Za nevraćeni zajam poslodavac svog zaposlenog – ili bivšeg zaposlenog – može da „juri“ samo tri godine od momenta dospelosti pozajmice, odnosno svake njene rate, piše portal N1.
Toliki je, naime, rok zastarelosti pozajmica iz radnog odnosa – onih u kojima poslodavac kao poverilac sklopi ugovor sa svojim zaposlenim, kao dužnikom. Da je rok zastarelosti tri godine ukazao je i Vrhovni kasacioni sud u objavljenom pravnom shvatanju. Pojednostavljeno rečeno – svaka rata ovakvog zajma koja je dospela na naplatu, zastareva u roku od tri godine od dana kada je bio rok za njeno plaćanje.
Isto to važi i kada je firma u stečaju, pa stečajni upravnik pokušava putem sudskog spora da naplati od nekadašnjih radnika novac od pozajmica koje je radnik svojevremeno dobijao od svoje firme. Naime, opšti rok zasterelosti od 10 godina u ovom slučaju – ne važi, već se primenjuje rok od tri godine iz Zakona o radu koji kaže da „sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze“
Stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti
Nekada je ugovor o zajmu sa firmom u kojoj ste zaposleni bila česta pojava. Danas – veoma retka. Radnici Preduzeća za puteve Vranje – PZP Vranje – od kojeg je danas ostala samo stečajna masa dela imovine, bili su među onima koji su mogli da zajme od svoje firme. Danas im stečajni upravnik traži da vrate pozajmice u celosti, iako je firma otišla u stečaj još 2012. godine, da bi 2015. stečaj bio zaključen, a od nekadašnje putarske firme ostala samo još – stečajna masa.
Odgovor na pitanje da li treba da vrate novac svojevremeno zajmljen od Preduzeća za puteve Vranje ili ne, prvenstveno zavisi od toga da li obaveze po zajmu sa poslodavcem zastarevaju za 10 ili za tri godine. Ovu nedoumicu Privrednog suda u Leskovcu u slučaju firme u stečaju PZP Vranje rešio je Vrhovni kasacioni sud usvojivši pravno shvatanje koje se odnosi i na sve druge slične slučajeve – ovakva potraživanja zastarevaju u roku od tri godine.
Naime, Privredni sud u Leskovcu uputio je zahtev Vrhovnom kasacionom sudu i dostavio spise predmeta sa naznakom da je pred ovim sudom u toku veći broj predmeta po tužbama Stečajna masa stečajnog dužnika PZP Vranje u stečaju, protiv tuženih građana – bivših zaposlenih, radi naplate novčanog potraživanja.
„Potraživanje poslodavca prema zaposlenom iz ugovora imenovanog kao ugovor o stambenom kreditu koji ima prirodu ugovora o zajmu, predstavlja novčano potraživanje iz radnog odnosa… zbog čega se ne primenjuje rok zastarelosti propisan Zakonom o obligacionim odnosima, već posebni rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu, uz primenu odredbe člana 86. Zakona o stečaju, koja propisuje da zastarelost ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka“, navodi Vrhovni kasacioni sud.
Svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine
Advokat Ivan Ječmenica za portal N1 objašnjava da svaka vrsta pozajmice zastareva za tri godine ako je nastala iz radnog odnosa.
„Ovo ‘nastala iz radnog odnosa’ podrazumeva da zajmodavac ima svojstvo poslodavca, a zajmoprimac svojstvo zaposlenog, te da su upravo ta svojstva od odlucujuceg uticaja na nastanak i prestanak ugovora o zajmu – na primer, u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog, ugovor o zajmu se raskida“, navodi Ječmenica.
Ovo pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda pojašnjava da firme u stecaju ne mogu da potražuju pozajmice od svojih zaposlenih, ako je prošao rok od tri godine. Pri tome, advokat Ječmenica ukazuje da postoji zastoj u proteku tog trogodišnjeg roka i to u trajanju od jedne godine, počev od dana otvaranja stečaja.
On ističe da rok zastarelosti za svaku ratu kredita ponaosob počinje da teče od dana dospelosti na naplatu te rate zajma.
„Stoga se može reći da je nastupila zastarelost naplate svake rate od čijeg datuma dospelosti je proteklo tri godine“, objašnjava Ječmenica.
Kako dodaje, trenutak prestanka radnog odnosa može da bude bitan u smislu da tada dospevaju na naplatu sve rate pozajmice koju je poslodavac učinio zaposlenom, ali ukoliko je tako nešto predviđeno samim ugovorom o zajmu.
Izvor: N1
