U svetu je u toku nova podela karata u trci za tehnološku premoć. Azijsko-pacifički region se jako brzo razvija, predvođen Kinom koja je i pored državne kontrole nad preduzetništvom, postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Ali geopolitičko pregrupisavanje snaga i propagandni rat koji prati nadmetanje velikih sila, uvukli su i tehnologije u politiku. Žrtva je i internet, koji se od tehnologije za slobodnu razmenu informacija u celom svetu, pretvara u političku glavobolju.
Sjedinjene Američke Države i dalje važe za vodeću zemlju u razvoju preduzetništva i novih tehnologija. Ali najjačoj svetskoj sili je za petama njen najveći konkurent – Kina.
U današnjem svetu više ne postoji samo jedan centar koji diktira tehnološki razvoj, uključujući i razvoj samog interneta, pa i domenskih politika, kaže Leonid Todorov, direktor Udruženja registara nacionalnih domena najvišeg nivoa azijsko-pacifičkog regiona (APTLD), koji okuplja 50 registara i 23 pridružena člana.
Ovaj region je samo u 2021. zabeležio rast broja novih domena od 5,6 odsto. Todorov ističe da i pored brzog napretka, on nije jednak u svim državama azijsko-pacifičkog regiona. Brže se razvijaju zemlje koje imaju nižu polaznu osnovu, kao i države čija vlast sistemski podržava širenje interneta i razvoj novih tehnoloških rešenja.
Nova blokovska podela sveta
Analizirajući aktuelna dešavanja na globalnoj sceni, Todorov ocenjuje da je u svetu u toku nova podela karata i kada je reč o razvoju interneta i pratećih tehnologija.
„Uočljiva je podela na nekoliko blokova koji se razvijaju svaki na svoj način. Na jednoj strani imamo Kinu i ostale azijske države u kojima se veoma brzo razvija internet. Iako se i manje države razvijaju dinamično, Kina se izdvaja u ovom regionu skoro po svim parametrima, a najviše po razvoju tehnologija poput veštačke inteligencije, 5G mreže i Interneta stvari”, objašnjava Todorov.
Ova zemlja, prema njegovim rečima, sada podseća na Silicijumsku dolinu na početku razvoja interneta. U Kini se rađa mnoštvo dobrih ideja i preduzetničkih poduhvata koji mogu da prerastu u ozbiljna tehnološka rešenja, i da kinesku privredu učine još konkurentnijom u globalnoj utakmici.
„Indija se takođe ubrzano razvija, mada treba imati u vidu da je njen razvoj brz zato što je započet sa niske polazne osnove. Ipak, neke inicijative iz ove zemlje mogu da stanu ‘rame uz rame’ sa kineskim, ako ne i da ih preteknu u pojedinim segmentima“, smatra Todorov.
Ostala dva bloka sastoje se od zapadnih država za koje smo već navikli da predvode u tehnološkom razvoju. Prvi blok sačinjavaju SAD, Velika Britanija i Australija, a drugu grupu čine pomenute tri države zajedno sa Novim Zelandom i Kanadom, u okviru saveza pod imenom „Pet očiju“. Ovaj savez je oformljen na početku Drugog svetskog rata s ciljem da njegove članice razmenjuju obaveštajne podatke, kako bi očuvale svoju nacionalnu bezbednost. U poslednjih nekoliko godina se upravo savez „Pet očiju“ sve češće pominje u kontekstu tinjajućeg sukoba Zapada i Kine u globalnoj trci za dominacijom na tržištu IKT usluga, napominje Todorov.
Niko nije super u svetu super sila
Na pitanje B&F-a zašto je Kina toliki „trn u oku“ zapadnim silama, Leonid Todorov objašnjava da ovu temu ne može da komentariše zvanično, kao predstavnik APTLD-a, nego isključivo kao pojedinac koji već dugo prati globalnu trku u razvoju tehnologija.
