Industrijske zone u Srbiji ne donose dovoljne prihode okolnim gradovima
Kragujevac se priprema za formiranje nove industrijske zone koja će pod nazivom „Samar” biti smeštena u naselju Korman, pored starog puta za Batočinu. Površina zone je 8,5 hektara, a tu će moći da se grade industrijski pogoni, skladišta, postrojenja za mlevenje kamena, asfaltne i betonske baze, stanice za snabdevanje gorivom. Akcenat je stavljen na korišćenje obnovljivih izvora energije, a planom je predviđeno i proširenje postojeće saobraćajne infrastrukture.
U ovom gradu već ima nekoliko velikih industrijskih zona na obodu, a pridošle strane i domaće kompanije doprinele su otvaranju radnih mesta. Broj nezaposlenih se smanjuje, ali su budžetski prihodi i dalje skromni, pa grad još nije u mogućnosti da se samostalno upusti u velike projekte, osim ako ne podigne kredit. Zato je pomoć države četvrtom po veličini gradu u zemlji i dalje neophodna, piše Politika.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka duž desne obale Lepenice formirana je industrijska zona koja je služila razvoju tada moćne Zastavine fabrike automobila, ali i drugih firmi, poput fabrike galovih lanaca Filip Kljajić. Ta zona je i danas aktivna, budući da su tu poslednjih godina otvoreni pogoni i domaćih i stranih kompanija, uglavnom iz metalskog, hemijskog i drvnoprerađivačkog sektora.
U za sada najvećoj industrijskoj zoni „Feniks”, površine 155 hektara, nalaze se saloni automobila i pogoni nekoliko velikih stranih kompanija koje se bave proizvodnjom delova za automobile i građevinske mašine.
S dolaskom stranih kompanija, broj nezaposlenih u Kragujevcu rapidno opada.
Pre desetak godina, u gradu je bilo oko 24.000 ljudi bez posla, danas se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi oko 16.000 Kragujevčana koji traže radni angažman. Doduše, ima i onih Kragujevčana koji su sa spiska nezaposlenih izbrisani administrativnim putem, sa obrazloženjem da nisu aktivno tražili posao. U Kragujevcu postoje i preduzeća koja fiktivno angažuju radnu snagu, a reč je uglavnom o partijskim kadrovima, tako da zvanične podatke o broju stvarno nezaposlenih treba uzeti sa rezervom.
Uprkos dolasku stranih kompanija, budžetski prihodi su i dalje skromni, pa Kragujevac još nema potreban investicioni potencijal. To je na jednoj skupštinskoj sednici potvrdio i gradski većnik za finansije Nenad Stanišić. Zato je grad uvek primoran da podigne kredit ili zatraži pomoć države, ukoliko želi da realizuje neku veću investiciju, kao što je na primer rekonstrukcija glavne pijace i starog zdanja Tržnice ili izgradnja nove vodovodne i kanalizacione mreže u okviru projekta „Čista Srbija”.
Poslednjih godina planirani budžetski prihodi se kreću između devet i deset milijardi dinara, ali je realizacija uvek ispod očekivanog nivoa. Stvarno prikupljena sredstva dovoljna su samo za funkcionerske i činovničke plate, za asfaltiranje nekog seoskog sokaka ili krpljenje rupa po gradskim ulicama koje su u očajnom stanju.
Veliko je pitanje pod kakvim uslovima strane kompanije dolaze u Kragujevac. Kada je 2008. godine država potpisala ugovor sa kompanijom Fiat, gradska skupština je donela odluku da je oslobodi plaćanja svih lokalnih dažbine. Domaće kompanije i mali privrednici te obaveze moraju da izmire, ukoliko ne žele da se suoče sa strogim poreskim protokolima i inspekcijskim kontrolama.
Izvor: Politika
