Generalni direktor farmaceutske kompanije Štada, Peter Goldšmit kaže u intervjuu za “Blic Biznis” da su trenutni problemi u ekonomiji značajno većeg obima nego oni sa kojima se svet suočavao pre 2 godine neposredno posle izbijanja pandemije korona virusa.
– Sada se stvara potpuno drugačija situacija. Tokom kovida kamate nisu rasle, a sada je inflacija rekordna i problemi izbijaju na mnogim poljima. Ovo sve stvara i posebne probleme za evrozonu i već ih osetimo. Ako se osvrnemo na kretanje kursa evra naspram dolara u poslednje dve nedelje, situacija je alarmantna. Evro je izgubio skoro 20 odsto u poslednjih 12 meseci, ističe Goldšmit.
Kako rekordna inflacija utiče na farmaceutsku industriju u Nemačkoj i Evropi?
– Inflacija kojoj svedočimo, a posebno brzina kojom ona raste, ali i kojom se podižu kamate u svetu, je nečuvena. Pitanje je kakve će biti posledice i po ekonomiju, i generalno po društvo. Problem sa farmaceutskom industrijom je taj što, naravno, cene svega što proizvodimo rastu, a paralelno sa tim u mnogim zemljama smo u sklopu tenderskih sistema. Cene naših lekova su regulisane, i jako je teško da te troškove prenesemo na partnere, potrošače i ostale. Postoji strah da ćemo, makar na nekim tržištima, ostati zaglavljeni “u sredini”. Marže će padati, a ako postanu posebno “tanke”, neće više biti atraktivno prodavati na njima, kaže on dodajući da je to jedna od tema dijaloga koje žele da pokrenu sa Vladama.
– Ako su marže negativne, šta mi možemo da uradimo, mi te proizvode više ne možemo da prodajemo, a ako ne prodajemo svoje proizvode doćićemo u situaciju koju smo mogli da vidimo početkom finansijske krize 2008 godine. Nećemo moći da isporučujemo, a imamo zalihe lekove. A ko će od te situacije da pati? Pacijenti.
Problem sa kojim se vaša industrija trenutno možda i najviše suočava su zagušenja u lancima snabdevanja. Kako uspevate da manevrišete kroz njih?
– Mi trenutno imamo oko 25.000 SKO (sales kickoff tj. početak prodaje), i reći da nemamo problema je pogrešno. Svi se sa njima trenutno suočavaju. Mi konkretno ih osetimo nešto manje, zato što smo bili spremni da investiramo u naš lanac snabdevanja. Imamo pokrenuto delimično pokretanje “dvostrukih izvora” (dual sourcing), tj. proizvodimo iste proizvode na više lokacija, pribavljamo sastojke za lekove od više izvora. Mislim da smo dobro postupili što smo ove probleme pretpostavili i pre pandemije. Uspeli smo na taj način da održimo profitabilnost i da prodajemo naše proizvode. Problem nastaje kada izgubite mogućnost da zarađujete novac.
U Rusiji Štada ima fabriku. Da li ona trpi posledice sankcija koje uvodi Zapad. Da li će ona nastaviti da radi i ubuduće ili će te se povući?
– Kao prvo naš glavni fokus je na pomaganju ljudi u Ukrajini, tamo imamo mnogo programa i različitih aktivnosti i bilo je srceparajuće gledati to, razmišljati kako ćemo i da li ćemo ostati jedno, šta će biti sa porodicama tamo. Čak smo i prebacili neke ljude u naš štab ovde. Na drugom mestu je sama Ukrajina, i pitanje kako ćemo njima dostaviti farmaceutske proizvode zbog svega što se dešava. U kontaktu smo sa Ukrajinskim ministarstvom, sarađujemo sa različitim asocijacijama i to radimo iz različitih zemalja. Na trećem mestu, ako pogledamo generalno sankcije, farmaceutski proizvodi nisu deo tih sankcija. To znači da nastavljamo da podržavamo i pomažemo pacijente u Rusiji, kao što činimo i sa pacijentima u Vijetnamu, Portugalu, Srbiji ili bilo gde drugde. Za mene je najvažnije brinuti se o zdravlju ljudi. Mi distribuiramo lekove, nismo političari.
Sledeće pitanje se odnosi na vas lično. Studirali ste politiku i ekonomsku geografiju, a master ste završili iz sociologije. Kako vam je to pomoglo da postignete što ste postigli i nađete se na rukovodećem mestu jedne međunarodne farmaceutske kompanije?
– Mislim da mi i dan danas taj master iz sociologije pomaže. Zato što sociologija nije ništa drugo, do razumevanja kako ljudi u grupe ljudi međusobno interreaguju, šta ih motiviše i kako posmatraju na stvari. Ako vodite kompaniju ili vodite organizaciju ili ako vodite grupu ljudi, najvažnje je da ih razumete, razumete njihovu viziju i to zašto oni uopšte rade. To je zašto ja mislim da je to tajna uspeha kompanija širom sveta. Treba biti brižan i pokazati ljudima da je vaša kompanija odlično mesto za rad, a ne zbog zarade ili okruženja u kom rade.
Koji je onda ključ vašeg uspeha?
– Ono što je mene dovelo do ovog mesta na kom sam sada je upravo to što sam razumeo da ne možete da gledate isključivo u brojke. Morate na njih da pazite, jer u suprotnom nećete dobro poslovati, a ako ne poslujete dobro nećete investirati. Ista je stvar i sa igranjem fudbala. Nadam se da svi profesionalni igrači vole da igraju fudbal, rekao bih da je to preduslov. Ali, ako niko ne daje golove neće niko moći više da igra, klub će bankrotirati. Ista stvar je i samnom i ostalima u Štadi. Naravno da želimo da budemo ambiciozni, ali možemo da budemo ambiciozni samo zato što radimo pravu stvar i pravimo proizvode dobrog kvaliteta, i to je nešto što mene pokreće.
Da li ste se zbog takve pozadine suočavali sa izazovima u ovom poslu?
– Svaki dan. Ja ne mogu da promenim globalnu ekonomiju, ne mogu da zaustavim kovid. Mogu samo da živim sa tim. Izazovno je u tako teškim vremenima biti angažovan, brinuti se o ljudima koji su sada u Ukrajini, ili brinuti o radnicima u fabrikama tokom kovida. Smatram da se najveći izazovi uvek tiču ljudi. Ostalo, u manjoj ili većoj meri, možeš da popraviš.
Izvor: Blic
