaji koji će dati pravu sliku o poslovanju preduzeća.
Pokazatelji ili racio brojevi predstavljaju odnose između dve bilansne pozicije, i imaju vrednost samo kada su pravilno protumačeni.
Poslovni konsultant Biljana Lazarević kaže da se tumačenje pokazatelja vrši u odnosu na određene standarde, koje može postaviti kontrolor, odnosno analitičar u preduzeću. To mogu biti racio brojevi iz prethodnih godina, pokazatelji sadržani u planovima preduzeća ili standardi iz literature.
“Nemaju svi racio brojevi isto značenje i isti značaj za svako preduzeće, stoga je važno da preduzeće u masi prepoznatih racio brojeva prati one koji opisiju njegov poslovni model. Prilikom sagledavanja dobijenih rezultata racio analize, nije uputno dominantno upoređivanje sa idealnim vrednostima jer takva poređenja daju iskrivljenu sliku o performansama preduzeća, pogotovo ako se posmatra izolovano racio po racio”, objašnjava Lazarević.
Prema njenin rečima, isti racio broj kroz vreme, može dati različite vrednosti usled promena u poslovanju.
“Racija za različite privredne grane imaju različite vrednosti, čak i racija u istoj privrednoj grani mogu dati različit rezultat, ali je veoma važno da se identifikovani ključni pokazatelji poslovanja sagledavaju kroz duži vremenski period, u kontinitetu, da se prati njihov trend i međusobna korelacija, ali i poređenje sa liderom u grani, sa konkurentom, sa planiranim racio pokazateljom u konkretnom preduzeću”, ocenjuje naša sagovornica.
Osnovne vrste racio pokazatelja su racio profitabilnosti, aktivnosti (efikasnosti), solventnosti i finansijske strukture, kao i likvidnosti.
Racija profitabilnosti pokazuju sposobnost zarađivanja preduzeća i ključni su koeficijenti u proceni finansijskog uspeha. Apsolutni iznos ostvarene dobiti nema veliki značaj u analizama. Potrebno je uporediti dobit sa veličinom preduzeća, koja se može izraziti količinom angažovanog kapitala ili ostvarenog prihoda.
“Racija aktivnosti prikazuju tokove pre svega nabavnog i prodajnog procesa. Koeficijent obrta kupaca pokazuje koliko po jedinici nenaplaćenog stanja potraživanja od kupaca dolazi ukupnog prihoda u toku određenog perioda”, kaže poslovni konsultant.
Likvidnost je sposobnost preduzeća da izmiri svoje obaveze u roku. Koeficijent tekuće likvidnosti (opšti racio likvidnosti) meri sposobnost preduzeća da izmiruje obaveze kada one dospevaju.
Cilj analize finansijske strukture je da se sagleda odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora u ukupnim poslovnim sredstvima preduzeća.
Visok koeficijent zaduženosti (niža vrednost kapitala u odnosu na sredstva) pokazuje da se veći deo poslovanja finansira zajmovima. Nizak koeficijent zaduženosti (visok iznos kapitala u odnosu na sredstva) znači da veći deo dugoročnog kapitala predstavlja sopstveni kapital.
“Osnova za ispravno zaključivanje na osnovu dobijenih racio brojeva i bolje razumevanje finansijske pozicije preduzeća, jeste praćenje trendova. Tumačenje određenog pokazatelja može biti različito ako se posmatra jedna ili više godina. Pouzdanost zaključivanja na osnovu racio brojeva zavisi od pouzdanosti podataka na osnovu kojih su izračunati”, navodi Biljana Lazarević.
Ona ističe da ograničenja finansijske analize na bazi zvaničnih izveštaja dovode do toga da se značajan broj finansijskih izveštaja ne priprema na osnovu stvarne ili realne slike poslovanja, već se upravo prilagođava očekivanim podacima i informacijama od strane različitih interesnih grupa.
“Takođe, finansijski izveštaji mogu sadržati proizvoljne procene i brojeve koji se zasnivaju na prosuđivanju. Poređenje finansijskih izveštaja sličnih preduzeća može dovesti do pogrešnog zaključka, ako se koriste različite računovodstvene politike ili različite formule za izračunavanje pojedinih koeficijenata. Racio brojevi se ne mogu koristiti kao izolovana ocena, već zajedno i primenom različitih uglova sagledavanja. Samo sveobuhvatno posmatranje može dati ispravan prikaz uspešnosti poslovanja preduzeća”, zaključuje poslovni konsultant Biljana Lazarević.
Obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja
Osim velikih pravnih lica i javnih društava, nezavisno od veličine obavezu sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju imaju i srednja pravna lica, kao i mala i mikro pravna lica koja su obveznici revizije, a najmanje dve godine nisu razvrstana u te veličine.
S druge strane, obavezu dostavljanja konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju nemaju samo matična pravna lica razvrstana kao velika pravna lica, već taj izveštaj moraju da dostave sva matična pravna lica, nezavisno od veličine.
