Zašto je bankama sve teže da pronađu kadrove?

Da li je došao trenutak da bankari moraju poraditi na svom imidžu da bi privukli mlade ljude, bilo da su obični službenici ili IT stručnjaci, kojima rigidnost i nedovoljna fleksibilnost nisu idealno poslovno okruženje, vreme će pokazati

• Banke imaju poteškoće u pronalasku kadrova, pre svega iskusnih IT stručnjaka, ali i šalterskih službenika i blagajnika
• Novim generacijama sigurnost koju donose banke više nije tolika bitna, već im je bitnija sloboda, kreativnost, zanimljivost i izazov koji posao donosi

Bankarski sektor Srbije se nalazi u fazi previranja i proces konsolidacije će prema svim očekivanjima još potrajati. U ambijentu u kome je od 2015. godine sa tržišta nestalo osam banaka, blizu 20 odsto filijala širom zemlje zatvoreno, a dve hiljade ljudi ostalo bez posla, mnogi bi pomislili da su odeljenja za ljudske resurse banaka zatrpana ponudama svih profila.

Da na tržištu ima prekobrojnih kadrova reklo bi se i na osnovu činjenice da je razvojem novih tehnologija i digalnih servisa „telefon“ već počeo da ukida brojna radna mesta.

Međutim, kako nezvanično saznajemo u bankama, ovaj deo finansijskog sektora ima poteškoće u pronalasku kadrova, pre svega iskusnih IT stručnjaka, ali i šalterskih službenika i blagajnika. Iako većina banaka koristi outsourcing usluge, deo javnosti upozorava da će bankari sve teže dolaziti do stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologiija koji su im potrebni više nego ikad pre. Da li je došao trenutak da bankari moraju poraditi na svom imidžu da bi privukli mlade ljude, bilo da su obični službenici ili IT stručnjaci, kojima rigidnost i nedovoljna fleksibilnost nisu idealno poslovno okruženje, vreme će pokazati. Biće zanimljivo videti kako će finansijski sektor rešiti ovu jednačinu.

Piramida poželjnih radnih mesta

Banke su nekada stručnjacima iz IT sektora bile prvi izbor za posao, ali ima već nekoliko godina kako su ta vremena prošla. Trenutno nijedna delatnost mimo IT sektora nije ozbiljan izazov za ovu vrstu profesionalaca. Direktor kompanije „Mineco Computers“ Milovan Matijević objašnjava da iz ugla IT eksperata piramida poželjnih radnih mesta izgleda na sledeći način. Na prvom mestu su IT firme koje rade za inostrano tržište, a druga opcija su, dodaje, IT firme koje rade za lokalne klijente. „Tek potom će posao tražiti u banci i na kraju u domaćoj privredi“, objašnjava direktor firme koja se bavi istraživanjem tržišta i kretanjima u IKT oblasti.

„Stručnjak za IKT koji radi u banci ili nekom preduzeću iz realnog sektora predstavlja prateću ili pomoćnu službu tog sistema i nikada ne može da dobije uslove kao u nekoj IT firmi u kojoj je u prvom planu“, kaže on.

Postoje dva ključna izazova u „vrbovanju“ stručnjaka iz IT sveta, a po kojima banke još nisu konkurentne. Jedan su velike plate koje programeri dobijaju u IT firmama. Upućeni tvrde da je prosečna plata zaposlenih u IT firmama, gde su uzeta u obzir primanja juniora, srednjeg i iskusnog seniorskog nivoa, oko 2.250 evra, pri čemu su seniorske plate oko 3.000 evra. Drugo, promocija i napredovanje u okviru sektora informacionih tehnologija se odvijaju veoma brzo. To znači da IT inženjer već od pete godine ulazi u seniorski sastav u okviru IT kompanije, što je napredovanje brže nego u bilo kojoj drugoj delatnosti. Uporedite to sa situacijom u bankama u kojima ljudi znatno duže rade na nižim pozicijama, kaže jedan dobro upućen sagovornik.

Ipak, ono što banke definitivno mogu da ponude za razliku od ostalih sektora jeste, kako kaže izvršni partner kompanije Amprom u Beogradu Miloš Đurković, sigurnost. „To su ipak organizacije koje su sinonim za sigurnost i poverenje. Dodatno tu sigurnost treba pojačati sa omogućavanjem pristupa povoljnim finansijskim proizvodima kao stu su na primer stambeni krediti ili privatni penzioni fondovi sa izuzetno atraktivnim uslovima kojim bi IT kadar mogli da dugoročno vežu za organizacije“, ističe on

Što se tiče fleksibilnog radnog okruženja banke su tu već tokom korone prepoznale da mogu ponuditi IT kadru kako rad od kuće ili takozvani hibridni način rada i u tom smislu više ne zaostaju od drugih sektora. „Ono na čemu sigurno još moraju da porade jeste priznavanje činjenice da su zarade u IT sektoru mnogo dinamičnije od ostalih kadrova i da je brže prilagođavanje realnosti tržišta neminovno. Ne zaboravite i da većina banaka ima imidž tromih organizacija koje kvalitetnom IT kadru sigurno nisu zanimljive na prvi pogled kao idealno radno mesto“; kaže Đurković.

