Izazovi u poslovanju banaka u uslovima rastućih kamatnih stopa: Tri najveća rizika

Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

Posledice pandemije a potom i krize u Ukrajini, dovele su do potpuno drugačijeg poslovnog ambijenta u odnosu ne tako davno vreme, kada su tržište karakterisali višak likvidnosti, negativne kamatne stope i relaksirana monetarna politika. Nove projekcije ukazuju na usporavanje privrednog rasta, uz istovremeni rast inflacije i kamatnih stopa. Tako je Euribor 12M iznosio u decembru 2019. godine -0,270%, dok je u maju 2022. godine on iznosio +0,213%. Narodna banka Srbije je s ciljem da obuzda inflaciju povećala referentnu kamatnu stopu za po 50 baznih poena u aprilu i maju, te ona sada iznosi 2%.

Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

Potcenjivanje značaja kamatnog rizika u bankarskoj knjizi

Banka za međunarodna poravnanja (BIS), svesna mogućih posledica po banke koje može izazvati oporavak kamatnih stopa, pokrenula je tokom prethodne decenije diskusiju da li kamatni rizik bankarske knjige treba da se uključi u prvi stub standarda Bazel 3. Uvažavajući povratne informacije iz bankarske industrije, kao i činjenicu koliko je složeno obuhvatiti ovaj rizik, on je ostao u drugom stubu Bazel 3 standarda uz zaključak da ovaj rizik zahteva značajne izmene i unapređenja u pogledu okvira za upravljanje rizicima kao i u obelodanjivanju.

EBA smernice, koje su donete s ciljem da se definišu minimalni zahtevi za upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi, pomogle su da se adekvatnije sagledaju prisutni kamatni rizici, koji su nažalost počeli da se realizuju i ranije nego što se očekivalo u vreme donošenja pomenutih propisa. Efekti koje je novi regulatorni okvir mogao da donese u cilju smanjenja rizika su svakako umanjeni ubrzanim razvojem situacije usled nastalih kriza.

Sličan okvir je nedavno usvojen u našem regionu (zemlje van EU) i tek ulazi u ranu primenu u pojedinim državama, poput Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ili još nije usvojen, što je slučaj i u Srbiji. Regulator i banke kod nas prate ove rizike, ali najbolje prakse u Evropi pokazuju da ima dosta prostora za poboljšanje jer da bi se efikasno upravljalo rizicima, prethodno je potrebno da se oni precizno izmere.

Dok rast kamatnih stopa po pravilu povećava kratkoročne prihode od kamate, na srednji i dugi rok dolazi do većeg gubitka vrednosti na strani aktive nego pasive i posledično do smanjenja vrednosti kapitala banaka. U ovakvoj situaciji se nalazi većina banaka u regionu, s obzirom da je kamatni gep pozitivan. Banke mogu kroz adekvatno upravljanje kamatnim rizikom i derivate (IRS pre svega; pri tome manje banke na lokalu imaju svakako smanjene mogućnosti za hedge dok IRS ne postoje u dinarima) ublažiti i upravljati prisutnim rizicima. Prema ECB, povećanje nagiba krive prinosa (tkz. Steepening) za 200 baznih poena može da smanji CET1 kapital za 4% (negde čak 7% i više).

Solventnost bankarskog tržišta je još uvek na zadovoljavajućem nivou, uz prisutan trend opadanja adekvatnosti kapitala. Adekvatnost kapitala je kod nas sa 23,4%, koliko je iznosila 2019. godine, postepeno smanjena na 22,4% na kraju 2020. godine, a zatim na 20,8% na kraju 2021. godine. Prema poslednjim informacijama, ona iznosi nešto manje od 20% na kraju prvog kvartala 2022. godine, usled negativnih revalorizacionih rezervi. Premda je adekvatnost kapitala iznad proseka od 15,4% za banke u EU, za očekivati je da će se izazovi za pojedine banke pojačati u domenu upravljanja kapitalom.

Prostora za unapređenje ima i u pogledu transparentnosti. Vrlo je teško oceniti prisutne rizike čak i kod najvećih bankarskih grupacija (kao što su HSBC, UBS, JPMorgan i drugi), što je slučaj i na lokalnom tržištu.

