Danas sastanak vrha ECB: Hoće li kamate rasti i više od očekivanja
Sve su oči uprte u današnji sastanak Upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB) u Frankfurtu koja će, suočena s inflacijom van kontrole, nakon desetleća ne može više izbegavati zatezanje monetarne politike, piše Poslovni.hr.
Glavno pitanje, koliko će rasti referentne stope, još je otvoreno jer je u medije procurilo da ECB važe dizanje kamatnih sopa za 50 baznih bodova, umesto očekivanih 25 bodova.
Inflacija je u junu ponovno probila rekord, dosegnuvši u evrozoni 8,6 posto uz očekivanja da će nastaviti uzlaznom putanjom do jeseni na krilima energenata i hrane.
Uz napomenu da je dosad ECB uglavnom podcenjivao rast nova cena (sve donedavno insistirajući da je inflacija privremena i prolazna) očekuje se da bi tek krajem godine mogao usporiti. Izvesno je da će ostati iznad ciljanih 2 posto i tokom 2024.
Poskupljenje zaduživanja
Najave blagog podizanja cene novca, posebno u poređenju s agresivnijim pristupom američkog Feda, za mnoge je spora i neadekvatna reakcija Frankurta. Oprez je, međutim, posledica neizvesne ekonomske situacije u Evropi dodatno otežane prelijevanjem posledica rata u Ukrajini.
Uz visoku inflaciju i usporavanje rasta, za mnoge i pitanje dana kada će zbog energenata Evropa zaroniti u recesiju, ECB važe podizanje kamata kako bi usporio inflaciju. Taj će potez istodobno poskupiti zaduživanje (i refinanciranje) već duboko zaduženim članicama poput Italije, koju ovih dana trese politička kriza što se preiva i na doprinose.
U ECB-u, gde vlada “silenzio stampa” uoči odluke, još traje debata hoće li kamatne stope rasti 25 ili 50 bodova. Trebao bi izaći s rešenjem kako će najranjivije članice zaštititi od skoka prinosa na tržištu državnog duga koje, a koje mora biti u skladu s pravilima Evropske komisije o refomama i proračunskoj disciplini.
Inače, anketa Rojtersa pokazuje da većina tržišnih učesnika očekuje oprezniji pristup uprkos rekordnoj inflaciji. Ostale centralne banke podignule su kamate između 75 do 100 baznih bodova posredno povećavajući pritisak na evropsku monetarnu vlast.
Dok u Frankfurtu važu ‘pro’ i ‘contra’ snažnijem odgovoru, oblaci recesije sve se snažnije nadvijaju nad Starim kontinentom. Evropska komisija u sredu je predstavila plan štednje plina već od avgusta za 15 posto bez sumnje računajući da će Rusija zaoštravati pritisak aktivnim uskraćivanjem Evropi ključnog energenta.
Niz članica već je svojim građanima i ekonomijama preporučio aktivne mere štednje uoči priprema pred sezonu grejanja koja zavisi o (ruskom) plinu.
Kod nas, gde je trenutno fokus usmeren na brojanje turista, dolazaka i noćenja uz rekordne zarade, vlasti uveravaju da je Hrvatska u relativno boljoj poziciji zbog LNG-a i udela vlastite proizvodnje i tempa punjenja podzemnog skladišta plina.
Nezapamćeni porast
U HNB-u, čini se, ne misle tako. Najnovije makroekonomske projekcije (o inflaciji 9,4 posto u 2022. i 5,5 posto rasta BDP-a) detaljno analiziraju energetske rizike argumentirajući da je zavisnost o ruskim energentima veća nego što izgleda na prvi pogled.
Kako bilo, činjenica da ECB čak i razmišlja o snažnijem rastu referentnog kamatnjaka nakon što je kontinuirano insistirala da je 25 bodova porast sasvim dovoljan, pokazuje ozbiljnost situacije.
Tokom ove godine prinosi na obvezničkim tržištima nezapamćeno su porasli, označavajući kraj godina praktično besplatnog (ili barem minimalnog) refinanciranja što je većina visoko zaduženih članica eurozone, uglavnom na jugu Evrope, efektivno koristila da izbegne konsolidaciju javnih financija.
Drugim rečima, štednju i bes javnosti. Hrvatska je zbog pristupanja evrozoni u tom slučaju išla u suprotnom smeru smanjujući javni dug i deficit (uz iznimku Covida) što se prelilo na prinose i rejting.
Nedavno zaduženje na domaćem obvezničkom tržištu realizirano po relativno povoljnjim uslovima od 3,47 posto za dospeće od 10 godina s obzirom na činjenicu da su samo na nemački 10-godišnji Bund u šest meseci prinosi porasli čak 200 baznih bodova što se nije dogodilo još od ranih 1990-ih.
Izvor: Blic/Poslovni.hr
