Bogatstvo Elona Muska palo je za skoro 62 milijarde dolara, a bogatstvo Jeffa Bezosa za oko 63 milijarde dolara. Neto vrednost Marka Zuckerberga smanjena je za više od polovine.
Sve u svemu, 500 najbogatijih ljudi na svetu izgubilo je 1,4 biliona dolara u prvoj polovini 2022. godine, što je najveći šestomesečni pad ikada za globalne milijardere.
To je oštro odstupanje u odnosu na prethodne dve godine, kada je bogatstvo ultra-bogataša raslo dok su vlade i centralne banke sprovodile stimulativne mere zbog pandemije kovida, povećavajući vrednost svega, od tehnoloških kompanija do kriptovaluta.
S obzirom na to da kreatori politike sada podižu kamatne stope da bi se borili protiv povišene inflacije, neke od najprometnijih akcija, kao i milijarderi koji ih poseduju, brzo gube. Kompanija Tesla je imala najgori kvartal ikada u poslednja tri meseca, dok je Amazon pao najviše od kada je dot-com mehur pukao.
Iako se gubici gomilaju za najbogatije ljude na svetu, to je samo skroman korak ka sužavanju nejednakosti u bogatstvu. Musk, Teslin suosnivač, i dalje je najbogatiji čovek planeti sa 208,5 milijardi dolara, dok je Amazonov Bezos drugi sa neto vrednošću od 129,6 milijardi dolara, prema Bloombergovom indeksu milijardera.
Bernard Arnault, najbogatiji Francuz, nalazi se na trećem mestu sa bogatstvom od 128,7 milijardi dolara, a sledi ga Bill Gates sa 114,8 milijardi dolara, prema Bloombergovom indeksu. Njih četvorica su trenutno jedini čije bogatstvo vredi više od 100 milijardi dolara, dok ih je početkom godine bilo 10, uključujući Zuckerberga, koji je sada 17. na listi najbogatijih sa 60 milijardi dolara.
Changpeng Zhao, kripto pionir koji je debitovao na Bloomberg Billionaires Indeksu u januaru sa procenjenim bogatstvom od 96 milijardi dolara, zabeležio je da se njegovo bogatstvo smanjilo za skoro 80 milijardi dolara ove godine.
Ipak, klasa milijardera je prikupila toliko bogatstva poslednjih godina da bi velika većina ne samo izdržala najgoru prvu polovinu godine za indeks S&P 500 od sedamdesetih, već verovatno traže povoljne cene, rekao je Thorne Perkin, predsednik Papamarkou Wellner Asset Management.
“Često je njihov način razmišljanja suprotan”, rekao je Perkin. “Mnogi naši klijenti traže druge prilike kada naiđu problemi.”
To se pokazalo tačnim u toku prve polovine godine za neke od najpogođenijih ćoškova svetskog finansijskog tržišta.
Vladimir Potanin, najbogatiji čovek Rusije sa bogatstvom od 35,2 milijarde dolara, preuzeo je celu poziciju Societe Generale SA u Rosbank PJSC ranije ove godine usred posledica ruskog rata u Ukrajini. Takođe je otkupio udeo sankcionisanog ruskog mogula Olega Tinkova u digitalnoj banci za samo delić onoga što je nekada vredelo.
Sam Bankman-Fried, izvršni direktor kripto berze FTX, kupio je 7,6 odsto udela u Robinhood Markets početkom maja nakon što je cena akcija brokerske kuće zasnovane na aplikaciji pala za 77 odsto u odnosu na njenu inicijalnu javnu ponudu prošlog jula za koju je postojalo veliko interesovanje. Ovaj 30-godišnji milijarder je takođe bio zajmodavac u poslednjem slučaju za neke problematične kripto kompanije.
Najveći otkup od svih pripao je Musku, koji je postigao dogovor od 44 milijarde dolara za kupovinu Twittera. On je ponudio da plati 54,20 dolara po akciji.
Najbogatiji čovek na svetu rekao je prošlog meseca u intervjuu za glavnog urednika Bloomberg vesti Johna Micklethwaita da postoji “nekoliko nerešenih stvari” pre završetka transakcije.
“Postoji granica onoga što mogu da kažem javno”, rekao je on. “To je donekle osetljiva stvar.”
Izvor: Bloomberg