Računovodstveni tretman hartija od vrednosti

Jedna od osetljivih tema koja se otvorila u uslovima rastućih kamatnih stopa je svakako i vrednovanje hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti koje se vrednuju kroz ostali rezultat (eng. FVOCI) su usled rasta kamatnih stopa kreirale negativne revalorizacione rezerve, koje su se već odrazile na smanjenje kapitala. Kod banaka koje su se opredelile da slične hartije od vrednosti drže do dospeća (HTM) ti efekti se još uvek ne vide u bilansima, ali su odnosni rizici svakako prisutni i treba ih pratiti/meriti. Naime, u uslovima smanjene likvidnosti, banke mogu doći u situaciju da moraju da prodaju hartije od vrednosti po nepovoljnim tržišnim uslovima i po toj osnovi ostvare gubitak koji može biti značajan.

Sve ovo privlači veliku pažnju regulatora i revizora širom sveta. Određeni broj banaka je čak reklasifikovao i/ili počeo da razmatra mogućnost reklasifikacije finansijskih instrumenata, što je najčešće izazov u praksi. Premda IFRS 9 standard poznaje reklasifikaciju, ona je dozvoljena isključivo u određenim slučajevima koji su propisani standardom. Tako smo u pojedinim zemljama u regionu mogli da vidimo i situacije gde su banke već reklasifikovale pojedine finansijske instrumente, što je proizvelo dodatnu zabrinutost regulatora pa čak i pojedine mere u ovoj oblasti.

Likvidnost

Podaci govore da je bankarski sektor Srbije u proseku još uvek dovoljno likvidan. Međutim, ovaj rizik je izuzetno aktuelan imajući u vidu: (1) da likvidnosna pozicija može varirati od banke do banke, (2) ukupan pokazatelj može prikriti situaciju koje pojedine banke mogu imati u kontekstu obezbeđivanja dinarske odnosno devizne likvidnosti zasebno i (3) prisutne negativne trendove. Od 2020. godine do prvog kvartala 2022. godine, prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti (min=1) je smanjen sa 2,22 na 2,03, dok je pokazatelj pokrića likvidnom aktivnom (poznatiji kao LCR pokazatelj; min=100%) pao sa 211% na 181%.

Takođe, izveštaji dnevne likvidnosti pokazuju da se stanje operacija na otvorenom tržištu promenilo iz negativnog znaka (povlačenje likvidnosti) u pozitivan znak (obezbeđenje likvidnosti). Deponovani viškovi likvidnih sredstava O/N smanjeni su na 11,3 milijardi dinara (30.05.2022.) sa 75,7 milijardi dinara godinu dana ranije (30.05.2021.) i 217,3 milijardi dinara od pre dve godine (30.05.2020.).

Kad dospevaju kreditni rizici?

Loši plasmani su izuzetno zanimljiva kategorija za posmatranje. Naime, kod nas i u svetu su nivoi loših plasmana smanjeni na istorijske minimume. Tako je NPL racio u EU iznosio 2.0% na kraju 2021. godine, dok je pre izbijanja COVID-19 krize iznosio 2.7%. Kod nas je racio sa 4.1%, koliko je NPL iznosio 2019. godine, pao na 3,7% na kraju 2020. godine, zatim na 3,6% na kraju 2021. godine i sada iznosi 3,44% na kraju prvog kvartala 2022. godine.

Upitno je koliko ovo ima smisla i koliko odgovara ekonomskoj realnosti. Pre možemo reći da je posledica prvenstveno brojnih mera koje su sprovele vlade. Posmatrajući nivo NPL može se postaviti pitanje i da li su zahvaljujući garantnim šemama i brojnim drugim merama zapravo kreditirana lica koja u normalnim uslovima (bez podrške država) ne bi bila kreditirana od strane banaka. U svakom slučaju, deluje da pitanje ostvarivanja negativnog uticaja kreditnog rizika još uvek nije na dnevnom redu, premda je uočljivo pogoršanje u pojedinim vodećim indikatorima (na primer procenat potraživanja koji su Stage 2). Za očekivati je da kreditni rizik može postati vrlo aktuelna tema tokom 2023. godine i kasnije, sve u zavisnosti od mera koje će vlade sprovoditi. Tu bi efekti svakako bili najznačajniji, kako na profitabilnost i poslovanje banaka tako i na privredu u celini.

Petar Arsić, direktor EY Odeljenja za poslovno savetovanje

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije