Finansiranje i investicije kineske inicijative „Pojas i put” smanjeni su u prvoj polovini godine, bez novih izdataka za Rusiju, Šri Lanku i Egipat, ali u Srbiji ostaju na viskom nivou i u ovoj godini postaju naš najveći ulagač. Najviši obim izgradnje u prvoj polovini 2022. zabeležen je na Filipinima u iznosu od 3,3 milijarde dolara, zatim u Srbiji 1,9 milijardi i u Iraku oko 1,5 milijardi dolara.
Kineske kompanije u Srbiji grade najznačajnije puteve i pruge. One su angažovane na auto-putu „Miloš Veliki” od Novog Beograda do Surčina i od Čačka do Požege, potom na obilaznici oko Beograda, auto-putu između Valjeva i Lajkovca. Kinezi grade i dunavski koridor od Požarevca do Golupca, Fruškogorski koridor, most u Novom Sadu, prugu od Novog Sada do Subotice…
Prema podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2022, najveći priliv po osnovu stranih investicija došao je upravo iz Kine u iznosu od 219 miliona evra. To je čak više nego u prvom tromesečju 2021, kada su kineske investicije kod nas iznosile 201 milion evra. Tokom 2021. Kina je uložila 569,4 miliona evra, dok je 2020. investirala 478,9 miliona evra u Srbiji. Finansiranje i investicije u okviru inicijative „Pojas i put” iznosile su 28,4 milijarde dolara u prvih šest meseci, što je za 10 milijardi manje u odnosu na prošlu godinu, čime je ukupna potrošnja na projektu „Pojas i put” dostigla 932 milijarde dolara od 2013.
Iznosi za prvu polovinu godine bili su 40 odsto niži u poređenju sa istim periodom 2019, navodi se u izveštaju Grin fajnens end divelopment centra (GFDC).
Oko 11,8 milijardi dolara otišlo je za investicije, a 16,5 milijardi za građevinske ugovore delimično finansirane kineskim zajmovima. Finansiranje i investicije proširile su se na 42 zemlje u prvoj polovini 2022. godine, sa 15 zemalja koje su dobile investicije i 35 koje su bile angažovane u građevinarstvu.
Kada je reč o investicijama, Saudijska Arabija je bila najveći pojedinačni primalac sa oko 5,5 milijardi američkih dolara, a slede je Demokratska Republika Kongo (600 milijardi) i Indonezija (oko 560 milijardi). Ovo smanjenje obima ulaganja u „Pojas i put” može se objasniti činjenicom da je MMF znatno snizio svoju raniju procenu rasta za Kinu 2022 – na 3,3 procenta, sa 4,4 odsto projektovanih u aprilu, navodeći kao razlog izbijanje kovida 19 i široko rasprostranjeno zatvaranje u velikim gradovima koji imaju ograničenu proizvodnju i pogoršavaju poremećaje u globalnom lancu snabdevanja.
Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je inicijativu „Pojas i put” 2013. godine čiji je cilj da finansijski i infrastrukturni potencijal Kine upregne u „izgradnju velike zajednice koja deli zajedničke interese” širom Azije, Afrike i Latinske Amerike. Ovaj projekat je prema pisanju Rojtersa, posustao zbog tereta duga koji uzrokuje u zemljama i drugih pitanja kao što je degradacija životne sredine. Pojedine države počele su ponovo pregovore o svojim investicionim projektima s Kinom, naglašavajući dužničke rizike.
Nijedan novi projekat uglja nije dobio kinesko odobrenje u prvih šest meseci 2022. pošto je predsednik Si obećao na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošlog septembra da će staviti tačku na strana ulaganja u ugalj. Kina je nastavila da pruža podršku drugim projektima fosilnih goriva u zemljama „Pojasa i puta”, pri čemu nafta i gas čine oko 80 odsto kineskih energetskih investicija u inostranstvu i 66 procenata njenih građevinskih ugovora, saopšteno je iz GFDC-a. Aranžmani u gasne projekte iznosili su 6,7 milijardi dolara u prvom polugodištu u odnosu na 9,5 milijardi dolara tokom cele 2021, navodi se u istraživanju.
Transakcije u sektorima zelene energije i hidroenergije pale su za 22 procenta u odnosu na godinu ranije. Dok su investicije porasle na 1,4 milijarde dolara sa 400 miliona dolara, troškovi izgradnje u vezi sa zelenom energijom pali su na 1,6 milijardi dolara, na manje od polovine u odnosu na nivo prethodne godine.
Izvor: Politika
