Od 1. septembra u Srbiji će struja biti skuplja za 6,5 odsto, a viša će biti i naknada za obnovljive izvore energije.
struja dalekovod
Razlika u računu jednog prosečnog domaćinstva će, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, nakon poskupljenja električne energije i naknade za obnovljive izvore energije biti oko 320 dinara, dodavši da će pored toga cena struje u Srbiji i dalje biti najniža u Evropi.
– Na računu za struju nema skrivenih troškova, sve stoji na računu i ima se tačan uvid koliko je potrošeno i kolika je naknada za obnovljive izvore energije – rekla je Zorana Mihajlović. – Novim zakonom ukinute su „fid in tarife”, upravo zbog toga da otvorimo tržište OIE i da počnemo da gradimo. U jednom trenutku kada je trebalo podržati OIE država je utvrdila te tarife i iz tog razloga postoje određene naknade za OIE. Ona je ocenila da se do sada nije dovoljno ulagalo u izgradnju novih postrojenja, kao ni održavanje i unapređivanje postojećih i da će sada za to biti potrebno više godina. Ukazujući da Srbija može da proizvede dovoljno struje za svoje potrebe, ministarka je rekla i da za to trenutno nema kapaciteta.
– Mi smo se kao država u oblasti energetike zatvorili, nismo otvorili tržište u oblasti gasa i dozvolili smo da u jednom trenutku imamo najvišu cenu za ovaj energent u Evropi za privredu – baš zato što tržište nije bilo otvroreno i što niko sa strane nije mogao da da učestvuje u distribuciji ili prodaji gasa. Isto smo to uradili i u elektroenergetici i nismo ulagali. Ni jedan jedini novi projekat nije pokrenut, pre deset godina je pokrenut “Kostolac B3” i nije još uvek završen. Mi smo zemlja koja je nekako u energetici sve vreme trošila, a ništa nije ulagala i to je bio ozbiljan problem – rekla je Zorana Mihajlović.
Očuvanje energetskog bilansa
Osnovni razlog zabrane izvoza peleta i određenih drvnih sortimenata i ograničena cena peleta jeste da se sačuva energetski bilans i ne dogodi se da ili zbog nedostatka ovih energenata ili previsoke cene ljudi koji se njima inače greju pređu na grejanje strujom, rekla je Zorana Mihajlović.
– U Srbiji više od 110.000 domaćinstava koristi pelet za grejanje, više od 750.000 domaćinstava koristi ogrevno i ako oni ne mogu da dođu do ogrevae preći će na struju i ugroziti energetski bilans- rekla je Zorana Mihajlović. Mere slične onima koje je donela Vlada Srbije donose i vlade drugih zemalja u okruženju. Pokušavamo da napravimo red na tržištu kako bi svih energenata bilo dovoljno i da cene ne budu previsoke.
Ona je ukazala da je potrebno da se završe hidroelektrane “Bistrica” i “Đerdap” 3, koji su proglašeni za projekte od posebnog nacionalnog interesa. Ministarka Mihajlović je rekla da Srbija nema dovoljne količine uglja za predstojeću zimu i da je i to posledica lošeg upravljanja.
Što se tiče procesa diverzifikacije, ministarka Mihajlović je ukazala da je važno to što je interkonektor Niš – Dimitrovgrad u izgradnji i da je, iako se Srbija u narednim godinama neće odreći ruskog gasa, važno da se prave i druge opcije povezivanjem sa zemljama u regionu.
– Srbija ima dva pravca snabdevanja, ali samo jednog dobavljača, pa razgovoramo s Azerbejyanom da sledeće godine, kada interkonekcija Niš- Dimitrovgrad bude gotova, možemo sebi da obezbedi najmanje 30 posto naših potreba. Važno je i da Srbija postane tranzitna ruta za gas. Mi smo na poziciji da, ukoliko se ne povežemo s regionom i ne budemo tranzitna ruta za gas, zaista ponovo budemo izopšteni i to je ono protiv čega se ja suštinski borim izato je povezivanje sa svima veoma bitno rekla je ministarka Mihajlović.
Izvor: Dnevnik
