Grubišić: Štediše u bankama će biti dobitnici

S druge strane, povećana je i referentna kamatna stopa za 25 baznih poena. Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za RTS objašnjava da li će to povećanje zadati glavobolju onima koji imaju stambene kredite, odnosno na koji način se to odražava na ratu.

Saznajte i koliko rata skače ako je kredit 70.000 evra i kod uobičajenog gotovinskog kredita u dinarima, a pri tome da se ne spotaknete na euribor i belibor.

Referentna kamatna stopa je viša za 0,25 odsto, što znači sada iznosi tri odsto. Povećanje kamatne stope može uticati na kredite građane koji imaju varijabalnu kamatnu stopu u dinarima, da li je ovo tačno? Da li se time kompenzuje to što je evro pao?

Trend povećanja referentne kamatne stope kod nas prati ono što rade veliki igrači, odnosno velike centralne banke (FED, ECB) i to je ono što centralne banke preuzimaju kada se proceni da postoje jaka inflaciona očekivanja koju karakteriše visoka međugodišnja inflacija.

Posledica toga jeste da raste i belibor (referentna kamatna stopa na domaćem međubankarskom tržištu), a upravo belibor predstavlja osnovicu za varijabilnu kamatnu stopu za dinarske kredite.

Dakle, rast belibora direktno znači povećanje kamatne stope na dinarske pozajmice (kredite, kreditne kartice, dozvoljeni minus), odnosno skuplje je zaduživanje u dinarima.

Ne smatram da se time kompenzuje što je evro pao, uzimajući duži period u obzir odnos evro-dinar je prilično stabilan i tu nije bilo značajnijih oscilacija.

Na primeru izračunati ratu posle povećanja referentne kamatne stope: kredit 70.000 evra, rata je bila 290 evra, na 30 godina, kredit je uzet pre 4 godine. Koliko sada iznosi?

Povećanje referentne kamatne stope generalno ne utiče na stambene kredite jer su oni praktično u potpunosti evro indeksirani, pa je za njih značajno šta radi ECB, odnosno kako se to manifestuje na euribor.

Međutim, i euribor je u porastu i to otprilike za sličan iznos kao i belibor, primereno slične su bile reakcije i Evropske centralne banke (ECB) i naše Narodne banke Srbije (NBS).

Ako uzmemo u obzir iznos od 70.000 evra stambenog kredita na period od 30 godina, gde je rata bila oko 290 evra, povećanje euribora za 0,5% bi učinilo da rata bude veća za nekih 20-ak evra.

Slično tome, ako uzmemo dinarski kredit od 300.000 dinara na period od 5 godina (uobičajeni gotovinski kredit u dinarima), rata je tu mogla da bude oko 5.800 dinara, a nakon povećanja belibora za istih 0,5%, rata bi mogla da skoči za nekih 70 dinara.

Stvari ovako gledano ne deluju dramatično, ali ono što upućuje na oprez je da je za očekivati da će trend povećanja referentnih kamata da se produži.

Naravno da je za one koji imaju tu finansijsku mogućnost vredno razmotriti i mogućnost delimičnog prevremenog vraćanja kredita kojim bi se moglo značajno uštedeti po osnovu budućih kamata koje treba platiti banci.

Jedan od načina da usporite inflaciju je da povećate cenu novca. Kada povećate cenu novca, sporije se i manje zadužujemo, možemo li tako da utičemo na buduću inflaciju?

Podizanje bazične cene novca, a to su referentne kamatne stope koje određuju centralne banke predstavljaju oproban instrument u borbi protiv inflacionih očekivanja i način da se inflacija dovede pod kontrolu jer manje zaduživanje znači kontrolu agregatne tražnje preko investicija i tekuće potrošnje koje se posledično smanjuju.

Ono što je danas poseban izazov je što se uz inflaciju očekuje da će da ide i nizak privredni rast, tzv. stagflacija, pa ovo podizanje kamatnih stopa može privrede da uvede u ozbiljniju recesiju.

U tom smislu je neophodna koordinacija fiskalne i monetarne politike u zajedničkoj borbi protiv dvoglave aždaje (inflacija i nizak privredni rast).

