Postaje li pirinač zamena za pšenicu
Zbog nestašica nekih od osnovnih ratarskih kultura, trgovci se okreću alternativama pa je u proteklom periodu zabeležena sve veća tražnja za pirinčem na svetskom tržištu. Kako je preneo portal „Agroklub”, cene hrane na svetskom nivou su u stalnom porastu, a kada je reč o pirinču, one prate taj trend već peti mesec zaredom, dostižući maksimum u 12 meseci, pokazao je FAO indeks cena hrane.
Kao posledica rasta cene pšenice povećala se upotreba pirinča, dovelo do veće potražnje, smanjenja zaliha i konačno rasta cena, izvestio je Si-En-Bi-Si. Nije, međutim, prvi put u ovoj dvogodišnjoj krizi da se zbog nestašice i poskupljenja traže zamenski proizvodi. Kada je zbog blokade ukrajinskog izvoza žitarica postalo jasno da Evropi preti nestašica suncokretovog ulja, potrošačima je javno sugerisano da pređu na zamene – sojino, palmino ili ulje od repice… Lančano, sve vrste ulja usled nestašice suncokretovog postale su traženije i skuplje.
Kao i u ostalim segmentima tržišta do poskupljenja pirinča došlo je iz više razloga. Poslednji je sukob u Ukrajini a pre toga rast cena đubriva, transporta, energenata ali i ograničavanje izvoza koje države sve češće primenjuju. Situaciju na tržištu pogoršava i najava da bi Indija u narednim sedmicama mogla da uvede zabranu izvoza pirinča, navodi David Laborde sa Međunarodnog instituta za istraživanje politike hrane.
Podsetimo da je slična nedavna odluka o blokadi plasmana žita izazvala velike poremećaje i preko noći podigla cene na svetskim berzama. Ta odluka doneta je zbog obezbeđivanja sigurnosti u snabdevanju na indijskom tržištu. Samo nekoliko dana kasnije uvedeno je i ograničenje za šećer.
– Trenutno sam zabrinut zbog Indije koja će u narednim nedeljama uvesti zabranu izvoza pirinča, kao što je bio slučaj sa pšenicom i šećerom– rekao je viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane David Laborde.
Analitičari ipak procenjuju da je proizvodnja pirinča i dalje visoka, ali kako postaje zamena za pšenicu dolazi do disbalansa na tržištu koje diktira cene. Smatra se da je rizik od poskupljenja pirinča za sada ipak mali zbog obilnih zaliha i očekivane dobre žetve u Indiji.
Kako portal navodi, najveći svetski proizvođač pirinča je Kina sa učešćem od 28 odsto, sledi je Indija sa 23,5 odsto. Ove dve zemlje pokrivaju pola svetske proizvodnje. Indonezija i Bangladeš sa učešćem od po 7,2 odsto zauzimaju treće mesto.
Laborde je rekao da bi povećanje cena bilo bolje od svake zabrane izvoza. Naveo je da treba praviti razliku između povećanja cena koje kompenzuju veće troškove i koje će koristiti poljoprivrednicima od zabrane izvoza koje podiže cene na svetskim tržištima, ali snižava one na domaćim.
– Veliki deo troškova proizvodnje pirinča čine troškovi za energiju koji rastu na svetskom nivou – rekao je Nafes Mih, regionalni predstavnik za Južnu Aziju u Međunarodnom institutu za istraživanje pirinča. Mih pita zašto poljoprivrednici ne bi imali koristi od ovakvog trenda. Indeks cena hrane pokazao je da su oni sada 75 odsto iznad nivoa pre pandemije. Nedostatak radne snage povezan s pandemijom i sukob u Ukrajini pogoršali su situaciju.
Međunarodne cene pšenice, koje su u proseku samo 11 odsto ispod rekordnog nivoa zabeleženog u martu 2008. godine, porasle su u maju zbog zabrane izvoza koju je objavila Indija i zabrinutosti oko stanja useva u nekoliko vodećih zemalja izvoznica, kao i smanjene proizvodnje u Ukrajini zbog rata.
Globalne kotacije pirinča su takođe porasle na tržištu, dok su cene drugih žitarica smanjene u proseku za 2,1 odsto, pri čemu je kukuruz pao još više usled nešto boljeg stanja roda u SAD, sezonskih isporuka u Argentini i predstojećeg početka brazilske glavne berbe kukuruza.
Cene biljnih ulja na svetskim tržištima su potonule prošlog meseca za 3,5 odsto u odnosu na april, ali su i dalje znatno iznad nivoa iz prošle godine. Kako se precizira u FAO izveštaju, opale su cene palminog, suncokretovog, sojinog i ulja od repice, delom zbog ukidanja kratkotrajne zabrane izvoza palminog ulja iz Indonezije i smanjene globalne uvozne tražnje sojinog i ulja od repice.
Izvor: Politka