Međutim, iz Banca Intesa odgovaraju da je zapošljavanje kvalitetnog kadra i usko specijalizovanih stručnjaka, posebno u segmentu novih tehnologija, izazov sa kojim se danas suočavaju sve industrije, ne samo bankarski sektor.  U vremenu u kome ljudski kapital kao najvredniji resurs kompanija sve dominantnije opredeljuje njihovu konkurentnost, sa ove adrese poručuju da tržište rada u Srbiji evidentno pati od smanjene raspoloživosti kvalifikovanog kadra i visokog stepena fluktuacije zaposlenih.

Ko diriguje tražnjom za IT stručnjacima

Da bi banke tek mogle kuburiti sa IT stručnjacima pokazuju i konzervativne procene da će Evropi u narednih pet godina biti potrebno više od milion ljudi ovog obrazovnog profila. „Tolika tražnja automatski znači posao za sve naše raspoložive stručnjake koji se budu pojavljivali na tržištu“, kaže Matijević.

Ukupan broj zaposlenih u IT sektoru u Srbiji, ne računajući one koji rade u pratećim delatnostima, ove godine je premašio 50 hiljada ljudi. Pri tome, tri četvrtine je zaposleno u firmama koje rade za inostrane klijente, pa i ne čude dinamične stope rasta izvoza IKT sektora. Prema podacima Narodne banke Srbije, izvoz IKT usluga u prošloj godini porastao je za 30 odsto na 1,8 miljardi evra, da bi u prva četiri meseca taj rast u odnosu na isti perod lane iznosio preko 37 odsto na 740 miliona evra.

Međutim, profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović ne vidi da banke imaju veliki problem u angažovanju IT kadra jer većina banaka, kako kaže, koristi autsorsing, odnosno kupuje core bankarski sistem od specijalizovanih IT kompanija. „Postoje IT firme koje prave softvere za banke, počev od softvera za osnovni bankarski biznis ili delove softvera, odnosno module za specifične zahteve, kao što su npr. kartice. Retko koja banka ima svoj razvojni IT sektor kojim bi razvila neki sopstveni core sistem“, ističe on.

Šta da rade banke?

U bankarskom sistemu Srbije u toku je proces ukrupnjavanja banaka, što sa jedne strane stvara utisak da na tržištu postoji višak kadrova. Iako su nakon svih ovih kretanja i usled procesa digitalizacije banke smanjile broj zaposlenih, Đurković kaže da nije primetno da se stvara mnogo veća ponuda kadrova na tržištu. „Jedan od razloga je činjenica da mnogi ljudi iz banaka odlaze u druge sektore. Smatram da je to dobro jer su ljudi koji su prošli kroz finansijski sektor izuzetno kvalitetni, sa dobrom radnom etikom i da mogu da daju značajan doprinos drugim sektorima“, kaže on.

Ako ostavimo po strani deficitarne pozicije u bankarskom sektoru, osnovni utisak javnosti je da je do pre nekoliko godina posao u banci bilo prestižno zanimanje, pa čak i na nižim pozicijama, a danas je taj posao, pogotovo šalterskog službenika, manje privlačan. Šta se dogodilo u međuvremenu?

„Vremena se menjaju, dogodila se digitalna revolucija sa jedne strane gde je dosta procesa potpuno digitalizovano, a sa druge strane je došlo do još jače regulacije bankarskog sektora što ga čini još rigidnijim i manje fleksibilnim. Novim generacijama sigurnost koju donose banke više nije tolika bitna. Mnogo im je bitnija sloboda, kreativnost, zanimljivost i izazov koji posao donosi. Ali sa druge strane, ne treba potceniti banke. To su ipak organizacije koje su opstale stotinama godina i samo je pitanje vremena kada će se prilagoditi i ponovo postati zanimljive novim generacijama kao što je to nekada bio slučaj“, zaključuje Đurković. U to nema sumnje, ali je u okolnostima u kojima ekonomisti poput Musabegovića procenjuju da bi se proces konsolidacije sa sadašnje 22 banke u perspektivi mogao završiti sa 12 do 15 banaka na domaćem tržištu, opravdano postaviti pitanje koliko je posao u bankama siguran. Ima i onih kojima je to i dalje najvažnije.

Izvor: Bonitet.com