Banke narednih godinu dana neće povećavati naknade, a one koje su ih podigle od početka prošle godine, moraće da ih umanje za 30 odsto ili da ih vrate na nivo pre poskupljenja. Da li je u pitanju bio džentlmenski sporazum?

Smatram da je pitanje podizanja naknada rešeno upravo kroz tzv. džentlmenski sporazum između NBS i poslovnih banaka i takvih primera smo imali i ranije.

Čuven je bio tzv. Bečki sporazum gde su se banke obavezale da neće smanjivati nivo kreditne izloženosti u regionu.

Sve je sada precizno dogovoreno, a pažljivim analitičarima će kroz bilansne kategorije banaka ostati da izračunaju koliko će građanima ostati novca u džepu, odnosno koliko banke na ovim naknadama u stvarnosti zarađuju i da li time delimično kompenzuju prihode od kamate jer naknade predstavljaju nekamatonosni prihod banaka.

Da li će štednja građana postati isplativija. Banke su do sada plaćale na štednju niske kamatne stope, a sa ovim merama to može da se promeni. Banke će možda izaći sa ponudom za štednju boljom nego što je to bilo u prethodnom periodu?

Prilično je izvesno da će na ovom rastu kamata dobitnici biti štediše gde će se njihovi ulozi sada više vrednovati i to se već vidi kroz marketinške poruke banaka vezano za oročenu štednju na tri godine koja je počela ponovo da se promoviše.

Naravno, koliko će tačno skočiti kamate na oročenu štednju zavisiće i od potrebe banaka da se finansiraju na ovaj način, odnosno od njihove likvidnosti.

Euribor je sastavni deo kamate za dužnike sa kreditima indeksiranim u evrima. Postoje dnevni, prekonoćni, nedeljni, mesečni, tromesečni, šestomesečni. Na šta obratiti pažnju pri potpisivanju ugovora?

Euribora zaista ima više, ali svako treba da obrati pažnju kako je potpisao ugovor i koja je za njega referentna osnovica za promenu varijabilne kamatne stope.

Uobičajeno je da se za stambene kredite uzimaju tromesečni ili šestomesečni euribor, ali se i oni prakitčno pomeraju u istom smeru, male su razlike u očekivanjima, pa je tu bitnije da svako pogleda kada se njemu i koliko puta godišnje menja kamata – u slučaju tromesečnog euribora je to četiri puta godišnje, a u slučaju šestomesečnog euribora je dva puta godišnje.

NBS je od maja do sada na deviznom tržištu kupila 1,125 milijardi evra, jer je ponuda evra veća od tražnje, šta to znači?

Kroz intervencije na deviznom tržištu NBS utiče na dnevne oscilacije kada je devizni kurs u pitanju, pa upravo kada se pojavi veća ponuda evra na tržištu slede pozicije neto kupovine evra od strane NBS, na taj način se povećava količina dinara u opticaju, a uvećavaju devizne rezerve zemlje.

Suprotno se dešava kada preti rast evra i kada je povećana tražnja za evrom, tada NBS ima povećanu poziciju neto prodaje deviza i tada se smanjuje nivo deviznih rezervi po ovom osnovu, a steriliše se višak dinara.

U proteklom periodu su se po ovom osnovu blago uvećale devizne rezerve zemlje, ali se može lako desiti da to upravo bude iskorišćeno za prodaju u periodu kada bude pritisak na rast evra.

Da li se očekuje da evro na duži rok bude na ovako niskom nivou?

Teško je stvari prognozirati na dugi rok jer imamo puno neizvesnosti globalne prirode, ali je moje očekivanje da u ovoj godini devizni kurs svakako ostane stabilan.

Na buduće kretanje deviznog kursa će u najvećoj meri zavisiti da li će se realizovati očekivani priliv stranog kapitala u narednoj godini u vidu stranih direktnih i portfolio investicija.

Projekcija rasta BDP-a za ovu godinu i dalje je 3,5 – 4,5 odsto, da li je realna?

Uskoro će se završiti i treći kvartal, pa ćemo tek tada moći realnije da sagledamo očekivani privredni rast u ovoj godini.

Mislim da je za očekivati da bude blagih korekcija na dole jer je to nešto što se dešava u evro zoni, a mi odatle vučemo značajne impulse u pogledu očekivanog privrednog rasta.

Izvor: Kamatica