Inflacija ubrzana – neizvesnost velika
Privredni rast Srbije u 2022. godini i dalje se ocenjuje kao visoko neizvestan. Stručnjaci procenjuju da bio mogao da iznosi oko tri procenta, u odnosu na prošlu godinu, a unutar tekuće godine očekuje se blagi pad privredne aktivnosti. Usporavanje rasta privrede je posledica očekivanog zadržavanja cena energenata na visokom nivou, smatraju autori najnovijeg, 68. broja „Kvartalnog monitora”, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke. Pre ili kasnije, država će zato morati da poveća cene gasa i struje za privredu i građane, što će uvećati troškove privrede i smanjiti kupovnu moć građana. Usled rastućih rizika i rasta kamatnih stopa, očekuje se i smanjenje investicija, potom smanjenje tražnje u evropskim zemljama i potrošnje u Srbiji usled rasta inflacije i kamatnih stopa, saglasni su autori. Neke delatnosti, poput građevinarstva, naročito će biti pogođene rastom kamatnih stopa, a uticaj poljoprivrede na privredni rast takođe je neizvestan.
– Privredna aktivnost je usporila, inflacija je dodatno ubrzana, a spoljni deficiti su znatno povećani još početkom godine. Veći deo ovih pogoršanja posledica je globalnih nestabilnosti – izbijanja rata u Ukrajini, uz već postojeću energetsku krizu i visoku uvoznu inflaciju. Deo makroekonomskih pogoršanja iz prvog kvartala duguje se i neodgovarajućim domaćim politikama – katastrofalnim upravljanjem javnim preduzećima iz energetskog sektora, preterano ekspanzivnoj fiskalnoj politici (naročito u pogledu izdašnih neselektivnih davanja stanovništvu i privredi) i nešto zakasneloj reakciji monetarnih vlasti na ubrzanje inflacije – navodi Milojko Arsić, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Iza kočenja privrednog rasta stoje snažno usporavanje investicija i pogoršanje neto izvoza, koji će najverovatnije biti nešto trajnije prirode. Zbog toga autori „Monitora” smatraju da privreda sada ulazi u period niskog rasta ili stagnacije.
Kada je reč o inflaciji, visoka inflacija je globalna tendencija koja je započeta još sredinom 2021, a sad je naročito pojačana nakon izbijanja rata u Ukrajini. Prema majskim podacima, međugodišnji rast cena iznosio je 10,4 odsto. Dve trećine poskupljenja prosečne potrošačke korpe u Srbiji u proteklih godinu dana može se pripisati rastu cena hrane i naftnih derivata, ali se u poslednjih nekoliko meseci rast cena postepeno širi i na ostale proizvode. Autori „Monitora” podsećaju da je Vlada Srbije usporavala inflaciju smanjenjem akciza na naftne derivate i administrativnom kontrolom cena energenata i osnovnih prehrambenih proizvoda. Ipak, ta administrativna kontrola cena je smanjila inflaciju u proteklom delu godine, ali su njene posledice rast dugova javnih preduzeća i države, kao i nestašica šećera i povećanje cena u budućnosti, navode stručnjaci.
– Pogoršani su robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, kao i odnosi razmene, smanjene su strane direktne investicije i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje. Tekući deficit je u prvom kvartalu snažno povećan i dostigao je 1,3 milijarde evra, što predstavlja najveći deficit u jednom kvartalu u prethodnih 10 godina. Na to je najviše uticao rast robnog deficita koji je u prva četiri meseca povećan za 1,8 milijardi evra – navodi prof. Arsić.
Izvor: Politika.rs
