Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.
Suprotno ranijim prognozama da će inflacija početi da se smiruje u drugom polugodištu ove godine, ona je počela da raste, pre svega zbog eskalacije energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Usled toga, centralne banke su se okrenule oštrijoj monetarnoj politici, pa je Banka Engleske među prvima još u decembru prošle godine započela sa povećanjem referentne kamatne stope. Isto je učinio i FED u martu ove godine, a očekuje se da će takve mere preduzeti i ECB.
Budući da se promene monetarnih politika vodećih centralnih banaka odražavaju na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu, globalne finansijske uslove i tokove kapitala, Narodna banka Srbije je uradila analizu kako ove izmene mogu uticati na Srbiju.
Privrede SAD se brže oporavlja nego privreda u evrozoni, a FED je počeo sa zaoštravanjem monetarne politike i pre izbijanja pandemije korona virusa. Američka centralna banka je u 2021. zadržala raspon referentne stope na postojećem nivou (0–0,25%), pri čemu su krajem godine i početkom 2022. preovladavala očekivanja da će prvo povećanje uslediti u martu 2022. godine, što se dogodilo. Uz to, na sastanku u maju objavljen je plan smanjenja obima aktive (državnih i hipotekarnih obveznica) u bilansu stanja FED-a, čija će realizacija započeti u junu.
„Sloboda“ od dolara…
Narodna banka Srbije u svom izveštaju napominje da je srpska privreda daleko više vezana za evropsko nego za američko tržište, pa stoga ne bi trebalo očekivati da zaokret FED-a u monetarnoj politici i jačanje dolara direktno utiču na našu ekonomiju. Svega oko 8% izvoza i oko 14% uvoza Srbije odvija se u dolarima, pre svega u oblasti primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata. Robna razmena sa SAD čini manje od 2% ukupne robne razmene Srbije sa inostranstvom, odnosno oko 2% izvoza i oko 1% uvoza.
Imajući u vidu da je učešće javnog duga u dolarima značajno smanjeno sa 34% krajem 2016. na 11% u martu 2022. godine, ne očekuje se povećanje troškova zaduživanja države, a umanjen je i valutni rizik koji proizilazi iz promene vrednosti američkog dolara prema evru, a time i prema dinaru. Pored toga, iznos štednje u dolarima kod stanovništva iznosi svega 3% i samo 4,6% depozita privrede. Učešće dolara u odobrenim kreditima je još niže, budući da građani nemaju kredite u dolarima, a kod privrede učešće ovih kredita iznosi 0,3%.
Odluka FED-a da zaoštri monetarnu politiku mogla bi se značajnije odraziti na portfolio investicije, jer promene u monetarnoj politici američke centralne banke utiču na ukupnu likvidnost na međunarodnom tržištu, globalne finansijske uslove i tokove kapitala, posebno u zemljama u razvoju. Prema podacima NBS, krajem aprila, u posedu stranih investitora bilo je oko 143 milijardi dinara, ili 15,5% portfelja dinarskih državnih HoV.
„Međutim, treba imati u vidu da je u odnosu na 2014. godinu, kada su izlasci pojedinih investitora s tržišta (usled smanjenja kvantitativnih olakšica FED-a) uticali na veće odlive po osnovu portfolio investicija iz Srbije, baza investitora koji ulažu u državne HoV Republike Srbije sada proširena i u pogledu broja investitora i u pogledu geografske strukture. Širenju baze investitora doprinosi i uključivanje dinarskih državnih HoV u indekse J.P. Morgan-a u junu 2021. i u međunarodni registar HoV Clearstream u oktobru 2021. godine“, navodi se u analizi Narodne banke Srbije.
…i zavisnost od evra
Evropska centralna banka, za razliku od FED-a, procenjuje da su privredi i dalje potrebni podsticajni uslovi finansiranja kako bi se održala ekonomska aktivnost, naročito u krizi koju je izazvao rat u Ukrajini. Stoga se očekuje da bi ECB mogla da počne sa povećanjem kamatnih stopa tek nakon trećeg tromesečja, ali iako se promena monetarne politike ne prognozira u skorije vreme, kada do nje dođe ona će daleko više uticati na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji.
Razlog je u tome što je Evropska unija najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, gde se plasira oko dve trećine srpskog izvoza i odakle dolazi oko tri petine uvoza u Srbiju, pri čemu se samo na zonu evra odnosi oko 40% i izvoza i uvoza. Pored toga, evro je valuta u kojoj se obavlja 90% izvoza i 82% uvoza.
U Narodnoj banci Srbije podsećaju da se poslednjih godina smanjuje učešće zone evra u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, a raste udeo iz drugih zemalja, pre svega Kine i država EU van evrozone. Mada najveći deo stranih direktnih investicija i dalje dolazi iz EU, ulaganja iz Azije su u prethodne dve godine činila petinu ukupnog priliva SDI, čime se, kako ističu u centralnoj banci, umanjuje i uticaj očekivanog zaoštravanja monetarne politike ECB-a na Srbiju.
Promena politike Evropske centralne banke, kao i u slučaju FED-a, odraziće se na tokove kapitala, pre svega na portfolio investicije. „Povećanje osnovne kamatne stope može uticati na očekivanja investitora u pogledu rasta prinosa u razvijenim zemljama, što bi za posledicu moglo da ima veće očekivane prinose u zemljama u razvoju, uključujući i Srbiju, i/ili manji priliv kapitala po tom osnovu. U istom smeru delovalo bi i smanjenje bilansa stanja ECB-a“, predviđaju u NBS.
„Umereno“ poskupljenje kredita
Ipak, u centralnoj banci Srbije smatraju da strane direktne investicije ne bi trebalo da budu značajnije pogođene, „budući da ova vrsta investitora više pažnje pridaje makroekonomskoj stabilnosti strukturnim pokazateljima zemlje u koju ulaže nego uslovima u zemlji iz koje potiče, jer su to po svojoj prirodi dugoročna ulaganja. Pored toga, povećana regionalna rasprostranjenost investicija, poput rasta ulaganja iz Azije, dodatno povećava otpornost na izmene finansijskih uslova u zoni evra“.
S druge strane, imajući u vidu da je oko 62% kreditnih plasmana preduzećima u Srbiji devizno indeksirano, pre svega u evrima, zaoštravanje monetarne politike ECB-a i posledični rast kamatnih stopa u evrozoni može uticati i na poskupljenje kredita na domaćem tržištu. U Narodnoj banci Srbije, međutim, ne očekuju da će se rast kamatnih stopa u evrozoni u potpunosti preliti na cenu kredita u evrima na našem tržištu, „s obzirom na makroekonomsku perspektivu Srbije i očekivani nastavak rasta kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog“.
U ovom trenutku je jako teško predvideti kako će se dugoročnije kretati monetarna politika vodećih centralnih banaka u svetu, usled velike neizvesnosti oko daljih posledica rata i Ukrajini, ali i pandemijske situacije od jeseni. Iz tog razloga, ne mogu se sa sigurnošću projektovati ni posledice po Srbiju na duži rok. Ono što se može predvideti jeste da će u ovakvoj situaciji najpogođen
