Bankama nedostaju profili radnika čije plate idu i preko 2.000 evra
Godinama unazad raditi u banci u Srbiji bilo je prestiž. Sa privatizacijom i dolaskom velikih svetskih igrača na naše tržište, posao u banci često se nazivao poslom iz snova: zarade su bile dobre, sistem uređen, pravila jasna…
Sa dolaskom pandemije, a potom i rusko – ukrajinske krize, promenila su se i pravila poslovanja u bankama, i upravo su nove okolnosti nametnule i potrebu banaka za više stručnih kadrova kojih danas jednostano nema na tržištu. Bankari ih zovu podrškom, komplajans funkcijom i danas su, pored prilično dobrih zarada, definitivno deficitarno zanimanje na domaćem finansijskom tržištu.
– Rade na poslovima usklađivanja sa svim propisima, domaćim i stranim, i sa svom mogućom regulativom i zakonima na koje se oslanjaju i banke. Obično su to pravnici, mada nužno ne moraju i da budu, a osnovni posao im je da bankama pružaju podršku i da brinu o usklađenosti sa svim mogućim regulatornim okvirima, bilo da dolaze sa domaćeg ili međunarodnog tržišta – kaže naš izvor .
Potrebu banaka sa sve većim brojem ovakvih kadrova iznedrile su nove okolnosti poslovanja do kojih je došlo poslednjih godina tokom korone, a potom i ovogodišnje nove globalne okolnosti.
U bankama su to timovi ljudi, najmanje ih imaju po četvoro. Eksperti zarađuju na nivou direktora nekog sektora u banci, što je oko 2.000 evra u proseku, a saradnici imaju manje zarade.
Izvor: Kamatica
