Rast evropskih kamata doneće skuplje kredite i srpskim građanima i privredi
Evropska centralna banka podigla je u četvrtak, prvi put nakon 11 godina, svoje ključne kamatne stope, i to više nego što se prvobitno očekivalo. Upravni savet je odlučio da podigne tri ključne kamate ECB-a za 50 baznih poena – kamatne stope na glavne operacije refinansiranja, na graničnu kreditnu liniju i na depozitnu liniju biće povećane na 0,50 odsto, 0,75 i nula odsto respektivno, od 27. jula 2022. godine.
Takođe, Savet je odobrio novi alat – Tranzicioni zaštitni instrument (Transmission Protection Instrument TPI), koji će moći da koriste sve zemlje članice evrozone.
„Pritisci na cene šire se na sve više sektora. Očekujemo da će inflacija još neko vreme ostati nepoželjno visoka“, rekla je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) na konferenciji u Frankfurtu. Situacija je dodatno pogoršana slabljenjem evra.
Upravni savet ECB ocenio je da je primereno preduzeti veći prvi korak na putu normalizacije referentne kamatne stope nego što je to nagovešteno na prethodnom sastanku. Ova odluka je zasnovana na ažuriranoj proceni inflacionih rizika od strane Saveta guvernera i pojačanoj podršci koju pruža instrument TPI za efikasan prenos monetarne politike. On će podržati povratak inflacije na srednjoročni cilj obezbeđivanjem, između ostalog, da se prilagode uslovi tražnje.
Kako je saopštila Evropska centralna banka, na predstojećim sastancima Upravnog saveta biće preduzeti odgovarajući koraci za dalju normalizaciju kamatnih stopa. Jučerašnje stavljanje u prvi plan izlaska iz negativnih kamatnih stopa omogućava Savetu da počne da odlučuje o kamatama od sastanka do sastanka.
Kako će podizanje kamatne stope ECB uticati na euribor?
Kada je reč o uticaju podizanja referentne kamatne stope ECB na građane Srbije, ekonomisti, bankari i analitičari sa kojima je Biznis.rs razgovarao prethodnih dana saglasni su u zaključku da će to osetiti najpre oni dužnici koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom jer će njima troškovi servisiranja kredita porasti ukoliko je on povezan sa euriborom.
Konkretno, vrednost tromesečnog euribora bila je početkom 2022. godine negativna i iznosila je -0,57 odsto, da bi sredinom jula prešla u plus i danas iznosi 0,125 procenata. Šestomesečni euribor zabeležio je još veći skok, pa je sa -0,539 odsto na početku godine stigao do današnjih 0,635 odsto. Ovaj nagli rast kamatne stope po kojoj grupa prvoklasnih evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac (Euribor – Euro Interbank Offered Rate) doveo je do rasta varijabilnih kamata kod kredita sa valutnom klauzulom, pošto se one sastoje od marže banke u procentualnom iznosu i tromesečnog ili šestomesečnog euribora.
To je posledično dovelo i do rasta mesečnih rata, od dva-tri evra za manje iznose kredita sa 3M euriborom, pa do dvadesetak evra za dugoročne zajmove – uglavnom stambene kredite čije se kamate obračunavaju sa 6M euriborom.
Što se tiče kompanija, firme kojima je potreban novac moraće da računaju na to da će uslovi pozajmljivanja biti striktniji u narednih sedam-osam kvartala.
Pojedini srpski analitičari očekuju do kraja 2023. godine povećanje referentne kamate u evrozoni između jedan i dva odsto, i isto toliki rast euribora.
Šta je novi instrument Evropske centralne banke – TPI?
Evropska centralna banka objavila je u četvrtak i da je usvojila novi instrument koji bi trebalo da spreči drastične razlike u prinosima na obveznice različitih članica. Reč je o instrumentu pod nazivom Tranzicioni zaštitni instrument (Transmission Protection Instrument TPI).
Upravni savet ECB je ocenio da je uspostavljanje instrumenta TPI neophodno da bi se podržala efektivna transmisija monetarne politike. Konkretno, pošto Savet nastavlja da normalizuje monetarnu politiku, TPI će obezbediti da se ona nesmetano prenosi u svim zemljama evrozone. Jedinstvenost monetarne politike Saveta guvernera je preduslov da ECB bude u stanju da ispuni svoj mandat stabilnosti cena.
TPI će biti dodatak kompletu alata Upravnog saveta i može se aktivirati za suzbijanje neopravdane, neuređene tržišne dinamike koja predstavlja ozbiljnu pretnju za prenos monetarne politike širom evrozone. Obim kupovine TPI zavisi od ozbiljnosti rizika sa kojima se suočava prenošenje politike.
Ko će moći da koristi novi instrument?
Sve zemlje koje su u evrozoni imaće pravo da posegnu za TPI instrumentom. Da bi država mogla da aktivira TPI moraju da budu ispunjena četiri kriterijuma, a to su – usklađenost sa okvirom EU, odsustvo prekomerne makroekonomske nestabilnosti, fiskalna održivost (da je putanja javnog zaduživanja održiva, što će utvrđivati međunarodne finansijske institucije i ECB) i razumna monetarna politika koja je u skladu sa ECB fiskalnim preporukama.
ECB je u saopštenju navela da će u zavisnosti od ispunjavanja utvrđenih kriterijuma Evrosistem moći da vrši kupovinu hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu izdatih u jurisdikcijama u kojima se pogoršavaju uslovi finansiranja koji nisu opravdani za određenu zemlju, kako bi se suprotstavio rizicima za mehanizam prenosa u meri u kojoj je to neophodno. Obim kupovine TPI zavisio bi od ozbiljnosti rizika sa kojima se suočava transmisija monetarne politike.
Izvor: Biznis.rs
