Kako spasiti privredni rast
Ekonomija naše države ne zavisi direktno od snabdevanja tržišta energentima, već od kretanja u Nemačkoj i velikim evropskim ekonomijama, na koje utiče gas i nafta iz Rusije
Svetska banka oborila je prognozu privrednog rasta Srbije za 1,3 odsto u odnosu na januarska predviđanja ove međunarodne finansijske institucije. Prema junskom izveštaju o globalnim ekonomskim izgledima rast BDP-a bi u ovoj godini trebalo da iznosi 3,2 procenta i u narednoj 2,7 odsto. Prema njihovom mišljenju globalni rast ograničen je ratom, novim merama protiv virusa korona u Kini, prekidima u lancu snabdevanja i rastućim rizikom od stagflacije, odnosno od perioda slabog privrednog rasta i visoke inflacije.
Miladin Kovačević i Katarina Stančić u analizi „Ekonomske i finansijske posledice recesije u Evropi na globalnu i ekonomiju Srbije” navode da je realni rast BDP-a u Srbiji nastavio dinamiku iz 2021, tako da je u prvom kvartalu ove godine rast bio 4,3 odsto. Za prvo polugodište 2021. procenjen je rast od četiri procenta, što odgovara planiranom rastu za celu godinu u vreme usvajanja zakona o budžetu i fiskalnoj politici za 2022. Ipak, znajući za probleme sa kojima se suočava cela Evropa i naročito zemlje od kojih zavisi ekonomija Srbije, a koji su nepredvidljivi, rast od četiri odsto za celu 2022. za sada je neizvestan.
„Srbija je u ovom momentu pred imperativom rebalansiranja budžeta i određenih korekcija fiskalne politike u skladu sa preporukama MMF-a, ali taj posao se može pokrenuti tek nakon formiranja vlade i parlamenta. Monetarna politika je započela restriktivne mere pre nekoliko meseci i sada je u perspektivi snaženja restrikcija u režimu ciljane inflacije radi obuzdavanja rasta cena. Zahvaljujući znatnim deviznim rezervama, monetarna politika je branila i braniće kurs domaće valute u odnosu na evro, a time je i u najefektivnijem kontrainflacionom režimu. Ipak, za održavanje fiskalne ravnoteže, dinamike već započetih infrastrukturnih radova i perspektive neekspanzivnog deficita javnih finansija, najveći problem je pristup i cena pozajmica na finansijskim tržištima”, ocenjuju autori.
Izvozna, uvozna i investiciona zavisnost Srbije od Evrope, a posebno od velikih ekonomija kao što su Nemačka i Italija, je međutim vrlo izvesna. Prema MMF-ovim prognozama iz aprila 2022. Srbija će u ovoj godini imati rast od 3,5 odsto, što se može oceniti kao optimistična prognoza. Pri tome, za Evrozonu je prognoziran rast od 2,8 procenata u 2022. i 2,3 odsto u 2023, što je za 1,1 procentni poen niže od prognoze date u januaru 2022. Rast nemačke ekonomije je prognoziran na 2,1 odsto u 2022, što je za 1,7 procentnih poena niže od januarske prognoze. Rast italijanske ekonomije je procenjen na 2,3 odsto što je za 1,5 procentnih poena niže nego od januarske prognoze.
„Ova smanjenja su posledica ukrajinske krize, ali ne pod pretpostavkom najgoreg scenarija koji bi došao sa embargom na uvoz fosilnih energenata iz Rusije (gasa i nafte). U slučaju sveobuhvatnog embarga na uvoz ovih energenata iz Rusije, Bundes banka je prognozirala pad BDP-a Nemačke od dva odsto u ovoj godini. Sveobuhvatni embargo na energente iz Rusije bio bi korak ka recesionoj spirali Evrope, kojoj se za sada ne vidi kraj. Kako će završiti ekonomija Srbije u ovoj i narednoj godini ne zavisi direktno od snabdevanja domaćeg tržišta energentima, već od kretanja u Nemačkoj i velikim evropskim ekonomijama, koje u najvećoj meri zavise od snabdevanja prirodnim gasom pa i naftom iz Rusije. Srbija nije ugrožena snabdevanjem fosilnim gorivima, mada rast cena ubrzano uvećava spoljnotrgovinsku neravnotežu, to jest raste spoljnotrgovinski deficit. Snabdevanje gasom iz Rusije ne čini se problematičnim, a snabdevanje naftom obavlja se iz drugih zemalja proizvođača sirove nafte, a ne iz Rusije”, navode autori.
Znatna prednost Srbije u odnosu na bliže evropsko okruženje je potencijal u biljnoj proizvodnji primarnih poljoprivrednih proizvoda. I ove godine Srbija će imati viškove pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i šećera koje će izvesti u okruženje. Sem toga, Srbija ima znatnu izvozno orijentisanu proizvodnju voća (jabuke i maline), od koje je veliki deo išao na rusko tržište. Trenutno je ukupan izvoz u Rusiju umanjen za 25 odsto zbog logističkih i drugih problema, ali će najverovatnije ta vrsta robe naći nove izvozne destinacije. Cene hrane su u neprekidnom porastu od sredine 2020, da bi u februaru ove godine dostigle rekordni nivo. Međutim, najviše su bila pogođena globalna tržišta žitarica i biljnog ulja, na kojima Ruska Federacija i Ukrajina imaju važnu ulogu. Cene su zabeležile posebno oštar rast u prve dve nedelje marta, kada su porasle za 20 odsto u odnosu na februar, da bi zatim dostigle rekordne vrednosti u martu. Srbija je reagovala već krajem prošle godine robnim rezervama i odgovarajućom kontrolom cena nekoliko najvažnijih prehrambenih proizvoda (hleb, ulje, šećer, brašno, svinjsko meso) i kontrolom cena derivata nafte i gasa.
(Politika)
