Zašto gejmere treba držati na oku? Da igrice igraju „tamo neka deca i oni što ne znaju šta će sa sobom“ mnogo češće se čuje, nego što se zna o kolikoj je snazi reč, bilo da je sagledavamo sa finansijskog, razvojnog ili akspekta mase koju okupljaju.
Ukupna vrednost globalnog gejming tržišta procenjena je na preko 162 milijarde dolara, a u naredniih pet godina mogla bi premašiti neverovatnih 300 milijardi. Igrice danas igra oko dve milijarde korisnika širom sveta, a do 2025. broj bi mogao da bude veći za 20 odsto.
Gejming industrija trenutno je jedna od onih koje najbrže rastu u svetu, a podaci za Srbiju nikako nisu za potceniti. Naprotiv.
Domaća industrija video igara nastavila je svoj rast, i prema izveštaju koji redovno objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA), čitav ekosistem je uspeo da inkasira 125 miliona dolara u prošloj godini. Igrice koje su izašle iz „srpske kuhinje“ prošle godine su preuzete čak 370 miliona puta.
Prihodi dolaze iz SAD, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstvo. Oko 44 odsto odsto se generišu preko kompjutera, 23 odsto preko mobilnih telefona, 12 odsto preko web platformi, a ostalih 12 odsto iz VR setova i konzola.
U gejming ekosistemu Srbije, prema procenama SGA, trenutno operiše oko 130 timova i kompanija koje zajedno zapošljavaju preko 2.200 ljudi. Ono čime se iz industrije opravdano hvale, je da su oko trećine zaposlenih žene, što nas stavlja u sam vrh u Evropi.
Od 130 timova i kompanija, više od pola se nalazi u Beogradu. Novi Sad sa 22 gejming studija je na drugom mestu, a na trećem mestu sa 8 studija je Niš. Oko 20 odsto njih ima kancelarije i izvan Srbije. One se, što je pokazatelj potencijala domaćeg ekosistema, u 60 odsto slučajeva bave razvijanjem sopstvenih igara (tj. kako se u industriji kaže originalnih IP-ova).
Početno ulaganje do 10 hiljada dolara
Ako pogledamo podatke o budžetima za izradu jedne video igre u Srbiji, najviše ih je razvijeno sa početnim ulaganjem do 10 hiljada dolara (oko 37 odsto svih igara). Sa budžetima od 10-50 hiljada prošle godine je razvijeno 15 odsto igara, od 50-100 hiljada oko 17 odsto. Od 100 do 500 hiljada dolara budžeta je potrošeno na oko 20 odsto proizvedenih igara. Ostalih 11 odsto, imalo je budžete od 500.000 dolara pa na više.
Posebno je zanimljivo da je dominantan način finansiranja studija za razvoj igara u Srbiji direktna prodaja sopstvenih igara.
– Čak dve trećine kompanija i studija iz Srbije finansira se od direktne prodaje svojih igara, što je idealan scenario i odličan je pokazatelj to što su uspeli da na osnovu svog proizvoda budu finansijski samostalni i omoguće sebi rad na novim igrama. Što se tiče novih timova koji tek rade na svojoj prvoj igri uglavnom su to lična sredstva ili investicije van gejming industrije, objašnjava izvršna menadžerka SGA, Kristina Janković Obućina.
Ona ističe da je u poslednje vreme dostupno i nekoliko fondova, što državnih što evropskih i da je određen broj timova iz Srbije uspeo da se u potpunosti finansira na ovaj način, ali je on i dalje mali.
Najviše pravio mobilne „casual“ igre, zatim simulacije, strategije i RPG igre.
Što se tiče platformi na kojima se objavljuju video igre, najviše ih je na kompjuterima (42 odsto), a zatim na telefonima (39 odsto). Ostalih 19 odsto je podeljeno među VR setovima, konzolama i web-u.
U pripremi trenutno 41 igra
Kada se pogleda izveštaj industrija je rasla u gotovo svim segmentima, i po pitanju prihoda, broja kompanija, broja zaposlenih, ali nije rastao broj video igara. Kako je potvrdila naša sagovornica, reč je o tome da studiji u poslednjih godinu dana poduzimaju sve ambicioznije i kvalitetnije projekte za koje treba i više vremena i više sredstava.
– To potvrđuje i još jedan podatak iz izveštaja, a to je da je u pripremi trenutno 41 igra, što je odličan broj. Ipak, na ovo utiču i neki ne toliko pozivitvni faktori, a to je da mladi timovi često odustanu od rada na projektu – ponestaje im ili finansija ili vremena ili inspiracije. Na celoj gejming zajednici je da pomogne novim studijima kroz edukaciju, pristupe finansiranju i umređavanjem, kaže Obućina.
Gejming kampus
Naša sagovornica je istakla i da je pored velikih akvizicija, prošle godine bila posebno važna i najava da će Epic Games (jedan od giganata u svetu gejminga) izgraditi svoj kampus u Novom Sadu.
– Njihova saradnja sa 3Lateral kompanijom iz Novog Sada već povoljno utiče na domaći gejming ekosistem. Kada se kampus izgradi i počne sa radom 2024. godine, postaće jedinstven prostor ovog tipa u Evropi. Koristiće se za razvoj i istraživanje najmodernijih tehnologija i alata, ali i za edukativne sadržaje i pomoć svim gejm developerima, zaključuje ona.
Izvor: Blic.rs
