Informacione tehnologije su postale najbrže rastući sektor naše privrede i najveći izvozni sektor u Srbiji. Premijerka Ana Brnabić je pre dva dana izjavila da smo za poslednjih šest godina tri puta povećali izvoz IT usluga.
– U prva četiri meseca ove godine on je jednak našem izvozu IT usluga 2016. i verujemo da će ove godine preći 2,5 milijardi evra – rekla je Brnabićeva na predstavljanju idejnog rešenja kampusa BIO-4, koji treba da privuče domaće naučnike i programere da ostanu u zemlji kako bi radili na nekim od najzanimljivijih i najinovativnijih projekata u oblasti biotehnologije i veštačke inteligencije.
Naglasila je da je Srbija od 2016. više nego duplirala broj programera sa 19.000 na više od 40.000 i očekuje da ćemo uskoro doći do broja od 100.000.
– Zadržavamo programere tako što omogućavamo razvoj sve više startap kompanija, uvećanjem fondova za inovacije koje investiraju u startap firme, prilagodili smo zakonodavstvo, a 2021. je bila rekordna po broju startapa i investicija u njih. Otvara se sve više razvojnih centara, pa pored toga što zadržavamo naše dolaze i stranci – kazala je Brnabićeva.
Vladimir Veličković, direktor razvoja i investicija u britansko-srpskoj kompaniji „Tehnološko partnerstvo”, smatra da programera nedostaje svuda u svetu i naročito je velika tražnja za onima koji su dobri u blokčejn tehnologiji (baza podataka koja koristi kriptografiju da bi osigurala bilo kakvu informaciju) i veb-3 (nastaje iz potrebe da se uklone centralizovani sistemi, da se korisnik oslobodi uloge „onog koji megakorporaciji donosi podatke”). Njihove plate dostižu u Srbiji 4.500 evra.
– Iako nam deluje da su kod nas svi u IT sektoru, to je i dalje mali broj firmi. Zvanično nemamo nijednog junikorna, kompaniju čija je procenjena vrednost veća od milijardu dolara. Nije osmišljen eko-sistem na način da osnivač firme ostane u Srbiji. Oni gledaju čim pre da sedište kompanije prebace negde drugde, na primer u Delaver u Americi ili u Estoniju, gde lakše mogu da konkurišu za strani kapital. I one firme koje su izvorno bile naše idu u Silicijumsku dolinu, jer tamo će naći bolji tretman investira i postati junikorni ali se ne vode ovde – naveo je Veličković. Naglasio je da je najveći izazov sačuvati te kompanije da ostanu u Srbiji.
Napomenuo je da je sada mnogo lakše pokrenuti biznis ovde, nego nekada. Ideje nikada nisu bile problem, ali u poslednje dve do tri godine dostupnost kapitala za pokretanje biznisa mnogo je veća nego ranije kada su postojale dve mogućnosti: lična ušteđevina ili pozajmica od roditelja i prijatelja.
– Pojavilo se dosta fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital), poslovnih anđela i fondova privatnog kapitala, koji su spremni da ulože u dobre poslovne ideje. Osim toga postoji dosta konkursa u Evropi i Americi gde pojedinac može da konkuriše za novac. EU ima Horizont, USAID Katalajz program – kazao je Veličković.
Prema njegovim rečima u Srbiji imamo već ozbiljno institucionalno vođenje biznisa, odnosno sistem u koji uđe preduzetnik i taj sistem ga vodi kroz određene faze razvoja. Imamo nekoliko dobrih habova, brojne inkubatore, akceleratore nalik Katapultu i više naučnotehnoloških parkova u raznim gradovima u Srbiji.
Investitori su najviše zainteresovani za ulaganje u veb-3, blokčejn tehnologiju, gejming, medicinsku i agrotehnologiju. Ti sektori imaju najveći rast, a svaki investitor hoće relativno brzo da obrne novac i da zaradi.
– U Srbiji i okolnim zemljama postoji već 20 aktivnih venčer kapital fondova i svima njima je u interesu da najbolje angažuju svoj kapital odnosno da njihov novac bude najbolje uložen i umnožen. Investitorima je bitno da imaju edukovane osnivače, nekoga ko razume biznis, finansije i ko može da spakuje firmu da bude tržišno zanimljiva jer ulagači posmatraju kompaniju kao proizvod i da li će ona za tri ili pet godina da donese zaradu koju očekuju – kazao je Veličković.
Osnivačima je bez obzira na to koliko god imali dobre ideje najveći problem ako ne razumeju dovoljno biznis. Osnivač je možda programer, arhitekta ili umetnik i njima treba konkretizacija u poslovnom smislu.
– Naši građani imaju problem sa brojevima i sve suviše fiktivno shvataju. Ili su neracionalni i maštaju da će za godinu dana da naprave milione ili ne mogu ni da pojme da od neke njihove ideje može da nastane dobar proizvod i velika kompanija u globalnim okvirima – naveo je Veličković.