„Kina je postala veoma moćan igrač na tehnološkom tržištu. Širenje i rast brzine interneta u toj zemlji prevazilazi tempo svih ostalih velikih sila. U malom provincijskom gradu u Kini možete imati brži internet nego u Evropi ili SAD. Kineski građani, kojima je internet i cenovno i infrastrukturno pristupačan, vrlo brzo su prihvatili nove tehnologije i postali potrošači kakve mogu da požele kompanije u mnogim kapitalističkim državama. Od toga veliku ekonomsku korist imaju firme koje proizvode tehnološke uređaje i aplikacije. Zato, između ostalog, kineska država stalno ulaže u poboljšanje uslova za razvoj novih tehnologija. Ta podrška je višestruka“, napominje Todorov, „ali uzmimo za primer samo finansije – kineski preduzetnici imaju na raspolaganju mnoštvo načina za prikupljanje kapitala, počev od ’poslovnih anđela’ pa sve do grantova koje obezbeđuje država“.
Zahvaljujući ovakvoj strategiji razvoja, Kina je postala jedna od najkonkurentnijih tehnoloških sila na svetu. Todorov skreće pažnju da Kinezi nisu oberučke prihvatali sve strane tehnologije, već da su mnoge proizvode razvijali sami, te da je većina njihovih aplikacija prilagođena lokalnom mentalitetu i jeziku. Kina ima svoje verzije poznatog pretraživača Gugl, kao i društvenih mreža koje se koriste širom planete. Povremeno joj polazi za rukom i da pretekne sve ostale konkurente, kao u slučaju kompanije WeChat koja je prva napravila rešenje za umrežavanje virtuelnog i realnog sveta, kakvo sada najavljuje Meta.
„Naravno, nije sve u Kini idealno. Država ne dozvoljava svima da se nesputano razvijaju, već favorizuje one koji su u saglasju s državnom politikom i koji ne krše ‘kodeks ponašanja’. No, uprkos političkim ograničenjima na tržištu, Kina je toliko proširila svoj uticaj da je počela ozbiljno da ugrožava zapadnu konkurenciju“, konstatuje Todorov.
Srbija „zaglavljena“ negde između
Kako ovo globalno pregrupisavanje snaga utiče na položaj Srbije? Naša zemlja se po mišljenju Todorova nalazi negde između ova dva sveta. Zaglavljena između Zapada i Istoka.
Donekle je slična situacija i sa Rusijom, odakle potiče naš sagovornik i zato ističe da mnogo bolje poznaje tamošnju situaciju. „Rusija se trudi da nađe svoj specifičan model razvoja, ali u tom traganju više naginje azijskom obrascu ponašanja. Ona ne može da se poredi za Zapadom zato što svojim građanima ograničava izbor u pristupu digitalnim sadržajima, što je u suprotnosti sa samom idejom interneta, koji bi trebalo da bude slobodan. Ali informacije su kao voda, one uvek nalaze svoj put, i na kraju procure“, opominje Todorov i dodaje da je bitna razlika u Srbiji to što je pristup informacijama na internetu slobodan.
Mišljenja je da bi svaka vlast na svetu trebalo da razmisli šta se dobija a šta gubi u pokušajima da se „kanališu“ informacije na svetskoj mreži. „Ako dozvolite slobodan protok informacija onda možete povremeno trpeti oštre kritike, ali na duže staze će celo društvo imati koristi od toga jer slobodna razmena informacija podstiče nove ideje i preduzetništvo“, zaključuje Todorov.
Međutim, manipulacija informacijama, bilo da je ona ogoljena ili „u rukavicama“, je prisutna u sve većem broju zemalja. Propagandni rat uvlači i tehnologije u politiku, upozorava Todorov, podsećajući na reči Volfganga Klajnvahtera, jednog od najvećih istraživača interneta: „Internet je na početku bio velika tehnološka tvorevina sa vrlo malim uplivom politike. Sada je internet ogromna politička glavobolja, a tehnologija kao da je postala sporedna u svemu tome”.
Ali ne i novac koje tehnologije donose i oko koga se na kraju sve vrti, iako velike sile sve svoje sukobe pravdaju „višim ciljevima“.
