Sekretarijat Energetske zajednice (EZ), čije je sedište u Beču, pokrenuo je postupak protiv Srbije zbog činjenice da nije transponovala mrežne kodove u svoje domaće zakonodavstvo. Naime, Ministarstvo energetike je imalo obavezu da prosledi Vladi Srbije na usvajanje uredbe koje su pripremili i usaglasili predstavnici „Elektromreže Srbije” i „Elektrodistribucije Srbije”, i to pre skoro godinu dana. Na ova dokumenta saglasnost je dala i Agencija za energetiku Srbije (AERS), kako se takođe može videti na njihovom sajtu od 26. avgusta prošle godine.
Upućeni u problematiku ističu da Sekretarijat EZ postupak protiv Srbije pokreće kao meru protiv ugovornih strana koje ne isključuju svoje obaveze iz ugovora o osnivanju EZ, a postupak se vodi pred organima EZ. Kako se može videti na sajtu Sekretarijata EZ, u pitanju je neblagovremeno transportovanje uredbi u vezi s tri mrežna pravila koja uređuju priključenje proizvodnih jedinica objekata kupaca i jednosmernih sistema visokog napona na prenosni i distributivni sistem električne energije, uključujući i nove izvore obnovih izvora – vetra i solara. Konkretno, jedino što je Ministarstvo energetike trebalo da uradi, a nije, jeste da prosledi pripremljene uredbe koje uređuju ove stroge tehničke standarde u vezi s priključenjem svih novih elemenata na nacionalni elektroenergetski sistem Srbije. Ali nije.
Upitani zašto je do ovog propusta došlo, da li kao posledica nemara ili toga što se ne radi o unosnom poslu poput obnovljivih izvora energije, i kolika je šteta za Srbiju, iz Ministarstva energetike za „Politiku”, između ostalog, odgovaraju: „Procedura donošenja je propisana zakonom, u smislu obaveza AERS da izradi uputstvo, operatora prenosnog sistema da sačini adaptirani tekst mrežnih pravila i da nakon pribavljene saglasnosti AERS dostavi ministarstvu usaglašena mrežna pravila. Kako primljeni tekstovi nisu sačinjeni u skladu s metodologijom za izradu propisa, samim tim nisu ni mogli biti upućeni direktno na vladu. Ministarstvo radi na usaglašavanju s ostalim subjektima, materijal je pripremljen, uredbe se nalaze u proceduri i biće uskoro usvojene na vladi. Očekuje se da se odmah nakon usvajanja ovih uredbi obustavi postupak pred EZ, s kojom Srbija inače ima saradnju u vezi sa svim propisima iz oblasti energetike.”
U nastavku odgovora se navodi da je rok za prenošenje uredbi EU u zakonodavstvo Srbije bio 2018. godine.
„Naglašavamo da je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koji je usvojen prošle godine i koji je pripremilo ovo ministarstvo, stvoren pravni osnov za prenošenje u zakonodavstvo Srbije, a koji nije postojao u prethodnom Zakonu o energetici. Dakle, tek kad je ovo ministarstvo stvorilo zakonske preduslove koji do tada nisu postojali, krenulo se u proceduru donošenja pomenutih uredbi, kojima se harmonizuju propisi Srbije s propisima EU”, piše u odgovoru Ministarstva energetike.
Dakle, obrni-okreni, i ovog puta je resornom ministarstvu kriv neko drugi. Ostaje nejasno kako je moguće da u ovom slučaju to bude AERS, koji je svoj deo posla završio pre godinu dana, 26. avgusta 2021. godine. Tada je na sednici AERS doneta odluka o usaglašenosti tekstova tri mrežna pravila koja uređuju priključenje proizvodnih jedinica objekta kupaca i jednosmernih sistema visokog napona. Osim toga, usaglašavanje materijala s metodologijom za izradu propisa, kao što je poznato, u nadležnosti je ministarstva koje je izbeglo da objasni kome je i zašto odgovaralo da dokument stoji u fioci godinu dana i zašto, ako su videli da AERS kasni, što nije tačno, nisu reagovali.
Iz resornog ministarstva takođe nema ni odgovora kada će taj dokument biti na sednici vlade, već samo da će biti, pa ostaje da se nadamo da neće proći još godinu dana do tada. Ostajemo i bez odgovora na pitanje kakve kazne slede za ovaj propust ili nemar. Upućeni u problematiku kažu da za postupke koje vodi EZ, kao što je ovaj, Srbija može biti i novčano kažnjena.
Možda bi cela stvar oko apostrofiranja Srbije od strane EZ da ne poštuje svoje ugovorne obaveze mogla da se izbegne da je ministarka energetike Zorana Mihajlović na Ministarskom savetu Energetske zajednice, kojem je u februaru ove godine predsedavala, upitala svoje kolege kakve su eventualne posledice zbog kašnjenja. Međutim, imajući u vidu da su prioriteti ovog ministarstva obnovljivi izvori energije (gradnja vetroparkova i solarnih panela), što domaćim i stranim investitorima daje odličnu priliku za zaradu, kao i da je uredba o obnovljivim izvorima uredno doneta, jasno je zašto su mrežni kodovi morali da se „kisele”.
Izvor: Politika
